Mnoge nekretnine još nisu popisane

Punih sedam godina moje kolege i ja radimo na temi poreza na imovinu u Srbiji. Počeli smo sa devet opština u istočnoj Srbiji, a danas radimo sa ukupno 55 lokalnih samouprava - sa 44 radimo na popisu imovine. Svi ovi gradovi i opštine su se sami prijavljivali za učešće u programu, ali sam siguran da na početku ni mi, a ni oni nismo bili potpuno sigurni šta nas sve zajedno na ovom putu očekuje. Tema poreza na imovinu pre skoro decenije nije bila nešto što su lokalne samouprave rado prihvatale, mnogo nekretnina bilo je van poreske evidencije, i nije bilo toliko važno da li svi vlasnici kuća i stanova plaćaju porez na imovinu ili ne. Dugogodišnjim zajedničkim radom nadam se da smo preskočili neke stepenice i da smo danas negde na putu gde građani znaju zašto je važno plaćati porez na imovinu, lokalne samouprave shvataju važnost toga da taj novac potroše na uređenje svoje teritorije, i uopšte bolje uslove života svojih sugrađana. Jer, novac od poreza na imovinu je sopstveni prihod svake lokalne samouprave. To znači da kompletan iznos koji građani uplate za ovaj porez ostaje u njihovoj opštini. Kako bi motivisali lokalne samouprave, dva puta smo napravili i neku vrstu takmičenja, sa nagradnim fondom od milion franaka. Tako je ukupno deset opština iz cele Srbije, koje su bile najbolje u ažuriranju baze podataka o nekretninama i naplati poreza na imovinu, podelilo nagradni fond od dva miliona franaka. Da se ne bi desilo da novac od nagrade samo ode u budžete tih opština, i bez konsultacije građana se potroši, dogovor sa svima je bio da uključe građane u sam proces odluke gde će se i na koji način taj novac potrošiti, ali i da je važno da konsultuju građane šta je to što njima nedostaje. Kada smo počeli fazu u kojoj učestvuju 44 opštine iz cele Srbije, i na terenu radi ukupno 321 popisivač, najvažnije nam je bilo da građani znaju zašto se ovo radi, zašto je važno da plate porez na imovinu na stvarni broj kvadrata koji poseduju, ali i da oni imaju puno pravo da vide gde taj novac opština potroši. Ne samo da vide, već i da učestvuje u donošenju odluke. Sve opštine koje su bile u našem programu povećale su procenat naplate poreza na imovinu, i nijedna od njih nije podigla stopu poreza na imovinu. Takođe, procene su da je u zavisnosti od opštine do opštine, između 10 i 30 odsto nekretnina ostalo nepopisano. Vranje je u 2019. od poreza na imovinu naplatilo 235 miliona dinara, što je za 36 odsto više nego 2018. U Ćupriji je na ime ovog poreza naplaćeno 158 miliona, što je uvećanje za 35 posto. U Kraljevu je porez na imovinu doneo 309 miliona dinara, i to je povećanje od 12 procenata u odnosu na godinu pre, dok su u Topoli prihode po ovom osnovu podigli za devet odsto, na 72 miliona dinara. Petrovac na Mlavi je u 2019. naplatio skoro 90 miliona dinara, za 13 odsto više nego 2018, dok su u Nišu naplatu povećali za 15, u Bojniku za 31, a u Vlasotincu za 7,8 odsto, dok se u opštinski budžet Sombora od poreza na imovinu slilo osam miliona dinara više nego godinu dana ranije. Za samo godinu dana, između 2017. i 2018, prihodi od poreza na imovinu u Srbiji povećani su sa 45,6 milijardi na 49,5 milijardi dinara, a očekuje se da će se taj trend rasta nastaviti i u 2020. Porez na imovinu čini od 30 do 70 odsto ukupnih izvornih prihoda lokalne samouprave. NJegovo učešće u budžetima lokalnih samouprava u proseku je oko 12 odsto. U novcu, razlika je u veličini lokalne samouprave i kreće se od 15 miliona do nekoliko milijardi dinara za veće gradove. Na primer, udeo poreza na imovinu u budžetu Nove Varoši je osam procenata, Trstenika sedam, Pirota 17, a Pećinaca 11 odsto. Na osnovu iskustva iz ovog našeg programa, najveći problemi sa kojim se opštine susreću u oporezivanju imovine su neprijavljivanje stvarne kvadrature nekretnina kao i promene vlasništva objekata, kao što su prodaja, sticanje vlasništva na osnovu rešenja posle ostavinske rasprave i slično.