Promena smera

Demokratska opozicija je odnela jasnu pobedu, a SNS u novom sazivu parlamenta neće imati nijednog poslanika: kako vam to zvuči? Ako živite u Srbiji, kao sanak pusti; u prijateljskoj i ne tako dalekoj Slovačkoj, to je, posle prošlonedeljnih izbora, nova politička realnost. Akronim SNS, doduše, pripada Slovačkoj narodnoj - ne naprednoj - stranci, koja pritom, mada deo dosadašnje tročlane vladajuće koalicije, nije bila ni blizu statusu njene najveće i najvažnije članice. Takva pozicija pripadala je nominalno levičarskoj, populističkoj (i monumentalno kompromitovanoj) partiji Smer-SD, koja je od poslednjih 14 godina na vlasti provela 12 i koja će, uprkos tome što je ubedljivo poražena, zadržati uticaj kao drugi po snazi politički blok u parlamentu; neuspeh vladajuće trojke zaokružio je kolaps male partije mađarske manjine Most-Hid, koja je, kao i desničarska, nacionalistička SNS, ostala daleko ispod cenzusa od pet odsto. Ogromno građansko nezadovoljstvo diskreditovanom političkom i poslovnom elitom zemlje, a posebno ogorčenje izazvano naručenim ubistvom mladog istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice u februaru 2018, pokrenuli su masovne proteste širom Slovačke koji su ubrzo rezultirali ostavkom premijera Roberta Fica, na čije mesto je došao Peter Pelegrini; dve godine kasnije, nagomilani gnev velikog broja Slovaka za posledicu najzad ima definitivni poraz Smera, i dalje predvođenog Ficom. I to, sticajem okolnosti, u istoj sedmici u kojoj je Marijan Kočner, vlastima blizak tajkun za koga se veruje da je nalogodavac Kucijakovog ubistva (za šta mu se još sudi) u nepovezanom procesu osuđen na 19 godina zatvora. Pobedu je pak odnela stranka kojoj ime kao da je dao onaj slavni Čeh, Jaroslav Hašek. Obični ljudi i nezavisne ličnosti (OLaNO), labavo organizovana skupina koju svrstavaju u desni centar, predvođena nekadašnjim medijskim magnatom, milionerom i ekscentrikom Igorom Matovičem, u 150-članom parlamentu imaće 53 poslanička mesta, dakle nedovoljno za samostalnu vladavinu, pa Matovič, viđen za novog premijera, sada za zadatak ima formiranje nove vladajuće većine. Tu može da računa na glasove liberalne Slobode i solidarnosti (SaS), partije kojoj je nekad i sam pripadao, a koja je osigurala 13 poslaničkih mesta; te još jedne stranke liberalne orijentacije, Za ljude (Za ludi), koja - za razliku od svih prethodno pobrojanih - dosad nije bila zastupljena u parlamentu, a sada će imati 12 poslanika. To je u zbiru dovoljno za prostu skupštinsku većinu, ali tih 78 mesta ne dobacuju do kvalifikovane većine od 90 mandata koliko je pred izbore Matovič priželjkivao za neformalni petočlani blok demokratske opozicije, budući da je to minimum glasova potreban za sprovođenje ustavnih promena. Problem je stvorio neuspeh preostale dve članice ove grupe partija, Progresivne Slovačke (PS) i stranke Zajedno (Spolu), koje su, pošto su na izbore izašle na zajedničkoj listi, morale da preskoče i viši cenzus: za koalicije on iznosi sedam odsto. To im nije pošlo za rukom - ostale su ispod crte za manje od 1.000 glasova - i, da nije ipak neuporedivo važnije okolnosti da Smer konačno odlazi s vlasti, danas bi se o tome više govorilo. Jer, koalicija PS-Spolu je koliko prošle godine bila pobednik glasanja za Evropski parlament u Slovačkoj, a bivša šefica PS Zuzana Čaputova, dotad poznatija kao ekološka i antikorupcionaška aktivistkinja nego kao političarka, lane je neočekivano trijumfovala i na predsedničkim izborima, pa je udarac koji su ove dve male partije sada pretrpele na parlamentarnim izborima tim teži. S druge strane, kiks PS-Spolu znači da, ako i dalje bude insistirao na pomenutoj kvalifikovanoj većini u parlamentu, Matovič mora da postigne dogovor i s jednom partijom znatno drugačije orijentacije (i takođe neobičnog naziva) kakva je Mi smo porodica (Sme rodina), koja ime svakako nije dobila po istoimenom megahitu afroameričkog kvarteta Sister Sledž iz 1979, budući da je reč o još jednoj populističkoj stranci koja je, iako za sebe tvrdi da ne pripada ni levici ni desnici, zapravo krajnje konzervativna i snažno antiimigrantski nastrojena - kao što je to, uostalom, i Smer, bez obzira što ono SD u njegovoj zvaničnoj skraćenici treba da označava tobožnju socijaldemokratsku orijentaciju. (Uzgred: i Mi smo porodica ima živopisnog lidera: biznismen Boris Kolar u domovini ima status „selebritija“, poznatog i po tome što ima, po jednoj skorijoj, možda ne nužno tačnoj računici, desetoro dece s devet različitih žena, te po čestom pojavljivanju u javnosti u društvu pripadnika slovačkog kriminalnog podzemlja - s kojim, dabome, negira svaku povezanost.) Očekuje se sada da će Mi smo porodica zaigrati tvrdo i od Matoviča tražiti dosta za pristanak na saradnju; a onda, ako dogovora bude, i da će očekivane tenzije između ove stranke i ostatka budućeg vladajućeg bloka uticati da nova vlada bude nestabilna. Kakav god da bude njen konačan sastav, ono na čemu će se insistirati biće obračun s visokom korupcijom, koju većina Slovaka danas vidi kao osnovnu karakteristiku vladavine Smera - i najveći problem koji zemlja ima. „Izborne rezultate razumemo kao zahtev građana koji od nas očekuju da očistimo Slovačku“, izjavio je po objavljivanju rezultata Matovič. „Da od Slovačke načinimo pravednu zemlju, u kojoj se zakoni podjednako primenjuju na sve, bez obzira da li ste bogati ili siromašni.“ Dobro odabrane reči, ali nisu usamljeni ni glasovi onih koji podozrevaju da je Matovič mnogo bolji komunikator nego politički operativac, talentovaniji za marketing nego za upravljačke poslove, autentičniji populista nego što je demokrata. Svoju pravu političku prirodu razotkriće - kao što uvek i biva - tek kad preuzme rukovođenje zemljom, pa bi na izvođenje zaključaka o tome trebalo sačekati. Ima ipak nešto u vezi sa političkim prilikama u Slovačkoj što već sada deluje utešno: uprkos najavama i prognozama, te rezultatima predizbornih anketa koje su joj predviđale da bi mogla da postane čak druga pojedinačno najjača stranka u zemlji, ultradesničarska, rasistička - najpreciznije rečeno: neonacistička - Narodna partija naša Slovačka (LSNS) Marijana Kotlebe na kraju je dobila osam odsto glasova i osvojila 17 mandata; tri više nego na izborima 2016, ali daleko od toga da, kao što su mnogi pre glasanja strahovali, bude u poziciji stranke od koje bi zavisilo ko će formirati vladu. Bilo je, naime, onih koji su uoči izbora smatrali da je Smeru toliko očajnički stalo da ostane na vlasti, da će, ako mu rezultati to dozvole, biti spreman da nedostajuću podršku za formiranje još jedne vlade, u nedostatku drugih opcija, potraži od kotlebovaca, kako ih u Slovačkoj zovu; birači su se, međutim, pobrinuli da i jednu i drugu spekulaciju učine bespredmetnom. Slovaci jesu besni, ali nisu zbog toga izgubili razum - ili barem ogromna većina njih nije; na novoj vladi je, pored svega ostalog, i da se potrudi da do narednih izbora LSNS više ne bude viđen kao ozbiljna pretnja.