Doktori

Predizborna kampanja zvanično nije počela. Nezvanično, nikad nije ni prestajala, a ovih dana naprednjačke patrole uveliko su počele da opsedaju građane širom zemlje. Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić tradicionalno je najavio da će kampanja biti teška, te da će njegova stranka možda, opet tradicionalno, izgubiti izbore. Naveo je i da u finišu kampanje, baš kad je najpotrebnije, neće biti u Srbiji. Možda je zato odlučeno da ova kampanja, koja zvanično još nije počela, počne što pre. I počela je. Naprednjaci su ekspresno preplavili ulice, brzo poput vode iz puknutih cevi u Ulici 27. marta. Obukli su bele jakne, instalirali štandove svuda okolo, opskrbili se spiskovima i krenuli u akciju. Ipak, pojavila se nevolja. Za razliku od nekih ranijih kampanja, kada su mogli da koriste čišćenje snega kao izgovor da se motaju oko zgrada i potencijalnih birača, ova snegom oskudna zima primorala ih je da rade „na suvo“. Mnogi građani snimili su njihove aktivnosti i žalili se kako naprednjaci imaju njihove lične podatke, te kako ih zapitkuju za koga će da glasaju. Sve u svemu, čini se da ih je agresivno ponašanje aktivista prilično uznemirilo. A u čemu je tačno problem? Pa, ako građani ne pripadaju onoj velikoj grupi koja iz nekog razloga mora da glasa za SNS ili onoj mnogo manjoj koja iz nekog razloga svojom voljom želi da glasa za SNS, onda se mora priznati da nemaju baš neku mnogo veliku motivaciju da obećaju svoj glas naprednjacima. Ako ne dobiješ barem čišćenje snega ispred zgrade, čemu onda sve ovo, čemu izbori? Zato SNS aktivisti moraju pod hitno da menjaju taktiku. Umesto napadnog mahanja spiskovima matičnih brojeva građana, trebalo bi da počnu da mašu spiskovima kućnih poslova ili usluga koje su spremni da urade za svoje sugrađane ne bi li dobili njihov glas. To je uostalom i jedino što mogu da im ponude i obećaju. Vladavinu prava, iskorenjivanje korupcije, bolji standard i institucije koje funkcionišu - teško da mogu. Bliži se proleće, veliko kućno spremanje je na pragu, pa zašto to ne iskoristiti na obostrano zadovoljstvo? Mlaćenje tepiha, glancanje prozora, čišćenje ulaza zgrada, sve su to stvari kojima bi aktivisti mogli da privuku glasače. Farbanje ograda takođe može da prođe, ali je malo pase, pa ne treba preterivati. Uostalom, nije li nešto slično i predsednik stranke Aleksandar Vučić činio tokom dosadašnje sedmogodišnje kampanje? Brižljivo je i pedantno mlatio po medijima i neistomišljenicima čime god je stigao, glancao je svoj novi imidž velikog evropejca, temeljno čistio opoziciju sa političke scene i farbao građane debelim slojevima megalomanskih bajki i neispunjenih obećanja. Ako neko ima od koga da nauči, to su svakako aktivisti SNS-a. Možda naprednjacima ne ide baš najbolje doktoriranje na fakultetima, ali kampanje su svakako doktorirali.