Ko ostaje bez glasa

U smanjenju izbornog cenzusa gotovo neprimetno je prošla još jedna promena o izboru predstavnika na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Manjinske stranke predvođene Savezom vojvođanskih Mađara zatražile su i dobile izmenu koja im garantuje dodavanje 35 odsto na broj osvojenih glasova. Prvobitna dilema, zakonom neprecizirana, da li se to uvećanje koje nije izboreno glasanjem odnosi na raspodelu ostatka - glasova onih partija koje su ostale ispod cenzusa - ili se u svakom slučaju primenjuje po ulasku u Skupštinu, sudskim je tumačenjem razrešena. Blanko dodavanje bilo bi grubo kršenje načela jedan čovek jedan glas, ali ostaje pitanje, zar ovako nije? Na osvojeni broj glasova manjinskim listama dodavaće se još 35 procenata (od osvojenih) i u raspodeli rasutih glasova će se njihov količnik tako računati. To će se, međutim, odnositi na manjinske liste koje nisu prešle opšti izborni cenzus od tri odsto, a to su sve u republičkoj skupštini. D’Ontov sistem koji inače favorizuje pobednike (svaka lista dobija onoliko mandata koliko se njenih najvećih količnika nađe među prvih 250) jer se i broj rasutih mesta deli proporcionalno osvojenim glasovima, pa tako prvoplasirani dobija najviše, a slede ostali, dodatno će oštetiti stranke koje će preći novi smanjeni cenzus, a čiji će rezultat manjinske liste sa značajnim brojem glasova „prestići“. Tako se pored prirodnog praga za manjine, te liste dvostruko favorizuju. Taj prag dobija se deljenjem broja važećih listića sa brojem poslanika i na prošlim izborima 2016. iznosio je oko 15.000 glasova. Preraspodela bi sa novim propisima bila utoliko drugačija da bi barem još dve liste imale po jedan mandat više - pored Saveza vojvođanskih Mađara i Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka. Što znači da će prednost u mandatima imati uglavnom one manjinske stranke koje uspevaju da osvoje najviše, u slučaju SVM i duplo više od ostalih, glasova, ali istovremeno i da prirodni prag nije ugrožen do mere kojoj je potrebno dodavanje od 35 posto nepostojećih glasova. Ali SVM je, kako kažu u toj stranci, zahtevao ovu izmenu od predlagača, njihovog koalicionog partnera na više nivoa SNS-a, da ih smanjenje cenzusa ne bi oštetilo u odnosu na prethodne izbore i cenzus od pet odsto. Izbornim zakonodavstvom se pozitivna diskriminacija za manjine uglavnom ogleda u poboljšanju uslova za manjinske liste kao što su smanjenje broja neophodnih potpisa za predavanje liste, obezbeđivanje prirodnog praga, formiranje jedne izborne jedinice. U Srbiji, sa 29 nacionalnih manjina, mogućnost garantovanog broja mandata za nacionalne manjine nije razmatrana, ali, poređenja radi, u Hrvatskom saboru, telu od 160 poslanika, Srbi imaju pravo na tri, Italijani i Mađari na po jednog, Česi i Slovaci ukupno na jednog i još dva poslanička mesta se dele - jednoj grupaciji od 12 i drugoj od pet manjinskih zajednica. Ukupno pet poslaničkih mesta za 22 manjinske zajednice. U Mađarskoj, manjinske liste nemaju čak ni niži cenzus. Protivnici ovih izmena, stručnjaci za izborno pravo, podsećaju i na ustavne kategorije - opštost i jednakost prava glasa, ali i da su odredbe zakona protivustavne zbog toga što se ne mogu smatrati merama koje su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života manjine i na opasnost od činjenice da zarad trenutnog političkog dogovora između SNS i SVM ovo rešenje ostaje trajno. Jer se, takođe po Ustavu, dostignuti nivo manjinskih prava ne može smanjivati. U uobičajeno hitnoj skupštinskoj proceduri kojoj nije prethodila javna rasprava, ovu su izmenama političku prednost potencijalno dobili i drugi. Uzmimo, za primer, pokret Zvono a ne stranke koji okuplja LDP Čedomira Jovanovića, Nikolu Samardžića i pokret Glas i partnera im Toleranciju, predstavnika nekoliko manjinskih pokreta. Kao manjinske na lokalnim izborima registrovati se mogu brojne koje se, kao i Zvono, trenutno deklarišu široko - kao „građanski pokreti“. Dodatnom izmenom obezbeđeno je da Republička izborna komisija bude telo koje će suditi da li je lista uistinu manjinska, a u pomoć će kod dilema pozivati Nacionalne savete manjina, koji su kod većih zajednica pod kontrolom političkih stranaka.