Otporni akrepi

U redu za plaćanje u firentinskoj samoposluzi žena ispred mene sluša na mobilnom telefonu sednicu parlamenta. Odlučuje se o zatvaranju škola i fakulteta u celoj Italiji. Vrlo je zabrinuta. Ja sam to već pregrmeo. Američki univerziteti sa ispostavama u Firenci, s kojima radim, već su povukli svoje studente onog trena kada je Stejt dipartment podigao nivo „upozorenja“ na treći stepen. Svi beže iz „kužne“ Italije. Neki su i stvari ostavili u Firenci, našavši se u trenutku panike na vikend putovanju negde u Evropi. Nespremni na virtuelna rešenja, kolege i ja tražimo načine da uspostavimo kontinuitet nastave sa studentima rasutim u nekoliko vremenskih zona. Softveri za onlajn učionice najpre se čine obećavajućim, a ubrzo donose niz razočaranja. Ništa ne može da odmeni prisustvo, sada i ovde. Radimo, kako znamo i umemo, na održavanju privida. Kažu mi prijatelji da na ulicama zapažaju neobična ponašanja prolaznika, zaobilaženja, izbegavanja. Preteruju, ja to ne vidim. Nisam dosad video ni nestašice u supermarketima, mada stalno slušam o tome. Kažu: rafovi s testeninom prazni, sve je otišlo. Tačnije, sve sem glatkih makarona. Gomila pakovanja penne liscie stoji netaknuta. Pa dobro, i u vreme virusa korona treba imati u vidu da se glatki makaroni lako prekuvaju, i uopšte ne idu uz ragu i sos od paradajza. Gledam opet onu ženu. Plaća karticom i ukucava uvežbanim prstima pin kod. Onda uzima kesu da potrpa kupljene namirnice, ali kesa je nova, ne da se otvoriti. Trlja je i uvija, ništa, plastika slepljena, ona pocrvenela, a ja tačno znam šta je muči. Kao i ja, mora da lizne prst ne bi li otvorila kesu, a sad to nikako ne sme sebi da dopusti. Virus se zadržava satima na površinama kao što su korpe u samoposluzi i uređaji za elektronsko plaćanje. Ili ne? Koliko se zadržava, zna li neko uopšte? Proizvoljnost i nagađanja po svim pitanjima stižu sa najviših nivoa nauke i vlasti. U ovom času, jedino se statistika čini izvesnom. Od 20 slučajeva, zabeleženih 21. februara, broj zaraženih u Italiji duplira se, kažu, svakih 2,6 dana (večeras, nedelja 8. marta, ukupno: 6.387) a očekuje se da trend rasta traje još najmanje dva meseca, prema poslednjim saopštenjima. Jedan poznati fizičar, stručnjak za kompleksne sisteme, slikovito je podsetio javnost na priču o izumitelju šaha koji je od kralja, kao nagradu za svoj izum, tražio da mu pokloni „pregršt“ zrna pirinča. Udvostruči mi, rekao je skromno, zrno pirinča za svako naredno šahovsko polje. Kralj je prihvatio jer mu se to učinilo kao više nego povoljna cena, ne očekujući da će ga konačni zbir uništiti. Ne smem da pomislim na broj koji se može dobiti ako bi trend zaraze naredna dva meseca sledio aktuelni ritam. Ludi Stefano, po svom običaju, trči sred ulice. Ne tiče ga se saobraćaj, automobili i skuteri ga oprezno zaobilaze. Povremeno uspori samo da bi nekoga uvredio. Najviše voli da vređa turiste i grupe koje čekaju autobus. Onda skakuće u mestu i viče: Akrepi, pogledajte se u ogledalu! I otrči dalje. Svet je Stefanu ružan, što se katkad uistinu teško može osporiti, a on oznojen i zadihan jedva postiže da svakome to saopšti. Ovih dana uvrede su obogaćene tekućom temom: Kakvi ste ružni - dernja se na sav glas pred ćutljivom skupinom na autobuskoj stanici - nema šta da brinete, ima korona da pobegne od vas, akrepi! Dok na utišanom televizoru gledam mapu na kojoj su cela Lombardija i dobar deo Veneta okružene patrolama koje zatvaraju pristup ovim regijama, obuzima me snažan doživljaj već viđenog. Da nema virusa korona pomislio bih da se to sever konačno otcepio. Naizgled van svake političke volje, virus ispisuje mapu starih podela konkretnije no što je populistička Lega to ikada uspela. Uostalom nije li populizam neka vrsta virusnog oboljenja koje se prenosi prljavim rukama? Evo i „prvih slučajeva“ virusa korona u Srbiji. Koliko je sada važno, razmišljam, imati u vidu da epidemija, sama po sebi, nudi savršeni okvir za suzbijanje demokratije. Jedan diktator samo je poželeti može. Akrepi su otporni, u pravu je Stefano. Epidemija opravdava ograničavanje slobode kretanja, izolaciju čitavih gradova. Podrazumeva pojačani nadzor i permanentno vanredno stanje, promenljive hitne mere, kontrolu medija. Zaobilaženje i ukidanje institucija normalna su i svakodnevna stvar. A virusu, baš kao i populističkoj vlasti, savršeno odgovara promocija nestručnosti, tabloidna dezinformisanost i prostačko minimiziranje, nakon čega obično usledi panika, traženje žrtvenog jarca i prihvatanje psihotičnog stanja u društvu kao jedine stvarnosti. I ko će onda još da pamti izbore, bojkot i slobodne gradove?