Otpisani

Celog smo se svog života borili za državu, pa ne možemo da se prestrojimo da nam je ona postala neprijatelj, izjavila je krajem maja, lane, sedamdesetogodišnja Radmila Radosavljević, penzionisana sutkinja, udovica vojnog lica, a u trenutku tog jednog od štrajkova glađu - stanarka hotela Bristol. Kivna posebno na Ministarstvo odbrane. Jer, upravo je ono po ćefu čelnika raspodelilo ili namenilo 134 stana koja je Grad izdvojio i prebacio na Republiku, a ona na Ministarstvo kako bi udomilo bristolce. A potom na njih vršilo pritisak ne bi li ih iselilo iz njihovog posleratnog pribežišta, „privremenog“ punih 30 godina. Na ime kog su se odrekli svega u bivšim republikama SFRJ i koji su žestoko plaćali, iako oskudnih uslova. Radmila je u Bristolu ostala i kad je većina komšija prihvatila zakonom nedozvoljeno preseljenje iz privremenog u privremeni smeštaj. Po sobičcima vojno-samačkih hotela, sa jednim kupatilom po spratu, ili prenamenovanim lokalima, kao i šupama, koje su neki od nevoljnika preuzeli na neviđeno, da ne bi trpeli odmazdu u vidu otkaza ili prekomande na granicu sa Kosovom. Vojni penzioneri nisu imali šta da izgube, pa su rešili da izdrže do kraja. Poslednji štrajk glađu, nakon raznih represija Ministarstva, od obustave lifta i struje, izrežiranih poplava, do tužbi za uzurpaciju prostora uprkos rešenjima o korišćenju, doveo je do pobede 10 bristolskih porodica. Možda i Pirove, s obzirom na to da svoje nove stanove zakupljuju. O mogućnosti otkupa država će tek odlučivati, na osnovu već dostavljenih zahteva. O penzionisanim vojnim licima skrajnutim u Sportsko-rekreacioni centar Surčin, poznatiji kao azbestno naselje, neće ni razmišljati, izgleda. Prvi stanari naoko ljupkih montažnih surčinskih kuća, napravljenih namenski, prispeli su krajem 80-ih i početkom 90-ih prošlog veka. Dakle, neki još pre odluke Saveta bezbednosti o povlačenju JNA sa frontova, 1992. godine. Verujući da će njihovo stambeno pitanje brže biti rešeno useljavanjem u službene stanove, oni su taj vid smeštaja od Ministarstva i tražili, ma kako i ovo bilo efemerno. Vojska im nije izašla u susret, premda je raspolagala ogromnim fondom od više od 20.000 stambenih jedinica, strpavši ih kolektivno bogu iza nogu, na sam rub Beograda. Po useljenju u SRC Surčin, najveći problem vojnih penzionera i njihovih porodica bio je nedostatak linije GSP, i izlokani put do urbanog dela Surčina, gde su se lečili i snabdevali, a potomci školovali. Drugi je problem, znatno teže rešiv, bila nemogućnost otkupa, budući da se ispostavilo da se naselje tretira kao vojni objekat. Iako bez rampe, stražara, ograde, vojne opreme, arhive, kantine.., i sličnih obeležja, a puno krpelja i komaraca, smrada iz jezera, kao i kanalizacionog odvoda. Najmanja muka bili su računi za struju, grejanje i komunalije koje su plaćali Vojsci, po višestruko većim tarifama od gradskih. I njih pominjemo samo kao jedan od razloga što žitelji SRC Surčin nisu ni primetili kad su počeli da umiru. Od raka, koji izaziva azbest, pa je on zabranjen od 1986. u ozbiljnim državama. Ministarstvo je minorizovalo rezultate analiza Instituta za nuklearne nauke „Vinče“, obećavajući da će samo da izvrši ispitivanja. Do toga, naravno, nije došlo. „Umrlo je 33 ljudi, dok je 24 lečeno ili se oporavlja“, kaže Drago Soldo, predsednik Udruženja SRC Surčin i član Vojnih beskućnika. LJudski govoreći ovo je tragedija, ako se uzme u obzir da u surčinskom azbestu živi oko 100 porodica, neke članstvom već osiromašene. I da nemaju kuda, osim u podstanare. Što njihovoj dobi, činu, zaslugama za zemlju.., nikako ne dolikuje. Teoretski, oni imaju prava da konkurišu za novogradnju, kao i ostali pripadnici snaga bezbednosti, ali, kad dođe do kredita, obru se u nemogućoj poziciji. Banke brane da kreditirani budu stariji od 70. Mimoilaženja s logikom i pravdom ima i u novom pravilniku o dodeli stanova, pa su stanovnici naselja opet na dnu rang-liste, gde su spali još 90-ih, izgubivši status prioriteta. Kako da budu prioritet, kad im se kućice bez građevinske i upotrebne dozvole, boduju kao stanovi? Još malo pa kao poseban luksuz, Vojska će naplaćivati zračenje azbesta, šale se.