Odbrana od nas samih

Korona je blokirala štošta, pa i normalan rad institucija kulture u Srbiji. Bolje opremljene prešle su na onlajn predstavljanje i komunikaciju sa publikom. Sve je utihnulo, afere su pale u zaborav. Međutim, Internacionalni komitet muzeja i galerija moderne umetnosti (CIMAM) ovih je dana prosledio apel NIN-u povodom izbora Viktora Kiša na mesto v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, o kome smo pisali u februaru. CIMAM, kao član Međunarodnog saveta muzeja (IKOM), za slučaj MSUB se zainteresovao jer je „veoma važan“, kao i Beograd, kako u političkom smislu, tako i u pogledu globalne istorije savremenog arta. Baš zbog toga, stručnjaci ovog tela smatraju nedopustivim da se potencijal „jedne od vodećih ustanova sa Zapadnog Balkana“ ne iskoristi. A sve zbog političkih igara, odnosno, „favorizovanja rešenja koja je destabilizuju“, iako Muzej čini „bazu kulturnog identiteta zemlje“. Nabrajajući taksativno šta se sve ovde zbilo, od desetogodišnje rekonstrukcije zgrade, grandioznog otvaranja 20. oktobra 2017, koje je pokazalo „veliki entuzijazam“ auditorijuma, došli su do oklevanja Ministarstva kulture da raspiše konkurs za direktora, sve do januara 2019. Pomenuli su i imena kandidata - Slobodana Nakarade, Zorana Erića, Branislava Dimitrijevića i Vladislava Šćepanovića, kao i razrešenje prvog, kao dotadašnjeg v. d. direktora, „bez ikakvog objašnjenja“, u januaru ove godine, kada je premijerka Ana Brnabić, na predlog Saveta kreativnih industrija, „alternativnog tela Ministarstvu“, imenovala Kiša za novog vršioca dužnosti. „Vlasti nisu navele nijedan razlog zbog kog je validni konkurs zanemaren“, naglasili su muzejski radnici CIMAM-a. Smatrali su važnim i da istaknu da je predsednik Upravnog odbora (Nikola Šuica) ovim povodom dao ostavku. „U medijima je objavljen niz protesta protiv onog što lokalna zajednica stručnjaka doživljava kao uplitanje politike u kulturu“, naveli su u svom saopštenju. I izrazili „duboku zabrinutost zbog napuštanja dobre prakse kompetentnog rukovođenja Muzejom“, uprkos obilju eksperata. Na pitanje NIN-a – da li ih više brine to što Kiš nema iskustva u rukovođenju muzejskim ustanovama, ili njegovo političko imenovanje, predstavnici CIMAM-a kažu da „im nije cilj da budu sudije“. Zadatak ove organizacije je da posmatra i ukazuje na nepravilnosti, u koje spadaju obe navedene činjenice. Diskreditujuće po funkcionisanje u međunarodnoj ligi, gde MSUB po svom značaju nedvosmisleno spada. Politički friendly izmene Statuta, sprovedene s namerom da se na čeonoj poziciji u Muzeju mogu naći partijski miljenici, CIMAM ne može da komentariše, jer nema dovoljno podataka. U svakom slučaju, spregu politike i kulture je nemoguće isključiti, niti je ovo poželjno. Jer, „domenom kulture često upravljaju različiti politički vektori – međunarodna spoljna politika, obrazovanje, ekonomija ... To je normalno i dobro, i čini osnovu strategije“, kažu u CIMAM-u. Stratešku tačku predstavlja turizam, ulažući novac u gradski marketing i time privlačeći inostranu publiku „najvišeg ranga“, apostrofirali su. I ekonomija može da prigrli kulturu, tvoreći od njenih kapaciteta izuzetno konkurentni sektor, što uključuje i tzv. kreativne industrije. Međutim, „suština je u tome da jurisdikciju i poslednju reč ima sama kultura“, izričiti su stručnjaci Internacionalnog komiteta. Ni o funkciji vršioca dužnosti u ovom konkretnom slučaju ne bi da se izjašnjavaju, premda ona „uvek ukazuje na krizu, privremeni problem ili slabost u upravljanju“. Kad je u pitanju vremenski ograničeno v. d. dejstvo, u CIMAM-u ističu da bi „dobro upravljanje trebalo da ima za cilj bar srednjoročne periode rukovođenja“. O praksi produžavanja v. d. mandata, izvan zakonskog roka i dogod to odgovara vlastima, međunarodne eksperte nismo ni pitali, smatrajući ovo izvan sfere njihovog demokratskog poimanja društva. Na kraju, CIMAM izražava nadu da će Vlada Srbije vratiti za pregovarački sto „izvanrednu stručnu zajednicu“ koju zemlja poseduje i „pronaći rešenje koje bi učvrstilo ugled i ulogu MSUB“. NJihovo je da ukažu, a naše da rečeno sprovedemo (ili - ne). Sudeći po reakcijama Ministarstva kulture, pre će biti da država neće ni prstom mrdnuti, jer NIN nije udostojilo odgovora na pitanja poslata još početkom februara. Tako nismo saznali zašto je oboren konkurs za izbor direktora Muzeja, kao i da li Vlada na to ima prava, i na osnovu čega, ukoliko su svi kandidati validni. I Viktor Kiš je ponovo odbio da obelodani stav povodom svog postavljenja, koje ne smatra političkim, prema navodima iz drugih medija. Za NIN je kratko rekao da ne bi da se „vraća na prošlost, u ime budućnosti“, zbog koje neće ništa više da komentariše. Nikada. U odbranu Kiša ustala je Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, izražavajući mu saučešće što mora da se nosi sa zapuštenošću, u kakvom su stanju sve državne ustanove. Istovremeno je problematizovala medveđu uslugu koja je v. d. direktora, inače umetniku, „uvaljena“. Kako god da se završi situacija u našem fokusu, zanimanje međunarodne javnosti možemo smatrati uspehom. Svetu nismo poslednja rupa na svirali, već smo stekli ugled pred međunarodnom ekspertskom zajednicom. Makar ga povremeno i kaljali ili ga ne zasluživali u potpunosti.