Veća i od Velike depresije

Šok koji je svetsku ekonomiju pogodio širenjem kovida-19 usledio je brže i snažnije od onog izazvanog svetskom finansijskom krizom 2008, pa čak i Velikom depresijom. U ta dva slučaja berze su se strmoglavile 50 ili više procenata, tržišta kredita su zamrznuta, usledio je veliki broj bankrota, stopa nezaposlenosti porasla je na više od 10 odsto, a bruto društveni proizvod je za 10 i više odsto bio ispod projektovanog. Ali da bi se sve to desilo trebalo je da prođu tri godine. U aktuelnoj krizi, slični drastični makroekonomski i finansijski bilansi materijalizovali su se u roku od samo tri sedmice. U martu je bilo dovoljno samo 15 dana da američke berze skliznu u zonu „medveda“ (pad od 20 odsto u odnosu na najviše vrednosti), što je najkraći rok u kome se tako nešto ikada dogodilo. U trenutku nastanka ovog teksta (napisanog pre usvajanja paketa državne pomoći vrednog preko 2.000 milijardi dolara, što je odmah rezultiralo značajnim skokom berzanskih indeksa, prim.) pad na berzama iznosio je 35 odsto, tržišta kredita su zamrla, a kamatne marže (credit spreads) su dostigle nivo iz 2008. Čak i mejnstrim finansijske institucije poput Goldman Saksa, DŽej Pi Morgana i Morgan Stenlija očekuju da će američki BDP u prvom kvartalu ove godine biti za šest, a u drugom 24 do 30 odsto manji od projektovanog. Ministar finansija Stiv Mnučin upozorio je da bi stopa nezaposlenosti mogla da uzleti na preko 20 procenata, dvostruko viši nivo nego na vrhuncu svetske finansijske krize 2008. Drugim rečima, svaka komponenta agregatne tražnje (lična potrošnja, kapitalna potrošnja, izvoz) u nezabeleženom je padu. I mada većina samopromocijom preokupiranih komentatora predviđa da će ekonomski pad i oporavak imati oblik latiničnog slova V - odnosno da će privredna aktivnost naglo opasti u jednom tromesečju, a onda se brzo oporaviti u sledećem - trebalo bi da bude jasno da je kriza izazvana širenjem kovida-19 nešto sasvim drugo. Ne izgleda da će kontrakcija koja je upravo u toku imati oblik slova V, U ili L, koji podrazumeva nagli ekonomski pad praćen stagnacijom. Pre će biti da izgleda kao slovo I - vertikalna linija koja označava strmoglavi pad finansijskih tržišta i realnog sektora. Čak ni tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata najveći deo ekonomskih aktivnosti nije bivao bukvalno presečen kao danas u Kini, SAD i Evropi. U najboljem slučaju, ekonomski pad bi mogao da bude oštriji nego 2008, samo kratkoročniji, što bi ostavilo mogućnost da u četvrtom kvartalu ponovo bude ostvarena pozitivna stopa rasta. U tom slučaju, tržišta bi počela da se oporavljaju u trenutku kad bi počelo da se ukazuje svetlo na kraju tunela. Ali realizacija najboljeg mogućeg scenarija zahteva ispunjavanje nekoliko uslova. Prvo, SAD, Evropa i druge epidemijom teško pogođene privrede morale bi da pribegnu masovnom testiranju na kovid-19, praćenju tokova širenja zaraze i sprovođenju mera lečenja; uvođenju obavezujućih karantina; te obustavljanju svih društvenih aktivnosti onako kako je to uradila Kina. A budući da će možda biti potrebno 18 meseci za razvijanje vakcine i njenu masovnu proizvodnju, antivirusne i druge terapije će morati da se primenjuju na takođe masovnom nivou. Drugo, kreatori monetarne politike - koji su za manje od mesec dana već uradili koliko i za tri godine svetske ekonomske krize - moraju da koriste apsolutno sve moguće nekonvencionalne mere kako bi se kriza obuzdala. To podrazumeva nulte ili negativne kamatne stope; sveobuhvatnije smernice budućeg delovanja centralnih banaka; kvantitativne olakšice (jedan vid štampanja novca bez pokrića, prim.); te kreditne olakšice (kupovinu privatne imovine) kako bi se obezbedila podrška bankama, nebankarskim finansijskim institucijama, pa čak i velikim korporacijama, kroz pojačani otkup komercijalnih zapisa i korporativnih obveznica. Američke Federalne rezerve su proširile svoje prekogranične svop linije kako bi odgovorile na masivni manjak dolarske likvidnosti na globalnim tržištima, ali su sada potrebni dodatni instrumenti kako bi se banke podstakle na odobravanje pozajmice nelikvidnim, ali i dalje solventnim malim i srednjim preduzećima. Treće, nužno je da vlade pribegnu masivnim fiskalnim stimulansima, uključujući i strategiju „bacanja novca iz helikoptera“, odnosno direktnih gotovinskih isplata individualnim domaćinstvima (u anglosaksonskom ekonomskom žargonu „bacanjem novca iz helikoptera“ se nazivaju nekonvencionalne mere monetarne politike kojima se značajno povećava količina gotovine u opticaju, prim). S obzirom na razmere ekonomskog šoka, fiskalni deficiti u razvijenim zemljama će morati da budu povećani s dva do tri odsto BDP-a na oko 10 ili više. Samo centralne vlade imaju dovoljno velike i dovoljno moćne bilanse stanja da spreče kolaps privatnog sektora. Ali ove intervencije, koje će se finansirati na teret minusa u budžetu, moraju da budu u potpunosti monetizovane. Ako bi bile finansirane standardnim državnim zaduživanjem, kamatne stope bi naglo porasle, i oporavak bi već u začetku bio sasečen. S obzirom na okolnosti, intervencije kakve odavno zagovaraju levičari okupljeni oko Škole moderne monetarne teorije, uključujući „novac iz helikoptera“, mogle bi da postanu mejnstrim. Na nesreću po ovaj najbolji mogući scenario, odgovor sistema javnog zdravlja razvijenih zemalja na pandemiju ne dobacuje do nivoa potrebnog da se ona obuzda, a paketi fiskalne politike o kojima se trenutno raspravlja nisu ni dovoljno veliki ni dovoljno brzi da bi stvorili uslove za blagovremeni oporavak. Budući da su takvi, svakog dana raste rizik da dođe do nove, Veće depresije, gore od one originalne Velike depresije. Ukoliko pandemija ne bude zaustavljena, privrede i tržišta širom sveta će nastaviti svoj slobodni pad. Ali čak i ukoliko pandemija u manjoj ili većoj meri bude obuzdana, sveukupni rast možda neće uslediti ni do kraja godine. Uostalom, dotad će se ući u novu sezonu virusa koja bi vrlo lako mogla da rezultira stvaranjem novih mutacija; terapeutske intervencije na koje mnogi računaju mogle bi da se ispostave kao manje efikasne nego što se nadaju. Stoga bi ponovo moglo da dođe do kontrakcija nacionalnih ekonomija i sloma na berzama. Osim toga, fiskalni odgovor mogao bi da naleti na nepremostivu prepreku ako monetizacija masovnih deficita za posledicu bude imala visoku inflaciju, posebno ukoliko serija negativnih šokova na strani ponude, izazvana širenjem virusa, smanji potencijal za rast. Pritom, mnoge zemlje jednostavno ne mogu da se oslone na zaduživanje u nacionalnoj valuti. Ko će spasiti vlade, korporacije, banke i domaćinstva u ekonomijama u usponu? U svakom slučaju, čak i ako negativni efekti pandemije i ekonomska šteta koju će ona prouzrokovati budu stavljeni pod kontrolu, globalna privreda će i dalje biti izložena čitavom nizu finansijskih rizika u vidu „belih labudova“. (Nasuprot tzv. teoriji crnog labuda Nasima Nikolasa Taleba, po kojoj događaje koji su se činili malo verovatnim ili nemogućim, nakon što su se zbili i proizveli dalekosežne posledice, retroaktivno racionalizujemo kao nešto što je zapravo bilo neizbežno. Rubini, naime, smatra da su finansijske krize „beli labudovi“ - dakle , nešto što je regularna pojava i što se da predvideti, prim). Kako se američki predsednički izbori budu približavali, kriza izazvana širenjem kovida-19 će se naći u senci obnovljenih konflikata između Zapada i najmanje četiri revizionističke sile: Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, od kojih svaka već vodi asimetrični sajber rat s ciljem da Sjedinjene Države potkopaju iznutra. Neizbežni sajber napadi na američki izborni proces mogli bi da dovedu do osporavanja konačnih rezultata glasanja, praćenog optužbama za nameštanje izbora i mogućnošću izbijanja nasilja i građanskih nereda. Slično tome, kao što sam i ranije ukazivao, tržišta u velikoj meri potcenjuju rizik da ove godine izbije rat između SAD i Irana; ili da se već narušeni kinesko-američki odnosi ubrzano pogoršaju, posebno u situaciji kad dve zemlje jedna drugu optužuju za širenje pandemije kovida-19. Aktuelna kriza će verovatno dati na zamahu i tekućoj balkanizaciji i rasulu globalne ekonomije u mesecima i godinama pred nama. Kombinacija ova tri rizika - nekontrolisane pandemije, nedovoljno raznovrsnog arsenala mera ekonomske politike i geopolitičkih „belih labudova“ - biće dovoljna da svetsku ekonomiju gurne u konstantnu depresiju i nekontrolisani raspad finansijskih tržišta. Nakon sloma iz 2008, energični, mada zakasneli odgovor koji je usledio povukao je svetsku privredu s ivice ponora. Ovog puta možda nećemo imati toliko sreće.