Umetnici na respiratoru

Neću vas izneveriti. Svesni smo svih posebnih potreba kulture i kreativnih industrija, i učinićemo sve da prevaziđemo poteškoće i posledice ove epidemije. To nije samo ekonomsko pitanje, kultura nije luksuz privilegovanih u dobra vremena, posebno moramo da brinemo o malim institucijama i nezavisnoj sceni. Nisu ovo reči poruke nikoga od odgovornih u Srbiji. Ovako se na samom početku pandemije obratila javnosti Monike Gruters, federalna ministarka kulture i medija Nemačke, koja je deo tima Angele Merkel. Usledila je serija njenih intervjua u kojima je govorila o značaju čuvanja kulture i brige o umetnicima Nemačke. U Nemačkoj je odmah odvojeno oko 50 milijardi evra za pokrivanje gubitaka, premošćavanje i nadoknadu kapitala. Za sve umetnike izvesno je da će iz tog fonda bar šest meseci biti namirivani troškovi njihovog funkcionisanja i opstanka, ali će isto tako biti obezbeđeni i zajmovi, krediti i druge vrste pozajmica. Velika Britanija je odvojila oko 190 miliona funti samo za pomoć u oblasti kulture. U Holandiji umetnici, posebno oni samostalni koji su registrovani i imaju svoje preduzetničke firme, mogu da računaju na tri meseca podrške, kao i na obrtni kapital za premošćavanje posledica korone. U gotovo svim evropskim zemljama je birokratska procedura za dobijanje ovih olakšica komplikovana, ali je bar digitalna i ne uključuje nijedan šalter. Intervjui sa aplikantima u mnogima se obavljaju preko nekih od onlajn platformi. Ostaje pitanje kako će i na koji način biti regulisano pitanje neregistrovanih kreativaca, kojih ima u velikoj meri u ovim zemljama. Ali, činjenica da se o tome razgovara ukazuje da će neka vrsta rešenja biti pronađena. Pre nego dođemo do ove srpske teme, evo i nekoliko podataka iz okruženja. Vlada Crne Gore i Ministarstvo kulture te zemlje, odvojili su 500.000 evra za podršku stvaraocima iz oblasti kulture koji su najviše pogođeni aktuelnom situacijom. Sledi konkurs za stvaraoce kojima su sredstva najpotrebnija, a biće uvećan i budžet za kreativne industrije i pokreće se Art market. U Hrvatskoj su pozvani umetnici, novinari i drugi koji su zbog nastalih okolnosti poput otkazivanja kulturnih događanja, manifestacija, predstava, koncerata, izložbi, festivala i sl, ostali bez redovnih izvora prihoda, da se prijave na Konkurs hrvatskog Zavoda za zapošljavanje za dodelu pomoći za očuvanje radnih mesta, u ukupnom iznosu od pet milijardi kuna. Pravo na pomoć imaju i „poduzetnici iz kulturno kreativnog sektora“, i to u iznosu od 3.250 kuna za radnika koji radi u punom radnom vremenu, a 1. 625 kuna po radniku koji radi u nepotpunom radnom vremenu. Za Srbiju je oduvek važilo da je siromaštvo prirodno stanje umetnika, kako je svedočio Velimir Veca Lukić (1936-1997), književnik, dramski pisac i najdugovečniji upravnik Narodnog pozorišta. Danas je virus sve umetnike na planeti stavio u istu situaciju i svi su isto onemogućeni da rade, svi su zbog toga ostali bez sredstava za život, svi su isto pogođeni, samo su neki pogođeniji. Slikarka Biljana Vilimon, koja je i u normalno vreme tokom celog svog profesionalnog života živela od svog rada kao tzv. samostalna umetnica, dobro zna kako žive njene kolege likovni umetnici, slikari i vajari: „Slobodni umetnici u Srbiji su balast za društvo. Desetine godina prolaze u raspravama, da li je grad imao dovoljno novca da ovoj kategoriji umetnika plati socijalno, a plaća ga inače po minimalnoj osnovici, kao da nisi završio fakultet, magistraturu, doktorat... U tom strahu, hoće li ili neće, doguraš do minimalne penzije, nedovoljne da preživiš. Onda se neko konačno seti da vrhunskim umetnicima dodeli novčana priznanja i oko toga se digne tolika frka, pa to stopiraju. Nedavne najave da hoće, nikako da se ostvare. Naši ljudi većinom nemaju naviku da kupuju umetnička dela, slike, skulpture... i kad nam je sve dobro. Odavno to ni država ne radi. A kad je vanredno stanje kao sada, za slikare, vajare, režisere, glumce, književnike, i sve druge koji su u slobodnom statusu dvostruko je vanredno! Niko se slobodnih umetnika ne seća sada, a neće ih se setiti ni posle. Svi zaboravljaju da su slobodni umetnici, koji su ovom društvu balast, prvi tu kad treba humanitarno pokloniti sliku, predstavu, koncert...“ Za razliku od Nemačke, šta se može, gde su se prvo ljudi iz vlasti obratili umetnicima, u Srbiji su to radili i rade umetnici, predstavnici udruženja. Čelnici u oblasti kulture ćute kao da im je maca pojela jezik. Valjda ne smeju da se ističu u javnosti jer reč imaju samo lekari i predsednik. Udruženje dramskih umetnika Srbije uputilo je apel Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu grada Beograda da samostalnim i nezaposlenim umetnicima, koji su zbog epidemije onemogućeni da rade po već ugovorenim angažmanima, novčano pomogne u najmanjem iznosu od 30.000 dinara. Predsednik UDUS-a Vojislav Brajović smatra da je to obaveza države i da bi se tako spasile i ustanove kulture koje nemaju u ovom periodu svoj prihod ni mogućnost da plaćaju glumce. On u svom iskazu za NIN najpre saopštava podatak da u Udruženju dramskih umetnika Srbije ima 240 samostalnih i 187 nezaposlenih članova. I u ime ovog Udruženja predlaže: „Postoje i brojni glumci koji su ranije ugovorili posao sa ustanovama kulture i sada ne mogu da ga realizuju. Naš apel Ministarstvu kulture i ministru lično jeste da se ti umetnici sa dogovorenim i ugovorenim poslovima zaštite minimalnim ličnim dohotkom. Tu nema ničeg nejasnog. I ministar je rekao da je to dobar predlog.“ Ovih dana, u javnosti je plasirana i ideja da pozorišta naprave tromesečni plan igranja predstava kao u normalnoj situaciji i na osnovu toga isplaćuju honorare glumcima bez stalnog angažmana, Brajović kaže da nema ništa protiv, ako ne može bolje od toga: „To bi kao obaveza svakako čekalo ustanove kulture, a naš predlog je mimo toga. Naš predlog je da se glumcima bez ikakvog prihoda, država nađe. Ima samostalaca i među likovnim umetnicima, književnicima i u drugim sferama i oni nemaju ni platu ni penziju. Ovo je predlog da se na državnom nivou reši problem ljudi čija je egzistencija ugrožena, koji nemaju baš ništa.“ Direktor Ateljea 212 Novica Antić objašnjava da su iz Sekretarijata za kulturu Beograda dobili nalog da pripreme spisak samostalnih umetnika koje su angažovali, uz objašnjenje da je u ovom pozorištu po ugovoru angažovano 20 mladih glumaca: „Pretpostavljam da će uskoro izaći sa nekim planom. Mi smo to spremili i čekamo instrukcije. Tu se javlja problem da jedan umetnik ima ugovore u više pozorišta i sve to treba ujediniti na nivou grada i svih pozorišta.“ Najteža situacija sa glumcima je, reklo bi se, u Zvezdara teatru. Tamo je honorarno angažovano 70 do 80 glumaca i zatvorenost pozorišta će se drastično odraziti na njihova primanja, jer su ona nekima izvor prihoda za ceo mesec. Posebna je bruka priča o konkursima u Republici i Gradu. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je da je rad konkursnih komisija u oblasti kulture odložen tokom trajanja epidemije virusa korona, a biće nastavljen nakon završetka vanrednog stanja, odnosno potpune normalizacije životnog i poslovnog procesa u zemlji. Čim se za to budu stekli uslovi, komisije će nastaviti rad i sačiniti predloge projekata za koje smatraju da ih treba podržati. Nakon toga, Ministarstvo će objaviti rezultate konkursa, navedeno je 24. marta u saopštenju. Sve samostalne umetnike najviše je pogodila nerazumna, neshvatljiva odluka Gradskog sekretarijata za kulturu da se obustavi jedini godišnji gradski konkurs za kulturu, koji je bio otvoren do 6. marta, uz obrazloženje da je zbog mera povodom epidemije virusa korona potrebno da se sva pažnja usmeri na zaštitu stanovništva od te zarazne bolesti, pa „nema uslova za realizaciju javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi u 2020. godini“. I u Novom Sadu su obustavljeni svi konkursi koji su planirani u okviru projekta „Novi Sad 2021– EPK“, ali je najavljeno da će biti ponovo raspisani kada situacija to bude dozvoljavala. Osuda ovakvog ponašanja, kad je o konkursima reč, stigla je od strane brojnih udruženja, a Lidija Jovanović, predsednica Upravnog odbora ULUPUDS-a, u izjavi za NIN kaže da u zahtevima prema državnim organima treba biti realan: „Realan zahtev u ovim okolnostima je i da se obrazloži povlačenje konkursa za programska sredstva Grada i Republike i da se zahteva njihovo sprovođenje, jer su sredstva u budžetu za te programe već izdvojena. Projekti koji se realizuju na ovaj način su za mnoge umetnike, kako samostalne tako i za one koji nemaju ovaj status, jedini način da dođu do sredstava za realizaciju svoga rada. Obustavljanjem ovih konkursa mogućnost za potencijalnu realizaciju njihovih projekata će biti dovedena u pitanje, ne samo tokom trajanja vanrednog stanja već će se posledice ovakve odluke osetiti i čitavih godinu ili dve nakon eventualnog naknadnog raspisivanja konkursa.“ I predsednica Upravnog odbora ULUS-a Vahida Ramujkić, u ime više od 2.700 članova, od kojih 574 u statusu samostalnih umetnika, što ga čini najbrojnijim strukovnim udruženjem u zemlji, podseća da su se članovi Udruženja samoorganizovali (kao što nas sa istom akcijom upoznaje i glumac Pavle Pekić u ime UDUS-a) u pružanju pomoći starijim kolegama i koleginicama koji zbog zabrane izlaska nisu u mogućnosti da obavljaju dnevnu rutinu kupovine namirnica i lekova, plaćanja računa. A u Apelu koji je poslat na adrese Ministarstva kulture i Gradskog sekretarijata za kulturu, između ostalog se „predlažu sledeće mere: - regulisanje uplata doprinosa za PIO i obavezno zdravstveno osiguranje samostalnim umetnicima za vreme trajanja pandemije kovid-19 virusa; - hitno obezbeđivanje nadoknada u visini minimalne zarade samostalnim umetnicima koji su onemogućeni da prihoduju za vreme vanrednog stanja, ali jednako intenzivno obavljaju svoj posao; - objavljivanje rezultata konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava u najkraćem roku, omogućavanje hitnog potpisivanja ugovora i isplata sredstava za realizaciju odobrenih projekata za tekuću godinu; - uvođenje paketa ekonomskih i poreskih olakšica nakon okončanja vanrednog stanja za samostalne umetnike i umetnice (npr. oslobađanje od poreza na autorske honorare za poslove zaključene od početka proglašenja vanrednog stanja do kraja tekuće godine).“ Nije teško pretpostaviti da Vlada Srbije ovih dana funkcioniše samo povodom pandemije, i da nema drugih mera osim zaštite života stanovništva. Nažalost, kao da nema razmišljanja da se pomogne i onima koji su egzistencijalno pogođeni ovim užasom, niti obraćanja ljudima iz sveta kulture. Ministar, koliko god želeo da uvaži suvisle i dragocene predloge iz esnafa, očigledno nema moći da ih usvaja, jer bez sednica Vlade, u kojem god obliku se odvijale, nema rešenja. I zato ne čudi odgovor koji nam je poslao na naše pitanje šta Ministarstvo kulture i informisanja preduzima ovih dana: „Ministarstvo kulture i informisanja s punom pažnjom sagledava sve aspekte situacije u kojoj su se kulturna scena i radnici u kulturi našli usled epidemije virusa korona, i delimične ili potpune sprečenosti radnog procesa usled uvođenja vanrednog stanja. Mere koje budu donete u cilju prevazilaženja teške situacije, u kojoj su se prvenstveno našli samostalni umetnici ali i mnogi drugi akteri na kulturnoj sceni, biće usaglašene s merama koje Vlada Republike Srbije bude donela na nivou cele države odnosno u skladu sa odlukama u drugim društvenim delatnostima, tako da nema mesta bojazni da bi kulturni radnici mogli biti zaobiđeni odnosno ostavljeni na cedilu od strane države. Iako se većina zahteva za pomoć koje su Ministarstvu uputila reprezentativna i strukovna udruženja tiče mera koje nisu u direktnoj nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, poput moratorijuma na plaćanje doprinosa, odlaganja plaćanja poreskih obaveza ili osnivanja različitih fondova solidarnosti, Ministarstvo je spremno da, nakon detaljne analize troškova i efekata predloga koji su upućeni, u koordinaciji sa reprezentativnim i strukovnim udruženjima nadležnim institucijama predloži sprovođenje konkretnih mera.“ Umete ministre vi to i bolje.