Starmer umesto Korbina

Da li je neki opozicioni političar u gorim okolnostima dolazio na čelo stranke od Kira Starmera, upravo izabranog za novog vođu britanskih laburista? I da su prilike normalne, kao što više nigde, pa ni u Velikoj Britaniji, nisu - zemlja je sada jedno od žarišta pandemije virusa korona, a premijer Boris DŽonson je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja početkom sedmice prebačen na intenzivnu negu - trenutak u kome ovaj visoko cenjeni i odlikovani pravni stručnjak i bivši tužilac stupa na veliku scenu bio bi nepovoljan. Na rukovodeće mesto Kir dolazi nakon što su laburisti u decembru pretrpeli najteži izborni poraz od završetka Drugog svetskog rata (a četvrti uzastopni); i u situaciji kada vladajuća Konzervativna stranka, pošto je na tim izborima opet prošla nekažnjeno za bezbrojne nepodopštine (od kojih je haos oko Bregzita samo najočigledniji primer), u parlamentu raspolaže najubedljivijom većinom od 1987, a u DŽonsonu ima premijera koji je, svim njegovim manama uprkos, biračima ipak daleko prihvatljivije rešenje od dojučerašnje alternative u vidu bivšeg šefa laburista, dobronamernog ali beznadežnog DŽeremija Korbina. Doda li se tome demoralisano, podeljeno članstvo - gde naspram tvrdih „korbinista“ stoji tiha većina pristalica umerenije politike, negde na sredokraći između Korbinovog arhaičnog levičarenja i lažne nove levice bivšeg premijera Tonija Blera - te pod dosadašnjim liderom katastrofalno neadekvatan odgovor stranke na antisemitizam u sopstvenim redovima, težina zadatka koji je pred Starmerom već bi bila onespokojavajuća. U sadašnjim okolnostima, međutim, taj zadatak postaje monumentalan: povrh svega, mora da nađe i pravu meru između opravdane kritike inicijalno neadekvatnog (zapravo duboko pogrešnog) reagovanja vlade na širenje kovida-19 i konstruktivnog doprinosa borbi protiv pošasti, a da pritom nijednog trenutka ne deluje kao da pokušava da zabeleži jeftine političke poene. I to u situaciji kada su, razumljivo, simpatije kompletne javnosti na strani možda i životno ugroženog DŽonsona. Biće prilike da se više kaže o tome šta Starmerov dolazak na čelo laburista može da donese. Zasad je dovoljno konstatovati da je on sve ono što Korbin nije mogao ili nije hteo da bude. Za početak, i to je nešto.