Na putu smo ukidanja demokratije

Strani mediji izveštavaju da se Beograd pretvorio u oduševljenu laboratoriju kineske diplomatije u doba virusa korona. Srpski vodeći pulmolog koji radi u timu onih koji Srbiju treba da provedu kroz pandemiju sa što manjim brojem žrtava kaže da bogati mogu da izgube svoje bogatstvo, a sirotinja nema šta da izgubi. Ona može da izgubi samo život. O takvom besmislu, i borbi za život, o hapšenju novinarke Ane Lalić, o tome kako pandemija menja politički život Srbije, o tome da li je ovo vreme apokalipse ili odbrane Zemlje, o režimu i kampanji tokom jedne od najvećih svetskih pandemija, za NIN govori Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd. Da li je prejako i zlonamerno reći da vlast koristi pandemiju za predizbornu kampanju? Svakodnevno nam govore o milionima maski, hiljadama respiratora, bolnicama koje su čudo tehnologije, bolje od onih u NJujorku ili Nemačkoj, to su potpune gluposti. To je politička kampanja koju, uprkos opštoj opasnosti, režim sprovodi kako bi dobio na rejtingu i kako bi iz ove situacije Aleksandar Vučić izašao kao spasilac. Umesto da u ovom trenutku svi budemo posvećeni borbi protiv zaraze, vidimo da je predsednik Srbije svim silama u kampanji. On je svaki dan na televiziji, on upravlja Vladom, ne treba mu Skupština, on je doktor, policajac, televizijski voditelj... Šta je pandemija ipak promenila u političkom životu Srbije? Glavna odlika političkog života Srbije ostaje ista, a to je potpuna otmica države od strane SNS. Nakon nelegalno uvedenog vanrednog stanja Vučić je postao jedini akter na političkoj sceni, dok su građani i cela opozicija u karantinu. Dok nas sa ekrana svakodnevno optužuju da smo nedisciplinovani i da smo mi, građani, uzročnici španskog ili italijanskog scenarija, vlast je ta koja širi paniku, strah i protivrečne informacije. Mi smo od početka zahtevali da u prvom planu moraju biti isključivo predstavnici struke sa integritetom. Apelovali smo da ne potpadnu pod uticaj vlasti, da ne budu zloupotrebljeni u izbornoj kampanji SNS-a. Zahtevali smo snažne ekonomske mere podrške radnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i nezaposlenima, da bi mogli da ostanu kod kuće, ako je to taktika države. Ovako, radnici u velikim preduzećima rade i to bez zaštitne opreme. Na taj način se ugrožava zdravlje ljudi, a produžava trajanje pandemije. Moramo izvući pouke kako da se mobilišemo da srušimo režim i uspostavimo sistem solidarnosti, podrške i zaštite prava građana. Kako će Srbija i svet izgledati nakon pandemije? Hoće li pandemija, kako neki veruju, okončati i vlast SNS? Svaka velika kriza koja iz temelja drma stubove društva je i prilika da se nešto značajno promeni nabolje, ali i da se izgube stečene slobode. Nema sumnje da će autokrate širom sveta iskoristiti šok i pod izgovorom bezbednosti, nastaviti još više da centralizuju moć. Viktor Orban je od Mađarske napravio diktaturu, vlada bez parlamenta, dekretima. Vidimo da defakto i Vučić tako vlada u Srbiji. Dodatno se sužava prostor za nezavisne medije, ostvaruje kontrola i zloupotreba medija, ograničavaju se građanske slobode. Naravno, pravimo razliku između neophodnog u borbi protiv zaraze i okupacije države od strane naprednjačke kriminalne elite. U ekonomskom smislu, moglo bi uslediti značajnije favorizovanje kompanija bliskih vlasti, za njihove poslove država će se postarati da ne propadnu, a građani ozbiljno pogođeni ekonomskim posledicama biće ignorisani. Od vlasti možemo da očekujemo smanjenje socijalnih davanja i tretiranje kulture kao nepotrebnog troška, a nadomešćivanje nezadovoljstva građana pojačanom nacionalističkom retorikom. Verujete li da će to biti prilika za afirmaciju levih ideja? Borba protiv pandemije dovela nas je u situaciju da moramo brinuti o drugima, da ih zaštitimo od sebe, i sebe od drugih. Zajednička opasnost probudila je empatiju i solidarnost kod ljudi. I u kapitalističkim zemljama postaje jasno da moramo povećati budžet, ulaganja u zdravstvo, školstvo, sistem socijalne brige. Ovo je veliki potencijal za rad političkih pokreta demokratske levice. Da li, po vašem mišljenju, predsednica Skupštine Maja Gojković treba da sazove Skupštinu? Bojim se da je trenutak kada je ovo pitanje trebalo postaviti prošao. Vučić se potpuno oglušio o Ustav i mimo Narodne skupštine proglasio vanredno stanje. Naš Ustav dopušta da se vanredno stanje uvede zajedničkim potpisom predsednika Republike, predsednice Vlade i predsednice Skupštine. Ali Skupština je morala da raspravi uslove za vanredno stanje i da donese odluke o eventualnom ograničavanju prava tokom trajanja vanrednog stanja. Ovo otkriva suštinu Vučićevih namera, da poput Viktora Orbana omogući da može da donosi zakone dekretima. NJegova volja se nigde ne propituje, o njoj se ne razgovara, ona se prosto izvršava. Jer, kao što premijerka kaže, on je šef. Ovo je put ka potpunom ukidanju demokratije u Srbiji. Vidimo to na primeru hapšenja novinarke Ane Lalić i pokušaju da zaključkom Vlade ukinu pravo na informisanje. To pravo, po Ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, ne sme se ograničiti ili ukinuti ni u vanrednom stanju. Da li će ideja o bojkotu opstati nakon okončanja pandemije? Izbori su otkazani. Razgovaraćemo sa svim organizacijama koje su proglasile bojkot izbora i analizirati stanje nakon završetka neposredne opasnosti. Vlast ozbiljno srlja u ponor diktature i pitanje je kako će naša demokratija izgledati kada se završi pandemija. Inače, sve političke organizacije, organizacije civilnog društva, brojni eksperti, pa čak posredno i sama vlast, složili su se da izborni uslovi nisu fer. Nepristajanje većine opozicionih organizacija na lažirane izbore i proglašenje bojkota, značajan je korak da se stanje promeni. Ima ideja o sazivanju vlade nacionalnog spasa, da li ste za nju? Svako ograničavanje apsolutne vlasti Srpske napredne stranke bilo bi korisno za demokratiju u Srbiji, ali Inicijativa Ne davimo Beograd nije učestvovala u razgovorima o formiranju vlade nacionalnog spasa, niti je zastupamo. Društvena mreža Tviter ugasila je 8.558 naloga angažovanih na promovisanju SNS i njenog lidera. Iznenađuje li vas to? Iako zakasnela, ova odluka je ipak dobra. Društvene mreže bi mogle biti od velike koristi u vremenima skoro potpune kontrole i zloupotrebe medija kakvu vrši SNS. Ono što zabrinjava je obim ove operacije. Ogromne resurse naprednjaci ulažu u manipulacije. U isto vreme kada su nalozi ugašeni na Tviteru, na Fejsbuku je otpočela sa radom nova naprednjačka platforma za širenje mržnje bizarnog imena „COVID 19 Serbia“. Bestidno koriste interesovanje građana za pandemiju ne bi li širili napade na nepodobne novinare i medije. Na njoj nema nijedne vesti o virusu, ali su zato brojne objave u kojima se iznose laži i blate ljudi, poput Ane Lalić, koji kritički govore o vlasti. U reklamiranje ovih postova uložen je ogroman novac. Inicijativa Ne davimo Beograd je pokretač peticije „Da Vučić ućuti, a struka govori“? Više je razloga za pokretanje ove peticije. Vučić zloupotrebljava obraćanja zarad političke kampanje, manipulisanja informacijama o teškom stanju u zdravstvenim ustanovama. Kontradiktornim informacijama, nepotrebnim ponižavajućim nastupima, konfliktnim tonom i jezivim metaforama kao što je ona o odsecanju zdravog tkiva, unosi paniku i strah među građane. Još bitnije, unosi nepoverenje kod građana prema merama koje država sprovodi. Nemamo iluzija da će nas poslušati, ali je bitno da se čuje glas građana. A građanima su potrebne jasne, konkretne i stručne informacije bez nepotrebne dramatizacije i izazivanja straha. Zato pozivamo predstavnike struke da ne dozvole da im vlast zgazi integritet. Na samom početku epidemije zatražili ste razrešenje ministra prosvete Mladena Šarčevića? Kada je veliki broj roditelja zahtevao da se deca ne izlažu riziku od zaraze i da se zatvore škole, Šarčević je licemerno ubeđivao javnost da za to nema razloga. Istovremeno, škola čiji je osnivač i suvlasnik, prekinula je sa radom. Licemeran ali otrežnjujući čin, koji nam govori kako ljudi na vlasti vide javni interes. Ministar Šarčević je pokazao da mu je isključivo stalo do sopstvenog privatnog interesa i profita. Premijerka Ana Brnabić je rekla „nema mesta panici“, kada je tokom epidemije Beograd proglašen najzagađenijim gradom na svetu. Ima li mesta panici? Za premijerku nema mesta panici, a u Srbiji godišnje, prema podacima SZO, umre oko sedam hiljada ljudi od posledica zagađenja vazduha, oko milion ljudi pati od problema sa respiratornim organima. Država nije učinila ništa da ovaj problem reši. Zato smo protiv ministra Gorana Trivana podneli krivične prijave. Šta se događalo od 1. do 6. marta? Da li su podaci o epidemiji prolongirani zarad prikupljanja potpisa SNS? Mi nemamo dokaze za to. Znamo da je vlast spremna na sve, a u trenutku kada su se prikupljali potpisi postojao je veliki broj informacija o širenju kovida-19. Sve i da je doktorka Kisić napravila lapsus, postojala su jasna upozorenja iz zemalja EU o širenju pandemije. Vučić i Nestorović su o virusu govorili kao o najsmešnijem virusu i nečemu potpuno nebitnom, ismevali su mere zaštite i slali nas u šoping u Milano. U tom trenutku SNS i vlasti je jedini interes bio da prikupe potpise za parlamentarne izbore. Na taj način su doprineli da se veliki broj ljudi izloži opasnosti i potencijalno zarazi. Da li ste očekivali da skoro sve stane osim nekih proizvodnih pogona gde se tiskaju radnici bez maski i zaštitne opreme? Potrebno je zaštititi ekonomiju, ali i radnike. Mnoge fabrike rade, gradilišta rade, ali vidimo da skoro nijedan radnik nema masku na licu. Državu ne interesuje taj deo građana? Očigledno ne jer njihovim poslodavcima je sve dozvoljeno, a isti ti poslodavci očekuju novu podršku države. Da li ste očekivali da skoro čitav svet stane, ali ne i izvršitelji koji izbacuju građane na ulicu u jeku pandemije? U jeku pandemije ili ne, nedopustivo je da ljudi ostaju bez jedinog doma. Posebno je neprihvatljivo da su izvršitelji umešani u malverzacije oko stanova i izbacivanje ljudi na ulicu. Država treba da štiti naše građane od beskućništva, da stvara uslove da niko ne ostane bez doma, a ne da je saučesnik u prljavim poslovima. Inicijatori ste Aplauza u 8 za medicinske radnike, ali i onog za podršku Zagrebu posle zemljotresa. Zagreb je ganut činom Beograda. Da li shvatamo konačno, dok se borimo protiv čestice na liniji između bića i nebića, koliko je taj krvavi, bolni i tragični spor među nama besmislen? I u Beogradu je ovaj gest solidarnosti sa Zagrebom pogodio mnoge nacionaliste. Jedan aplauz ne može da potisne decenije ulaganja i gajenja nacionalizma sa obe strane granice, ali dobar je osećaj. Prete nam iste opasnosti od korumpiranih elita i stvaraju se nove veze u regionu koje bude nadu.