Za tri nedelje do provalije

Pandemija virusa korona pokorila je planetu u rekordnom vremenu. Dobro je prodrmala same temelje društava. I to na svim nivoima. Dok je virus bio vest iz samo jedne regije u Kini, čije ime jedva da smo znali da izgovorimo, malo je bilo onih koji su smatrali da je vreme za uzbunu. Za većinu – bio je to još jedan folklorni detalj Dalekog istoka gde se „jedu mačke i slepi miševi“. Možda nismo baš najbolje shvatili globalizaciju - da ono što se dogodi u jednom delu sveta može da ima posledice na ceo svet. I sad imamo pandemiju. Planeta je u karantinu. Poslati smo u ćošak da malo razmislimo. Španija je „zaključana“ pune tri nedelje. Kao da se za to vreme sve okrenulo naopačke. Zatvorene su granice, kretanje je ograničeno na dva bloka, paralisan je najveći deo svakodnevnih aktivnosti, blokirana je ekonomija, a sve to je, u stvari, lakši deo priče. To je samo pozadina fronta. Na prvoj liniji su hiljade inficiranih ili umrlih i vojska zdravstvenih radnika čiji je svakodnevni izazov da saniraju problem i ne stradaju spasavajući druge živote. Zato je, kao i svuda, prioritet izolovati stanovništvo kako bi se smanjilo širenje zaraze i izbegao potpuni kolaps zdravstvenih ustanova koje su trenutno zauzete sa 84 odsto kapaciteta. Državnim dekretom je, u to ime, uvedena zabrana kretanja za sve građane koji nisu u osnovnim delatnostima snabdevanja, lečenja i prevoza stanovništva. Tu su još uključeni mediji, policija i vojska. Dakle, samo najnužnije i uz dozvolu. Ekonomski paket mera se dopunjava kako dani odmiču jer je nemoguće koordinirati na svim nivoima brzinom kojom se događaji preklapaju. Prioritet imaju zaposleni, porodice i osetljive socijalne grupe, pa je dekretom, pre svega, zabranjeno isključivanje struje, vode i gasa svim potrošačima. Zabranjeno je otpuštanje zaposlenih u privatnom sektoru čija je ekonomska delatnost prekinuta vanrednim stanjem, pa je skoro milion zaposlenih prešlo u status privremene obustave rada koju će, najverovatnije, pokriti državni socijalni fond. Zamrznut je veliki deo ekonomskih obaveza za poslovne i privatne firme. Zaustavljeno je plaćanje iznajmljenih stanova kao i kredita u stambenom i komercijalnom sektoru i obustavljena je naplata doprinosa za samozaposlene u periodu od šest meseci. Zabranjeno je iseljavanje iz stanova i poslovnih prostorija. U nedostatku pomoći iz fonda Evropske unije, Španija se okrenula svom unutrašnjem tržištu i proizvođačima. Velike i srednje firme su se preorijentisale na proizvodnju sanitarnog materijala. Vojska, policija i vatrogasna služba, aktivno učestvuju u pomoći sanitarnom sistemu. Dezinfikuju se javni objekti, ulice i aerodromi, osposobljavaju dodatni bolnički smeštaji i organizuje prenos pacijenata. U trenutku kad nastaje ovaj tekst, Barselona broji 26.032 zaraženih i 2.637 preminulih. Za samo tri nedelje Španija je stigla do same ivice provalije. I već sada je jasno - reagovalo se sa zakašnjenjem. Po proceni zdravstvenih stručnjaka to je jedan od glavnih razloga za ovu poraznu statistiku. Pomoć u sanitarnom materijalu i opremi, koja je u kriznom trenutku trebalo da stigne iz fonda EU, ostala je sa one strane granice. Italija je ostala ispred zaključanih vrata samo malo ranije. Pomoć koja je stigla iz Češke, Japana, Litvanije, Luksemburga, Turske i Francuske, na čemu je Španija veoma zahvalna, opet je stigla sa zakašnjenjem. „Neprestano smo u raskoraku od nedelju dana“, rekao je Orio Mitja Viljar, najuticajniji katalonski specijalista za infektivne bolesti. Zbog nedovoljnog broja testova i nezaštićenosti zdravstvenog osoblja, zdravstveni radnici su očajni i nemoćni. Veliki broj oboleva i mora da ostane u izolaciji. Trenutno je inficirano oko 15.000 zdravstvenih radnika u Španiji, što čini oko 15 odsto svih obolelih. Sa razlogom je Sindikat medicinskog osoblja Španije podneo tužbu Ujedinjenim nacijama zbog nedostatka zaštite radnika u zdravstvu. Državne zdravstvene ustanove, sistematski osiromašene poslednjih godina kako bi se privatizovao sektor, ne mogu da odgovore na ovaj izazov. Nedostatak osoblja je još jedna od slabosti zdravstvenog sistema koja sada dolazi do izražaja. Konfederacija Nezavisnog sindikata lekara je optužila državu da je u januaru umesto predviđenih 50.000 zaposleno samo 7.000 zdravstvenih radnika. Predsednik Sindikata zdravstvenih radnika Katalonije, Đordi Kruz LJobet je uputio javnu poruku španskoj vladi u kojoj kaže da „medicinski radnici neće zaboraviti kako su izigrani od strane državne vlasti“ koja ih je ostavila da se bore u nemogućim uslovima. „Doći će dan kad ćemo izravnati račune. Nemojte sumnjati u to“, rekao je LJobet. Barselona je poslednju deceniju živela najvećim delom od turizma. Sada je 14 hotela adaptirano za smeštaj pacijenata koji nisu na intenzivnoj nezi, kao i za medicinsko osoblje sa lakšim simptomima. Za uslove karantina prilagođeni su sportski centri, sajamske hale i konferencijske dvorane, pa čak i parkinzi u službi pogrebnih društava. Prizori Barselone podsećaju na apokaliptične scene iz nekog filma. Zbunjenost i strah dominiraju. Ipak, prednost Barselone je što je to uvek bio funkcionalan grad. Gradska skupština, koja inače igra vitalnu ulogu u svakodnevnom životu grada, ima dobru platformu komunikacije i informisanja građana koje se dnevno ažuriraju preko veb-stranica i mobilnih aplikacija. Uvid u svakodnevna dešavanja daje građanima sigurnost. Podaci o stanju u bolnicama i Urgentnom centru, kao i oni o testiranju su javni, kao i virtuelna mapa Barselone sa obeleženim podacima o zaraženim po opštinama, gde svakog trenutka možete pratiti u kom kraju grada su nova žarišta. Funkcionišu i kanali za pomoć građanima u razumevanju i rešavanju trenutnih problema. Način života i gustina stanovništva Barselone uticali su, nažalost, na brzinu širenja virusa. Ako se uporedi sa Beogradom, Barselona se prostire na trećini njegove teritorije a ima isti broj stanovnika. U ovom gradu se uvek živelo mediteranski, što znači na ulici. Naviklo se na pokretljivost jer su razdaljine kratke a ljudi vole da se nalaze i druže. Neposrednost i bliskost, zbog kojih se voli ovaj grad i što je ono što svima nedostaje, pokazali su se sada kao mana. Spoljni svet je, trenutno, vrlo relativan pojam. Najveći broj ljudi je sveden na osnovnu stambenu jedinicu. Ulazna vrata su i granični prelaz. A sve što je iza njih je čista fikcija. Ne postoji iako postoji. U svakodnevnom životu, Barselona se snalazi. Grad je dobro snabdeven, o tome za sada ne mora da se brine. Mreža malih preduzeća raznovrsnih delatnosti reorganizuje se kroz servis onlajn prodaje i dostavljanja, kako bi građani koliko-toliko mogli da nadomeste osećaj izgubljenosti, a da privreda grada ne ode u propast. Ispred supermarketa i pijaca obezbeđene su rukavice za jednokratnu upotrebu i strogo se kontroliše broj ljudi koji može da uđe u svaki prostor. Strah je učinio da ljudi misle o svemu što rade, pa makar to bilo i bacanje đubreta. Izolacija je jedino što građani mogu za sebe da urade. A glavna bitka se vodi u bolnicama i urgentnim centrima koji su kao brodovi usred oluje. Iz Centra za merenje kvaliteta i zagađenosti vazduha ovih dana nam poručuju: „Barselona je poslednji put imala ovako čist vazduh tačno pre sto godina.“ Čuju se ptice, miriše slan vazduh. Barselona stoji između neba i mora. Stoji i čeka.