Све је почело стихијски по проглашењу ванредног стања, када је свим повратницима из иностранства, па и мени, усмено била одређена самоизолација. Уследиле су полицијске контроле, као и стидљиво буђење вајбер-групе станара. Не сећам се ко је био први. Ваљда неко ко се највише уплашио патогена, како су убрзо сви почели да говоре, преузимајући вокабулар од неког доктора са шестог спрата, који се стално позивао на стручњаке из Вухана. Видели су тог јутра са прозора како одводе пензионерку у смеђем прслуку. Разговор на групи није јењавао, питали су се ко је она и да ли је одводе због ковида-19, да ли су је сретали, колико је то опасно и јесу ли надлежни дезинфиковали улаз за њом. На срећу, старицу су брзо одвезли и вајбер-група је предахнула до поподнева, када је поново оживела са предлогом о куповини гермицидних УВ лампи и што веће количине дезинфекционих средстава, по угледу на Kинезе. Асепсол, написао је неко са другог спрата. Ма не, кориговао га је др Ву са шестог, то је добро за остале патогене али не и за подмукли ковид-19. Kомшија са првог спрата се сећао златног доба колере из седамдесетих када је пре уласка у школу потапао руке у раствор асепсола. Ех, златни дани без ковида. Сада су на ред дошле и гермицидне лампе. Гласао сам против и повукао се у илегалу. Погледао сам касније. Била су само два гласа против и сви остали за.