Banka iz doba Medičija na rubu bankrota

Nekada ponos Apeninskog poluostrva, Monte dei Paski di Siena (Banca Monte Dei Paschi Di Siena - MPS) sada je u velikom finansijskom problemu. Posle niza pogrešnih poslovnih poteza došao je trenutak istine za najstariju aktivnu banku na svetu. „To je nacionalna tragedija, jer je MPS preživela inkviziciju, ujedinjenje Italije i dva svetska rata, ali ne može da preživi loše upravljanje i korupciju bankara i političara u 21. veku“, kaže Marko Elser, partner britanskog investicionog fonda Lonsin kapital (Lonsin Capital Ltd.) sa sedištem u Rimu. Banka iz Sijene osnovana je 1472. i četvrta je po snazi komercijalna banka u Italiji. Imovina MPS procenjuje se na 478 miliona, a vrednost nenaplativih kredita na čak 28 milijardi evra. Ostaje da se vidi da li će MPS-u i još nekim bankama, kojima preti bankrot, država uskočiti u pomoć, jer se rizični krediti italijanskih banaka procenjuju na 360 milijardi evra, što je trećina teško naplativih zajmova u celoj evrozoni. Banka nije uspela da pronađe investitora koji bi upumpao sveži kapital i izvukao je iz finansijske krize. Investicioni fond iz Katara, koji od banaka, uz određeni diskont, kupuje teško naplative kredite, odustao je od namere da u MPS uloži milijardu evra. Tržišna vrednost akcija banke od početka 2016. smanjena je za 86 odsto. Nakon što je visina kapitala (kapitalna adekvatnost) pala ispod propisanog nivoa, štediše su krenule da povlače novac. Do sada su podigli 14 milijardi evra, što je oko 11 odsto ukupnih bankarskih depozita. Problemi su počeli i pre finansijske krize 2008. MPS je 2007. za devet milijardi evra od španskog bankarskog giganta Santander kupio malu Antonventa banku iz Padove za devet milijardi evra, iako su je Španci samo nekoliko meseci ranije platili šest milijardi. Pet godina kasnije, kada je ta transakcija završena, smenjeno je celo rukovodstvo, jer se ispostavilo da je od nadzornih organa skrivalo informacije o enormnim gubicima. Kriza je kulminirala krajem 2016, kada MPS nije uspeo da ispuni zahtev Evropske centralne banke da kapital poveća za 8,8 milijardi evra. Zbog toga je trgovina akcijama banke suspendovana 22. decembra 2016. Tadašnji premijer Paolo Đentiloni trebalo je da nadgleda najveću nacionalizaciju banke u Italiji od 1930, jer je Vlada trebalo da interveniše sa 5,4 milijarde evra, a ostatak sume je trebalo da obezbede poverioci banke. MPS je sa državnim Trezorom pripremila biznis plan, uz uvažavanje ograničavajućih, veoma striktnih propisa EU kojima je regulisana pomoć bankama, tako da su početkom jula 2017. organi EU odobrili „preventivnu državnu dokapitalizaciju“ banke iz Toskane. Pre toga banka je prihvatila plan drastičnog remonta, koji uključuje smanjenje broja zaposlenih, rešavanje problema nenaplativih kredita do prve polovine 2018. i kresanje plata članovima višeg menadžmenta za 70 odsto. Te mere trebalo je da obezbede dugoročnu održivost banke, za koju je ECB procenila da je „solventna“, dok je država Italija prihvatila obavezu da banku dokapitalizuje sa onoliko novca koliko bude potrebno da se ispune propisani kriterijumi adekvatnosti kapitala. U to vreme verovalo se da će se banka oporaviti do 2021. i da posle toga neće biti potrebno uplitanje države. Dve godine kasnije mnogo je više pesimista nego optimista. Jedino što je u međuvremenu potrošeno nekoliko milijardi evra novca poreskih obveznika, a uprkos tome šanse za opstanak najstarije aktivne banke na svetu nisu nimalo veće nego pre nekoliko godina. Teško da će išta biti izvesnije i posle Skupštine akcionara, zakazane za maj.