Demokratija po Kačinjskom

Razboritom ljudskom biću moglo bi se učiniti da pandemija visoko infektivne bolesti koja je čitav svet okrenula naglavačke nije baš idealan trenutak za održavanje izbora - ta nije li voljom njenog vlastodršca, a usled proglašenog vanrednog stanja, čak i entuzijastično antidemokratska Srbija do daljeg odložila planirano glasanje čiji se pobednik ionako unapred zna - ali logika na koju se to razborito ljudsko biće oslanja neretko se razmimoilazi s političkom logikom: sve češće i u dokazanim demokratijama, a pogotovo u zemljama u kojima se na demokratske norme i praksu u principu gleda kao na nužno zlo ili zapadnjačku izmišljotinu. Iz te pervertirane perspektive posmatrano, odluka poljske vladajuće partije Pravo i pravda (PiS) da, uprkos pandemiji kovida-19, ne odloži za 10. maj predviđene predsedničke izbore - bez obzira na to što su u uslovima restriktivnih mera i socijalnog distanciranja vođenje predizborne kampanje te izlazak na birališta nemogući bez velikih rizika po opštu populaciju - stoga savršeno ima smisla. Budući da u zemlji nije proglašeno vanredno stanje niti stanje elementarne nepogode, što bi u svakom od ova dva slučaja zahtevalo odlaganje glasanja, zakonske prepreke za održavanje izbora ne postoje; a da bi se oni mogli sprovesti u trenutnim okolnostima, vladajuća većina u Sejmu, donjem domu parlamenta, na predlog (naravno!) Jaroslava Kačinjskog - lidera PiS i najmoćnijeg čoveka u zemlji, iako ne drži nijednu državnu funkciju - izglasala je da će se na njima, prvi put u istoriji zemlje, glasati isključivo putem pošte. Na stranu uobičajeno podsećanje na to da su značajne promene izbornih pravila u izbornoj godini uvek krajnje problematične i da ih treba izbegavati. Na stranu i komplikovana logistika organizovanja ovakvog glasanja za čitavu naciju, od dostavljanja glasačkih listića na svaku privatnu adresu - zbog čega će, najavljuje se, sve uobičajene poštanske pošiljke morati da kasne - do prikupljanja kutija u koje će se listići ubacivati (o tome kako će izgledati brojanje glasova zasad nema dovoljno informacija). Cela operacija je, iz perspektive PiS, apsolutno vredna truda, jer će njenom kandidatu, aktuelnom predsedniku Poljske Andžeju Dudi, novi mandat servirati na poslužavniku - lako moguće već u prvom krugu. Jer, u situaciji kad Malgoržata Kidava-Blonska, predsednička kandidatkinja glavnog opozicionog bloka, Građanske koalicije, te kandidati drugih stranaka i koalicija nemaju nikakve mogućnosti za vođenje nečeg što bi makar zaličilo na izbornu kampanju, dok Dudi na raspolaganju stoje puni kapaciteti uštrojenog nacionalnog javnog servisa i drugih medija pod čvrstom kontrolom vladajuće partije, jasno je da pitanje nije ko će na ovim izborima pobediti, već samo kolika će biti razlika u broju glasova u korist sadašnjeg šefa države. (U Sejmu izglasanim merama ostavljena je mogućnost da odlukom predsedavajućeg parlamenta, u slučaju da stanje proglašene epidemije potraje, izbori eventualno budu pomereni - ali samo za jednu sedmicu, odnosno za 17. maj: i to je još jedina kakva-takva neizvesnost skopčana s njihovim održavanjem.) E, sad: Duda bi i u normalnim okolnostima bio favorit za pobedu. Ali budući da se, iako je zahvaljujući preduzetim merama epidemija u Poljskoj pod relativnom kontrolom, ne može sa sigurnošću predvideti s kolikim ljudskim, a posle i ekonomskim gubicima će zemlja izaći iz krize izazvane pandemijom - i kako bi to moglo da se odrazi na raspoloženje birača - PiS i Kačinjski ne žele ništa da rizikuju, i zato su rešili da predsednički izbori po svaku cenu budu održani kako je prvobitno i planirano. S kovidom-19 ili bez njega. Podjarmio je PiS medije i sudstvo, što ne bi i logiku po kojoj slobodni izbori podrazumevaju neometanu kampanju i izlazak na birališta.