Od Pashe do Uskrsa

U subotu sam poranio u Bačvansku, mislim, ne u Centralni zatvor, već, u „Tempo“. Iskoristio sam „vampirsko“ vreme za penzionere ne zato što mi nešto neophodno treba, već da ne bih zaboravio da – hodam! Hod, ljudski hod po zemlji, ne može da zameni ni steper na mojoj terasi! Pogotovo nijedna sprava za vežbanje ne može da zameni „legionarski hod“! A ako si, bar, u jednom prošlom životu gazio legionarskim korakom, taj hod ti uđe u krv i nikad ga ne zaboraviš! Svejedno da li si služio kod cara Trajana ili Konstantina Velikog... Zato, što više hodajte, Srbi, i ne morate baš legionarski! Jer šta vam vredi i da eskivirate koronu, a atrofirate posle ukidanja vanrednog stanja, hodate kao na štulama, a pluća vam se smanje kao u deteta! Hodajte po stanu, po haustoru, siđite do podruma stepenicama, zaboravite liftove! Ima vremena, vozićete se, makar u liftovima za gubilište! I ne kukajte više na mog Aleka! On se samo drži starog diktatorskog pravila još od pre Rimljana. A to pravilo glasi: ako uvodiš diktaturu, koristi je maksimalno! I, šta tu, molim vas, nije jasno!? A tebi, narode, ako diktatura ne prija, diži ustanke i bune na dahije ili sagni glavu, ćuti, skini gaće i namesti se! A za utehu ni diktatorima ne gori sveća do jutra... A razmislite, sasvim ozbiljno, o ovome što vam predlažem; ako je, naime, Si Đinping, predsednik Kine, postao naš voljeni Veliki Brat, zašto se i mi ne vratimo jednopartijskom, komunističkom sistemu koji (šatro) fantastično funkcioniše!? I, hajde da na referendumu izglasamo da samo Srpska napredna stranka nama vlada! Zar ne vidite da nam višepartijski sistem, nekako, ne ide od ruke! I nije li bolje da učvrstimo „čelično prijateljstvo“ sa Kinezima i da izgradimo još tri-četiri smederevske železare, a onda brate da zasučemo rukave i iskopamo kanal od Soluna do Dunava! Zašto da sa Kinezima ne uđemo u stomak Evrope, sve tamo od Beča do Frankfurta i Severnog mora!? To je, izgleda, jedini način da uđemo u Evropsku uniju! Mira Marković bi se silno obradovala, a i LJuša Ristić bi aplaudirao kopanju kineskog kanala kroz Srbiju. K. G. Jung, moj guru iz Švice, zacenio se od smeha: „Oduvek si bio duhovit! Ali, šta ako tvoj Alek shvati ozbiljno tvoju ideju o referendumu za povratak kineskom komunizmu!? Nego bolje se ti pozabavi pitanjem: zašto jevrejska Pasha, svake godine, određuje datume Uskrsu?“ Ovo me, zaista, oduvek zanimalo. Elem, kakve veze ima jevrejski praznik Pashe kojim se slavi izlazak Jevreja iz Egipta pod vođstvom Mojsija, sa hrišćanskim Uskrsom kada je, jelda, Isus vaskrsnuo iz mrtvih? Nije li malo blesavo da se Uskrs svake godine „šeta“, od aprila do maja? I zašto se onda i Božić ne „šeta“ od 7. januara pa, recimo, do 12. decembra!? Treba li, majku mu, toliko objašnjavati da Božić i Uskrs moraju da budu NEPOKRETNI PRAZNICI! A ako hrišćanski praznici, uglavnom, „pokrivaju“ naše staroverske praznike, onda bi Božić trebalo da se slavi na kratkodnevicu, 9. januara, kada „Sunce posle toga stoji u mestu još tri dana“, a samo ono zna zašto to radi! Po ovom računu, pravi datum Uskrsa bio bi 8. mart, jer tada „dolazi do značajnijeg priliva kosmičkih energija Sunca na Zemlju“ i „zimom uspavana priroda, odjednom, počinje da vaskrsava“! Ali, bojim se, ova korona će proći, a ova hrišćanska kalendarska „pandemija“ će još zadugo ostati. Ovde moja Crna gubi živce: „Mnogo se praviš pametan! Te zagovaraš referendum o jednopartijskom sistemu, te predlažeš nove datume za Božić i Uskrs! `Ajde, idi malo na terasu, na steper, ili hodaj u mestu! Zar ne vidiš da ti fali kiseonik u mozgu!?