Drugo lice idola

Izdavačka kuća Areté objavila je početkom godine, u okviru programa Kreativna Evropa, roman Vreme svinga iz pera proslavljene britanske književnice Zejdi Smit. U svojoj osnovi, to je priča o ženskom prijateljstvu – dve junakinje upoznaju se u školi plesa, gde kao jedine devojčice smeđe kože (iz mešovitih su brakova) prirodno gravitiraju jedna drugoj u turbulentnom prijateljstvu. Godina je 1982. i bezimena naratorka i buntovna Trejsi razvijaju svoj odnos kroz sve ono što ih zanima – muziku, ples, filmove, glamur sveta poznatih – iako među njima postoje i suptilne klasne razlike jer jedna odrasta u skladnom domu gde je majka uzor koji insistira na obrazovanju, dok druga živi u potpuno disfunkcionalnoj porodici i nema nikoga ko bi je usmerio. Kako vreme odmiče njihove razlike postaće sve izraženije sve dok ih isto to vreme ne bude odvelo na različite strane. Ukrštajući priču iz detinjstva s pričom iz odraslog doba, ova knjiga polazi od siromašnije londonske četvrti gde devojčice žive, ide do svetlosti NJujorka gde jedna od njih odlazi da radi, odlazi do šarenila afričkog sela gde svetska megazvezda Ejmi osniva školu za devojčice, i vraća se nazad u stari kraj nakon dosta godina. Na maestralan način, Smit predstavlja blistavo lice svakog od ovih narativa, baš kao i njegovu tamnu poleđinu. Prožimajući ideje o porodici, ženskom prijateljstvu, polu, rasi i identitetu savremenom kulturom, filmom, plesom i muzikom, naratorka nam govori u prvom licu, ali nikada ne saznajemo njeno ime. Taj postupak približava nam osećaj otuđenosti koji nju progoni po celoj kugli zemaljskoj, tokom čitavog života. Ona nema ime, nema svoje mesto, nije talentovana kao njena najbolja drugarica Trejsi, nije srčana kao njena majka borac za ljudska prava, ne blista kao njena šefica Ejmi. Ona je u senci i kad god pokuša da izađe na svetlost pozornice, otkrije da je reflektor već obasjao nekog drugog. Roman nosi ime filma iz 1936. godine u kojem glume Fred Aster i DŽindžer Rodžers, naratorkini idoli. Kao i mnogi mjuzikli iz ranog Holivuda, ovaj film ne odlikuje se naročito upečatljivom radnjom ili glumom, ali plesne tačke koje se u njemu mogu videti smatraju se remek-delom plesne umetnosti. Naratorka je opčinjena ovim glumačkim parom i svime što oni mogu da izvedu dok posmatra svoje ravne tabane i mašta o nastupanju na velikoj pozornici. Međutim, kada se malo bolje zagleda, primećuje scenu koju je odgledala bezbroj puta ali je nikada do tada nije zapravo videla. Fred Aster pojavljuje se u „blekfejsu”, lice mu je obojeno crnom bojom, naglašeno koluta očima, usta su mu izražena – on predstavlja karikaturu crnca otkrivajući dubokoukorenjeni, nehajni rasizam prisutan kako u Holivudu, tako i u stvarnom svetu. Ta scena oduvek je bila tu, ali kada je vidimo naratorkinim očima, njeno značenje na nas ostavlja snažan utisak i shvatamo da idoli nisu uvek onakvi kakvim smo ih smatrali. To važi za dosta toga u ovom romanu. Osim muzike i plesa, tu su i vreme, prolaznost i istrajnost, varljivost sećanja, u podjednako značajnoj ulozi kao i sam ritam kojim ova knjiga odiše. Nekad tek kada prođe određeno vreme možemo da razumemo svoje i tuđe postupke, nekad shvatimo da su nas sećanja obmanula, a nekad nas vreme proguta u svom vrtlogu pa ostanemo bez korena za kojima smo se neprestano, svesno ili nesvesno, osvrtali. Baš kao ptica sankofa, motiv iz ove knjige, čija je glava uvek okrenuta unazad i koja se povezuje s poslovicom: „Nema ničeg lošeg u tome da se vratiš po ono što si zaboravio”. Naratorka je u svojim putovanjima svetom, daleko od svog izvorišta, smetnula sa uma bitnu suštinu koje je morala da se podseti kako bi, vraćajući se svojim korenima, razumela put koji je pred njom. Zejdi Smit napisala je romane Beli zubi, Sakupljač autograma, O lepoti, Severozapad, Vreme svinga. Autor je i nekoliko zbirki priča i eseja. Izabrana je za članicu Kraljevskog književnog udruženja 2002. godine. Roman Beli zubi osvojio je brojne književne nagrade. O lepoti bio je u užem izboru za nagradu Man Buker i osvojio je Orandž nagradu za fikciju, a Severozapad je bio na užem spisku za Bejlisovu nagradu za najbolju književnicu. Zejdi Smit trenutno predaje književnost na NJujorškom univerzitetu i član je Američke akademije za umetnost i književnost.