Uskrs, stilski neutralan

Pre neki dan slavili smo najveći praznik naše crkve, „a ni tu Srbi, po običaju“ – kako mi piše čitalac Borislav Budisavljević – „nisu jedinstveni. Svi će reći da je to dan kada je Hristos vaskrsnuo, ali imenica od tog glagola kod nekih glasi Vaskrs, a poviše njih kaže Uskrs. Još je veći problem kako glasi aorist od tog glagola, koji upotrebljavamo u prazničnom pozdravu. Tu će se čuti svega i svačega – Hristos voskrese, vaskrese, vaskrse, pa čak i voskresne.“ Otkud tolike razlike? Reč je o lutanju između srpskoslovenskog (jezika crkve, o kome su vernici imali više pasivno nego aktivno znanje) i narodnog jezika. Budući da sam rođen pre dolaska komunizma (ne pitajte koje godine, molim vas), mogu posvedočiti da se i u onoj „nekadašnjoj“ Srbiji praznik zvao Uskrs, dakle da nije posredi nametanje oblika iz Hrvatske (gde se kaže samo Uskrs i uskrsnuti). Preciznije podatke o ovome možete naći u Rečniku današnjeg Pravopisa, pod va- i pod vaskrs-, gde se kaže da je „oboje vrlo obično u srp. knj. i nar. izrazu“, s tim što je „vas- svojstvenije svečanijem i ekspr. stilu, a us- stilski neutralnom standardu“. Bitno drukčije pravopisno pitanje postavlja mi čitalac Ratko Stanić, koji sa engleskog prevodi neki tekst prepun francuskih ličnih i geografskih imena. On pita da li se s crticom ili s razmakom pišu francuska dvodelna lična imena (Žan Pol Belmondo, Anri Žorž Kluzo), dvodelna prezimena (Anri Kartje Breson, Valeri Žiskar d’Esten, Klod Otan Lara, Iv Sen Loran), a posebno ga nervira mapa Francuske u jednoj našoj enciklopediji, gde su neka višečlana imena gradova pisana s crticom (Klermon-Feran, Mon-dMarsan) a druga bez nje (La Rošel, Sent Etjen, Eks an Provans), O ovome Pravopis govori samo uzgredno u tački 274, gde kaže „crtica iz franc. toponima po pravilu se ne prenosi“. Francuzi mnogo vole svoju crticu, svoj „trait d’union“, a mi možemo do neke mere da ih pratimo, ali ne moramo biti robovi njihovog pravopisa. U ličnim imenima i prezimenima nikad nećemo upotrebljavati crticu, a najčešće ni u toponimima, osim možda u ekstremnim slučajevima kao što je Colombey-les-deuxEglises /Kolombe-le-dez-Egliz/, „Kolombe sa dve crkve“, gradić gde je na svom imanju sahranjen Šarl de Gol i podignut mu je spomenik.