Osveta tajkunima ili građanima

Menjanjem prvobitne „epidemijske“ odluke o dodeli 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svakom punoletnom građaninu, vlasti su se pobrinule da na svoja pleća, pored kritika ekonomista, natovare i kritike pravnika, ali i revolt građana preko čijih leđa su odlučili da se osvete tajkunima koji ne žele ovu milostinju. Iako je ta povika tajkuna u javnosti bila praktično nečujna u usporedbi sa zamerkama ekonomista, nezadovoljnih odlukom da se budžetski novac ovako troši, ona je poslužila kao izgovor vlastima da revidiraju ovu meru. I to tako što će tih 100 evra automatski dobiti samo penzioneri i korisnici socijalne pomoći, dok će svi ostali, koji ih budu želeli, morati da se prijave za svoje sledovanje. Izmena odluke, osim što je problematična sa aspekta moguće (zlo)upotrebe ličnih podataka, datih nepoznatom državnom činovniku ili govornom automatu, predstavlja i bespotrebno maltretiranje sopstvenog naroda. Jer, ukoliko administracija nije imala neki drugi način da prikupi neophodne podatke o računima građana - mada su oni već otvoreni prilikom podele besplatnih akcija - onda je to tako moglo i da se kaže. Kao što se moglo i razmisliti o kritikama ekonomista da teškom mukom stvorenu stabilnost javnih finansija ne bi trebalo narušavati podelom 100 evra, pogotovo ne svima i pogotovo što bi zbog toga država morala da se zaduži za dodatnih 600 miliona evra, a verovatno bi izostao uticaj tog novca na rast BDP-a, kakav zvaničnici očekuju. Ako za vlast već nije bio prihvatljiv poziv da se od ove odluke odustane, moglo se, sa nuđenjem objašnjenja kritičarima, ili bez njega, ostati pri prvobitnoj nameri, ma šta na nju rekli ekonomisti ili je ponižavajućom smatrali tajkuni. Osim ako namera vlasti nije da na ovakav način sazna ko to viče kako ne voli Aleksandra Vučića, ali ispostaviće se da voli njegov novčani poklon. Iako novac nije njegov, a nije ni poklon. I vraćaće ga i oni koji ga odbiju, baš kao i oni koji bi hteli svojih 100 evra, ma šta mislili o sadašnjoj vlasti.