Hvala Samsungu

Velika je jeres danas reći da se u Srbiji bolje živi. Imperativ otpora političkom autoritarizmu pritiska savesne komentatore da i ekonomsku sliku proglase sumornom. Sve je loše da gore ne može biti. Brojke, međutim, tvrde da sunovrata nema. Prosečna plata, rast BDP-a, stopa nezaposlenosti i druge statistike kažu da se ekonomska slika Srbije popravila. Sada treba videti zašto je to tako. Jedna uporna greška ekonomskih analiza je pripisivanje prevelike važnosti nosiocima ekonomske politike. Ali vlast i njeni potezi ne uzrokuju ekonomska kretanja tako snažno kao što mislimo - ni kada ide dobro, ni kada ide loše. Neke jako važne stvari nezavisne su od poteza vlasti. Najpre, tehnološki napredak u svetu čini stvari dostupnijim. To što danas u Srbiji više ljudi ima klima-uređaje i televizore sa ravnim ekranima nego pre deset godina nije stvar bilo čije politike. Hvala Samsungu. Takođe, kao mala i otvorena privreda, Srbija mnogo zavisi od svetskih kretanja. Udarac krize iz 2008. godine, oporavak koji je usledio, pa ponovni udarac kojem upravo prisustvujemo zbog virusa korona, posledice su spoljnih dešavanja. Privreda je poslednjih godina galopirala u čitavom svetu. Evropa je izašla iz dužničkih kriza, Evropska centralna banka je finansirala ekspanziju i deo toga se prelivao u Srbiju. Ipak, sve to važi za sve u regionu, a nemaju svi iste rezultate. Srbija je ove godine podigla rejting na listi NIN-ovog Indeksa ekonomske snage zemalja regiona iz nekoliko specifičnih razloga. U formaciju Indeksa ulazi inflacija i u tome je Srbija sada znatno bolja nego ranije. Razlog je što je Narodna banka Srbije napokon prestala da se igra monetarne politike. Umesto proizvoljnih intervencija, ona sada vodi politiku defakto fiksnog kursa prema evru, iako takvo opredeljenje nije ozvaničeno. Povoljni efekti su stigli: inflacija prati inflaciju evrozone, kamate su pale, a privreda ima jednu neizvesnost manje. Druga nesporno dobra stvar je pad javnog duga. Naročito će se sada, sa nailaskom recesije izazvane virusom kovid-19, ispostaviti važnim veći budžetski prostor koji je prethodna štednja stvorila. Brži rast BDP-a je, sam po sebi, takođe očigledno dobar. Ovde, međutim, ima rezerve. U računicu BDP-a, između ostalog, ulaze investicije i plate i to su dve komponente koje su u Srbiji u toku prošle godine dosta porasle. Investicije, međutim, ne rastu organski. To nisu sitna ulaganja optimističnih preduzetnika. U rastu su dominirale infrastrukturne i druge investicije državnog sektora, kao i strane investicije privučene državnim subvencijama. Takav rast nije dugoročno održiv. I zbog toga što nisu tržišno verifikovana, takva ulaganja mogu predstavljati neto gubitak vrednosti čak i ako pumpaju BDP u tekućoj godini. Isto važi i za plate. One u Indeksu igraju veliku ulogu, jer su osim kroz BDP prisutne i direktno, jednom kroz nivo i još jednom kroz porast. A plate su pre svega porasle u javnom sektoru i takav rast bio je jednokratna politička odluka koja se ne može ponavljati iz godine u godinu. Srbija je, mereno NIN-ovim Indeksom, napredovala jer nekih realnih poboljšanja jeste bilo. Ali ovogodišnji rejting je i bolji od zasluženog. Pogurale su ga političke odluke u domenu investicija i plata koje nisu dugoročno održive.