Zatvaranje bagre je uslov za pošteno društvo

Jovana Popović, 24-godišnja studentkinja iz Kikinde, postala je poznata zbog autorske pesme Bagra. Ova antirežimska himna „pomogla“ joj je da bude još čuvenija: zbog nje je provela više od četiri nedelje u Zabeli, a na ime navodnog kršenja mera izolacije, što su čerečili i prenosili razni mediji. A, Jovana se vratila iz Crne Gore sa nastupa duvačkog orkestra na kom je pevala, uoči proglašenja vanrednog stanja, kad su je na granici samo usmeno upozorili da se uzdržava od kontakata, ukoliko dolazi sa prostora gde se korona razbuktala. Što nije bio njen slučaj. Ali, stigla je golgota koju nije sasvim svarila – hapšenje kao da je terorista, 13 sati u ledenoj marici, nedostojanstveni uslovi u pritvoru, optužnica na bazi falš dokumenata, odbijanje žalbi po oslobađanju i intervjui za medijske kuće voljne da čuju njenu stranu priče. I čekanje procesa pred Višim sudom u Zrenjaninu. Sve to je iscrplo, lišilo osmeha, natovarilo osećanjima odrasle ili nasilno sazrele osobe, ali u buntu nije popustila. Za NIN Jovana govori sebi svojstvenim, rokenrol rečnikom. INTRO/Molba Mogu li ja sa vama da obavim razgovor, npr, kao đak na kontrolnom, a ne na pismenom? Prošlo mi je pola života otkako češće pišem i čitam note nego tekstove, i sad usled stanja, preozbiljnog, polomih se da govorim i pišem zrelo, odraslo. Umorila sam se od prebiranja reči i stručnog i dopadljivog izražavanja. Čudo od pisanija – potrošila sam pola domaćih zaliha zapeta, odgovori su mi bez ijednog – Aha, i upotrebe reči Prosto, na početku rečenice. Nije problem biti i dodatno pristojan, ali, ljudi, mnogo je pet intervjua bez i ijedne psovke, zezanja i smeha. Prosto nisam skontala da mediji i javnost nisu od mene ni očekivali tu vrstu „uspona“. Bunt i protiv zrelih jezika Da bih vam lakše dočarala svoj konačni otkaz ozbiljnom stanju, poslužiću se mišlju našeg velikog mudraca „E, nećeš majci“. I tako, spram te diplomatske legende, više neću mozgati kako da „digli su me i strpali u ’aps“ prevodim u „lice lišeno slobode i upućeno u KPZ Zabela“. Čuj -lišili lice, neću da izgovaram ni uputilac i upućenik, kad smo očigledno mučitelj i mučenik. Sve me to žešće smara, a tek ono – ispravi malo leđa, pomeri duvan i pivo da te fotkamo za medije. Baš me briga šta će misliti rijaliti generacija, ali precrtaće me moj muzički svet. I zato, pls, bez persiranja, lagan gruv i razgovor u rokenrol formatu. Popularnost/Stradanje Poslednje što sam želela u životu je da budem u centru pažnje javnosti i medija, kao stradalnik režima. Za istinu, slobodu i pravdu se borim muzikom jer je to moj svet, a i nemam druge veštine. Nisam se pripremala ni obrazovala za bavljenje politikom. Doduše, nisam ni za prava, a komunikacija u kući nam je – dodaj mi rešenje tročlanog veća i žalbu OJT iz spisa predmeta. Kakav užasan, strani, jezik. Nedostaje mi prošli život. Posledice/Priznanja Uništili su mi poslednji semestar završne godine muzičke pedagogije, Akademije umetnosti Novi Sad. U ponedeljak kontaš kako ćeš, hvala skajpu, završiti studije onlajn, a već u utorak se u Zabeli očajnički braniš od tog istog skajpa koji, slikom i pravdom na daljinu, odvaljuje po tri godine robije. Vrlo utešno deluje ogromna podrška javnosti, javnih ličnosti i ozbiljnih antidiktatorskih medija. Bez obzira na to što je sreća u nesreći, jako je dobar osećaj 440.000 pregleda Bagre za mesec dana. Mada me užasno nervira to što se „prijateljskom“ greškom vrti na dva jutjub-kanala. Mladi i politika/Generacija Moja generacija ne želi, ni u snu, da pređe prvi nivo igrice, života, i spozna da nam je sva beda i nevolja posledica lažovsko-lopovske vlasti diktatora i megatrend bagre oko njega. Nije realno očekivati bunt i studentske proteste, trenutno. Pripadam generaciji kojoj je IN da nema blage veze o političkoj situaciji. To bukvalno izgleda ovako – Dačić je neki ministar – ne lupaj, budalo, on je direktor SPS-a. – Vov. „Čekaj, zar nije i opozicija u vlasti“ – Vov – „Nisam debil, znam da je Toma predsednik i da je Vučić glavni za sve“ – bravo care, ti si najjači - i smeh do suza. Daleko od toga da je moje poznavanje politike na zavidnom nivou, ali bar jasno razlikujem okupatore i sluge, na pogubnoj, i pobunjene građane i opoziciju na pravoj strani. Oni koji, u mojoj generaciji, pevaju Bagru poštujući tekst i poruku su apsolutna manjina. A većina je peva zato što im je pevljiva. Ledena limenka/Dan u marici Autokratija je prepuna nepismene, megatrend i polupismene bagre, koja leči ozbiljne komplekse. I onda im vođa takvima, lakima, objavi uzbunu i saopšti vežbu – „Hajde da vidim da li možete da pronađete i pohapsite 75 neodgovornih koji ne znaju da su u evidenciji, nisu obavešteni, ali su mogli da se raspitaju kod odgovornih komšija. Hajde gas, da ih sve spakujete i po zakonu osudite, najkasnije do dnevnika”. I onda zarđala „pravna“ pešadija ispuni njegova očekivanja 200 odsto. Pogrešno misleći da potiskujem strah, u toj marici sam satima pevušila i pevala u sebi, iako sam želela da urlam, vrištim. Čak sam imala utisak da se tako malo i grejem. Posle 13 sati u toj limenoj konzervi, toplomer u Zabeli je pokazao 35 stepeni, a za taj pad temperature, strah, prehladu i maltretiranje moraće da odgovaraju. I to ne neki, već, SVI i ne pre ili kasnije, nego prvih dana slobode. Poltronski lanac/Zločinačko udruživanje za „suzbijanje“ epidemije Bilo mi je svejedno da li me drže ljudi pod fantomkama ili pod maskama epidemije. Histerični i preplašeni imali su samo jedan cilj - da svojim strahom uteraju naciju u pritvor. A u skladu sa tim da se jadni ljudi povuku što dalje od prozora prema TV informeru, da memorišu stručne kanale, ali ne zbog njega, već zbog njegove struke. Kada pravosuđe koristi usluge „moje“ advokatice po službenoj dužnosti, a ne ja, onda je sve od tog trenutka državni kriminal. Taj nivo obespravljenosti apsolutno upućuje na kidnapovanje, a ne na hapšenje. I dozvoljeni telefonski razgovor sa porodicom podseća na procedure otmičara. S predumišljajem su se udružili da, nevernicima u usmene mere, unište živote, što svakako nije naučno ni strukovno već je zločinačko, udruživanje radi „suzbijanja“ epidemije. Strah postaje neizbežan kad shvatiš da ceo taj poltronski lanac veruje da će vođa uskočiti u avion i lično pilotirati do Kine kako bi oteo respiratore i spasao sve svoje i žive i mrtve glasače. Rešetke prave, rešetke u glavi/Zabela do bola Nema odlaska u kantinu, kako su neki pisali, već TREBUJEM svesku pa čekam ispred ćelije da mi je dostave i onda šok. Na naslovnoj korici – Music is my life – nije valjda da me ovde neko još i zeza. Čekaj, možda imaju i klavir za vežbanje? Ali ne, kaže čuvar da mi već „sviramo klavir“. Iako više košmar i škrabotine nego lepo pisanje, ali kako god, desio se, pod senkom zatvorskih rešetaka, moj dnevnik Zabela do bola. Poslednja namera mi je da dramim i patetišem u fazonu objaviću knjigu jednog dana, kad-tad, a biće nikad. Iskreno želim da pokušam da nakuckam korisno uputstvo Zabela bez bola, žensko izdanje. Mišja rupa Mnogi prijatelji su poklekli 24. marta i nisu me podržali, biće ni u sebi, a zatvorski čuvar mi je uputio predivnu, ljudsku, poruku podrške. Eto i meni sto za jednog, ali vrednog. Nisam još uvek precrtala sve ugrožene korisnike SNS kuhinje. Sa nekima ću se možda i sresti, ali bez namere da im koračam u susret, da se saginjem i zavlačim u mišju rupu. A gde je potpis/Preki sud Prvih nekoliko sati u marici sam bila ubeđena da je u pitanju greška. Nisam bila svesna ozbiljnosti situacije. U Zabeli sam se, već posle tri dana, uverila da komentarišu Bagru. „Kakva ti je to grupa Oružje spram otmičara“, auu, da mi neće ovi krivicu s korone pretabati u terorizam. „Oni su rok ekipa iz Zrenjanina, sarađivala sam sa njima” i onda brzo nastavim priču o brojnim nastupima sa horovima i orkestrima. I taman počnem centralni deo odbrane – „Pevam i ruske i srpske izvorne“, a komandir me prekide, usred napada patrijotizma – „Reci mi kako ti se zove taj glavni hit?“ Uf, volim ta grandparadna pitanja. Nije delovao neljubazno, ljutito i opasno, pa sam zaključila da se nije prepoznao u pesmi. A i pismen je, vidim savladao je i guglanje tako da sam, bez oklevanja i utišavanja, izgovorila Bagra. Da sam bila hrabra kao veliki igrači, a nisam, rekla bih – Gospodine, nije Bagra hit nego logoraška pesma porobljenog naroda. Ali on iskusno prekide moju hrabru maštu jer ga odgovori zapravo i ne interesuju, i reče mi „Polako, čuvaj se, nećeš još dugo ovde ostati“. Klimnem glavom i pomislim - super, hvala, druže plavi, drago mi je da ću brzo napolje. Ali čekaj, stani, da nije to „nećeš još dugo ovde ostati” možda poruka da će me negde prebaciti ili nedajbože da će me skajp odrati tri godine robije. A to je onda premeštanje u ženski zatvor u komšiluku. Prilika za dodatna pitanja ne postoji, laku noć. Od tog trenutka su mi sve priče oko sudske dokumentacije, i tužbi, i žalbi, postale bezveze i više ih nisam ni pogledala. Nisam mnogo razmišljala o tim blanko papirima, do tatinog dolaska. Tek mi je on to objasnio, ali nisam baš pažljivo slušala celu priču u odbrani. Od tih petnaestak minuta susreta, veći deo sam potrošila da ga utešim, da sve ponaosob pozdravim i poručim ljudima koji me podržavaju, da sam dobro. I da ne brinu za mene. A paket koji je doneo devojkama u mojoj sobi bio je neuporedivo važniji od svih informacija. Narednog dana sam zapisala nekoliko zaštitničkih stihova, došlo mi nešto žao predsednika. Msm, nije O.K. da sam vuče kao konj, pa eto bar ja da ga lepo oslovljavam sa Časni. Fali škraba, časni sude, a i štambilj je za ljude. važi blanko kad je muka, nemoj da te #ebe struka. #pravdazarockenroll Moja zemlja moj je grob Nikada nisam osetila potrebu da se selim iz svoje zemlje. Posebno ne da jurcam grlom u jagode pa da se brže-bolje vraćam, a naročito nisam spremna da prihvatim život u skladu sa stihovima nove pesme (B strana Bagre) Srbin poltron nije rob, moja zemlja moj je grob, menjam sunce tuđeg neba – za bez leba, za bez leba. #pravdazarockenroll Do sada mi na ulici niko nije dobacivao, niti je bilo pretnji preko društvenih mreža. Bilo je preoštrih a nelogičnih kritika, ali su mi i dalje najodvratnije one bolesne, poručene i plaćene. Nije ugodna pomisao da ću ubuduće morati na ulici da se okrećem i dodatno pripazim, ali to nije dovoljan razlog da odustanem. U podeljenom društvu u kojem ljudi ostaju bez hleba zbog odbijanja da uđu u autobus montirane podrške vođi, nije realno posle Bagre proći neokrznut od bagre. Delo: Nemam devojku To sam rekla potpuno iznervirana, u afektu, ali me i dalje čudi da i momku nisu roknuli krivičnu zbog utočišta osumnjičenoj, kao jataku. Zar nije mogla uobičajeno odvratna odrednica - lice zatečeno na adresi toj i toj, broj taj i taj, ali ne – uhapšena je kod momka. Pa, naravno, kako bi inače porobljena javnost, iz prve, izvela živopisne zaključke – lujka, kučka ili probisvet. Posebno su me dirnule dobronamerne kritike „I ja imam dve ćerke, putovale, stigle i ne mrdaju iz kuće. Poštuju državu, zastavu, štab i naročito Dariju. Vole svoju zemlju i čeznu za njom, odvojene od porodice i svog grada, studiraju u Americi.“ Tužno, baš tužno, a propustili ste da nam kažete da tokom leta borave u Evropi, a zimi u Aziji. Gospodine Dno, iako ste teško zlo, odvratni ljigavac i lopurda, blago vašim ćerama što niste bagra. Msm, jeste bagra samo niste ćale bagra. Korona manijaci Vreme će pokazati da ovaj proces nije bio uperen protiv mene i ostalih uhapšenih. Mi smo kao verujući sledbenici vodećeg naučnog tima Nestorović–Vučić, bili kolateralna šteta, a njih dvojica prava meta pravosuđa. Sreća pa tokom vanrednog stanja nema vanrednih državnih udara. „Ne mogu da trpim tu nepravdu, da ljudi napadaju doktora Nestorovića“ i Brnabićkinog šefa. Nisu oni stručnjaci krivi što sam ja, njihov slepo verujući sledbenik, propustila onaj Drugi istorijski press – „Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus“. Naravno da sam odgovorna što sam baš 11. marta, u tom press trenutku bila na putu prema Crnoj Gori, u autobusu bez TV-a. Abolicija Nije nemoguće, i to iz najnižih predizbornih strasti. Do nedavno nisam verovala ni da ću biti pritvorenik, pa nije nemoguće da postanem žrtva režima dva puta, u istom predmetu. Nikakav poklon mi nije zamisliv ni prihvatljiv od režima koji mi uništava život. Svi koji su zaista prekršili mere i osuđeni su, treba da prihvate aboliciju. Očekujem pravdu, a ne milost izrečenu sve s patetičnim smeškom i predugim dramskim pauzama. Verujem da će Vrhovni sud poništiti odluke svih maleckih sudija, koji su „samo radili svoj posao“, po instrukcijama histerične i preplašene vlade, nedorasle da zaštiti narod i državu od virusa. Ni kriva ni dužna Obuzeo me neki osećaj da oni pouzdano znaju da nisam ni kriva ni dužna. Opravdano sumnjam da je u zemlji bede i minimalaca teško zamislivo da se neki sudija odrekne državne plate od 200.000 i da, zbog pravde za Jovanu, rizikuje još i penziju od 100.000 dinara. Doduše i meni i njima je laknulo otkako je predsednik izjavio da će svi huligani, sa bakljama na tuđim krovovima, krivično odgovarati. To se zove ulivanje poverenja, posebno što svi znamo da to rade po njegovom nalogu. Muzika i bunt Očigledno je da smo pod medijskim terorom, ali niko nikada i nigde nije uspeo da utiša rokenrol, jer mu nije u prirodi da ćuti, kao zaliven. Oduvek je progresivna muzika bila slobodna i preglasna protiv nepravde i nenormalnih pojava. Izražavanje bunta muzikom je kreativnije i efikasnije nego iscrpljujućim političkim govorima. Jes Bojkot jedna i baš jasna reč, ali što ne bismo i ovako Vidimo se kod kutijama, glasačkim, praznično, u košuljama ludačkim. #pravdazarockenroll Pesma protesta Bagru sam prvo otpevala u prepunoj Kombank dvorani, na proglašenju Bojkota, a kasnije i na Terazijama i u Novom Sadu tokom protestnih šetnji. „Šerpovanje“ su 30. marta pokrenuli moji prijatelji u Kikindi, Novom Sadu i Beogradu negodujući protiv odbačaja žalbi na pritvor. Srđan Milivojević je genijalno osmislio i predložio da to bude iza aplauza, u 20.05 i ta akcija, Bagra i šerpovanje, je sada deo mnogo važnije buke. Drago mi je što je nezaustavljiva akcija Bukom protiv diktature uočila moć tog termina. Volim Bagru svakako, a posebno u 20.05 i naravno „srce moje ponosno je“ otkako se čuje sa mnogo više balkona. U montaži sam, tokom snimanja Bagre, odgledala animaciju čizme-srce i razigrane Koraksove karikature, što mi se izuzetno dopalo. To me je dodatno motivisalo i verujem da je uticalo na ukupni naboj i odličnu energiju pesme i spota. Bagra se, kao radni naslov bila odomaćila, ali se u završnici zakuvalo za novi jer je #pravdazarockanroll ekstremno komplikovana ekipa ljudi. Umalo da bude Banditen zbog žmurke EU i Nemačke prema tiraniji. Neizmerno poštovanje EKV-a presudilo je da odustanemo od prve ideje naslova - Iznad gada, ali mi je i dalje jako žao te prefinjene, jednostavne i jasne poruke. Najčešće se srećem ovih dana sa puštanjem Bagre, i to je jako dobar osećaj, ali sve više navijam za zatvaranje bagre, što je prva pretpostavka za pošteno i zdravo društvo. Sloboda peva Praznik rada me je iznenadio neverovatnim priznanjem. Sindikat Sloga je Bagru kandidovao na WFTU festival. Iz svake države članice sindikat nominuje po jednu pesmu koja je simbol borbe za pristojan, normalan život, ili aktuelnih dešavanja u društvu. Hvala gospodinu Veselinoviću i članovima sindikata Sloga koji veruju da Bagra zaslužuje ovu kandidaturu na svetskom nivou. Odbacim gubitnički slogan – važno je učestvovati – ubeđena da će sindikati predlagati amatere, početnike, talente i virnem na sajt WFTU da „izmerim“ konkurenciju. Place 19. Serbia – Pravdazarockanroll – Bagra, O.K. Nisam u tom brzeljanju videla ništa meni poznato pa sam se vratila na početak. I šok, Place 3. Italia – Bella Ciao. Ovu svetsku himnu levičara, pesmu italijanskih partizana, ne bi pobedile ni Klara Cetkin i Roza Luksemburg zajedno, a ne ja. Budućnost Svoju budućnost praktično pripremam još od upisa u srednju muzičku školu. Privodim kraju studije za budući rad u prosveti, a istovremeno priželjkujem more nastupa. Verujem da ću uspeti u svim svojim namerama, da ću osvojiti i sačuvati svoj deo muzičke scene. Za sada imam samo desetogodišnje iskustvo, dovoljno ideja i volju. Sa ponosom ću kidnapovanje i pritvorske dane prepričavati svojim učenicima, onima koje to eventualno bude interesovalo. Uslov za to je oslobađajuća presude, jer u suprotnom neću biti u prilici da budem predavač. Za mene bi potvrda da nisam krivično osuđivana mogla postati noćna mora. Ne odustajem od sebe Ne mogu da dočekam prvu svirku, bilo kakvu binu i mikrofon. Stalno su mi u bendovima prigovarali da jedva progovaram tokom nastupa, pa ću prvo to ispraviti. „Drugovi i drugarice, svi ste vi ljubomorni što sam uspela u životu. Nisam ja pritvorenik već disident. Uostalom, neće novine lagati da se to ipak odnosi samo na umetnike koji promovišu i štite građanska prava javno, ne iz špajza kao vi. Pridružite mi se jer najgore što može da vas potkači je da poverujete da ste žrtva montiranog sudskog procesa, kao ja. Ništa strašno, i naš diktator je žrtva, i to najveća, pa će i robijati najduže. Ali, uz malo sreće, možete završiti i bez robijanja, na psihijatriji. Jasno je da niko zdrav i normalan ne kritikuje društvo u eri zlatnog doba. A u diktaturi je uvek zlatno doba, čak i njihovoj deci!” Mediji Olja me je svojom analizom i stavom istinski oduševila i obradovala. Doživeli smo porodični šok, kolektivnu nevericu, a bilo je i suza. Advokat Nikola Šijan mi već duže predlaže da se odmorim od medija i posvetim ročištu koje je u četvrtak 7. maja. Taj dan premijerno izlažem odbranu, a on misli da mi koncentracija nije baš na zavidnom nivou. I profesori očekuju da nadoknadim propušteno i poručuju da ubrzam seobu iz medija u nastavu. Trenutno živim bez prava na greškicu, a to je teže i od Zabele. Iskoristiću ovu priliku da uputim izvinjenje malobrojnim normalnim medijima i njihovim novinarima, koji su mi pomagali, a koje nisam maksimalno „ispoštovala“. Iskreno verujem da je, u nekim prilikama, bolje novinare razočarati odlaganjem intervjua, nego odgovorima bez potpune koncentracije.