Odjavna špica za pandemiju

Nekoliko sati pre nego što će Skupština ukinuti vanredno stanje a struka aminovati nastavak predizbornih radnji, otkazane su redovne konferencije za medije zdravstvenog tima Kriznog štaba „zbog smanjenog interesovanja“. Ostalo je nedorečeno da li im se smanjila prodaja ulaznica ili broj reklama, s obzirom na to da podatak o 102 novozaražena, koji je pratio tu najavu, nije zvučao baš kao odjavna špica za pandemiju. Uz to, ako pogledamo na Tanjugovom kanalu videćemo da je poslednja konferencija imala 11.000 pregleda, dok je na istom mestu konferencija Aleksandra Vučića imala samo 9.200, a niko nije najavio da se ubuduće otkazuju predsednikova obraćanja. Naravno, svima je jasno da je prvi talas epidemije trenutno u silaznoj liniji (broj obolelih opada, baš kao i broj ljudi na respiratorima), ali niko ne može da pretpostavi kada bi mogao da stigne drugi talas. Uz to postoji nekoliko bitnih pitanja, još uvek bez odgovora. Recimo, ne znamo zbog čega je u Srbiji tako mali procenat izlečenih? U svetu je ukupno zaraženo oko 3,5 miliona ljudi a procenat izlečenih je 32,47 odsto, dok je u Srbiji izlečenost skromnih 16,47 odsto iako nismo poput SAD ili Rusije u jeku, već na kraju epidemije. Nismo dobili ni adekvatan odgovor na pitanje – gde su smešteni oboleli koji nisu hospitalizovani ni u bolnicama ni u privremenim bolnicama, a i dalje je na snazi zabrana kućne izolacije, što je na odjavnoj konferenciji potvrdio dr Goran Stevanović. Na osnovu podataka od 4. maja, registrovano je 9.557 potvrđenih slučajeva kovid-19, preminulo 197, izlečeno 1574, a hospitalizovane 2.023 osobe. To znači da se 5.763 pacijenta zaraženih virusom nalazi na nepoznatoj adresi. Nakon što je NIN pre dva broja izneo podatak od 20. aprila, kada se nije znalo gde je u tom trenutku smešteno 1.768 obolelih, na konferenciji zdravstvenog tima Kriznog štaba je objašnjeno da se radi o promeni procedure u testiranju i da se nakon prvog negativnog testa pacijenti puštaju kući, a tek nakon drugog vode kao izlečeni. Imajući u vidu da se kontrolni test radi 24 do 48 sati nakon prvog negativnog, a da je u Srbiji konačno počelo masovno testiranje, kako im je onda broj izlečenih kojima nije urađen drugi kontrolni test porastao za više od tri puta u samo dve nedelje? Ili se, možda, radi o miljenicima vlasti koji su imali prava na okupljanja, kršenja mera, odlaske u crkve ili na tuđe krovove zarad promocije SNS u nedostatku izborne kampanje, pa im je u znak zahvalnosti obezbeđen apartman a ne smeštaj u privremenim horor bolnicama. Dakle, potreba za redovnim obraćanjem struke i te kako još uvek postoji i baš bedan utisak ostavlja to što ćemo u narednom periodu moći da je čujemo samo u naprednjačkim tabloidima i paramedijima. I što će odgovarati na pitanja dobro obučenih zaposlenika u stilu – kako se osećate sada kada ste spasili Srbiju od nekoliko milijardi mrtvih dok vas „linč, silovanje, nasilje koalicija“ i „tajkunski mediji“ optužuju jer ste javno priznali da je naš predsednik jedini pravi spasitelj na Zemljinoj kugli? Nešto slično smo već imali priliku da vidimo, kao dobru najavu onoga što nas očekuje, kada je u danu u kom je dr Stevanović najavio mogućnost popuštanja mera u narednih nedelju do dve, Pink imao daleko ekskluzivniju informaciju – da su četiri dana dovoljna da se sve to ukine i da vanredno stanje ode u prošlost. Pritom ona nije plasirana proizvoljno, već je upriličeno gostovanje prva dva epidemiologa države – Vučića i dr Kona, koji su izabrali svoju prirodnu sredinu da saopšte najvažnije informacije vezane za zdravlje stanovništva. Pokazalo se da ni najmanje nije bitno šta je dr Stevanović najavio i koliko je njemu dana potrebno da broji, s obzirom na to da je Vučić sve to već sam prebrojao i zaključio da se vanredno stanje ukida jer su ispunjeni zahtevi epidemiologa da „Srbija sedam dana zaredom ima broj pozitivnih na virus korona ispod pet odsto testiranih i da se smanjuje broj ljudi na respiratorima“. Lepa i dugo očekivana vest, posebno ako imamo u vidu da je vanredno stanje u epidemiološkom smislu bilo nepotrebno od samog starta (sasvim su bile dovoljne vanredne mere na koje se sad prelazi), ali pomalo nepristojna prema stručnom timu koji je sam izabrao. Posebno prema u tom trenutku prisutnom dr Konu koji je više puta ponovio da bi „bez vanrednog stanja bilo na hiljade mrtvih“ jer smo, valjda, nedotupavna nacija koja ne može da razume mere predostrožnosti i kojoj je neophodno uterati strah u kosti hapšenjem autorke pesme Bagra, utamničenjem otpadnika koji nisu čuli molbe (molbe, ne zakonski ustanovljenje restrikcije) koje je Vučić izgovorio u jednom od oko hiljadu obraćanja naciji povodom korone ili privođenjem novinarke koja je izjavila da medicinsko osoblje (u Srbiji je zaraženo oko 12 odsto medicinskih radnika što nas približava italijanskom proseku) nedovoljno zaštićeno. Međutim, dr Kon nije imao zamerke (sasvim je izvesno da ih neće imati niko iz predsednikovog tima stručnjaka) jer je Vučić čitavo obraćanje naciji preko Hit tvita upriličio da bi tim strašnim likovima (imenovaće ih tek kada pandemija prođe, trenutno tvrdi da je politički korektan) poručio da ne da svoje stručnjake iz štaba jer je to najbolje što Srbija ima. Naravno, osim njega. Jer samo je on uz pomoć tih divnih ljudi, koje je nabrojao sa titulama i prezimenima (dr Kon, dr Nestorović...) i bez titule i prezimena – Darija, uspeo da spreči sudbinu Italije iako je Srbija po demografskim karakteristikama bila „predodređena“ za isto. A onda je najavio priču o apsurdu čitave situacije koja bi baš jako odjeknula, da je iz neznanja, a ne loših namera, nije minirala voditeljka. „Naši lekari ništa ne znaju, pogledajte situaciju u regionu. Pošto neće da nas porede sa Belgijom i Holandijom, neće da nas porede sa Italijom, Španijom i Francuskom. Neće ni sa Britanijom i Amerikom. Neće ni sa Nemačkom ni Švajcarskom. A onda neće čak ni sa Austrijom, Slovenijom, Mađarskom, Rumunijom! (Tu voditeljka uskače sa svojim primerom: neće ni sa Hrvatskom.) Ne, ne, hoću ovo da dovedem do apsurda i da vam pokažem zašto su naši lekari pošteniji i bolji od svih u regionu, pošto to niko drugi neće da vam kaže...Znate li šta će da bude pod njihovim uslovima, to za nas nije nikakva zemlja nego deo teritorije Srbije, ali će po njihovim rečima najuspešnija da bude Priština. A znate zašto: niko to ne testira... Svi lažu.“ Iako je ta Hrvatska, o čijim uspesima možemo samo da sanjamo, neodgovorno uletela u priču, ipak je donekle stvoren utisak o samohvalospevu koji je predsednik odlučio da nam baci u lice. Posebno što se nadovezao na baš ljutu premijerku, koja je sa skupštinske govornice odbrusila da Srbija ima najmanju stopu smrtnosti u ovom delu Evrope od 1,9 odsto. Pa ima je (iznosi 2,04), ali se odnosi na broj obolelih i predstavlja ne preterano bitan podatak u analizi s obzirom na to da se računa na osnovu broja aktivnih a ne završenih slučajeva. Kada se računa u odnosu na broj izlečenih (završenih) slučajeva, onda je Srbija na šestom mestu u regionu sa 11,12 odsto umrlih, a ukoliko bi se računalo prema broju smrtnih slučajeva u odnosu na broj građana, onda su iza Srbije samo Makedonija, Mađarska, Slovenija i Rumunija. „Mi smo sačuvali stare i to uz vrlo visoku cenu – zabranili smo im da izlaze, pa je tako nestao jedan veliki rezervoar zaraze iz populacije. Zahvaljujući tome imamo malu smrtnost, jer mlađi retko umiru a smrtnost progresivno raste sa godištem. Međutim, ako bismo poredili smrtnost pedesetogodišnjaka u Srbiji i Italiji, ne bismo imali tako dobre rezultate jer je kod nas prosečna starost umrlih 65 a u Italiji 81 godina. Mi ćemo zbog toga imati problem u drugom talasu jer je ta naša najstarija populacija potpuno neprokužena i kolektivni imunitet nije stvoren“, kaže prof. dr Zoran Radovanović. Tako dobismo i jedno poređenje sa Italijom, a sa ostalim zemljama izuzev Belgije, poređenja je i te kako bilo, samo ih Vučić nije primetio. Čak bi se moglo napraviti poređenje i sa kataklizmičnom situacijom u SAD, očekivanom kada je zdravstveni sistem nedostupan za većinu građana a Tramp na čelu države, koja bi ipak išla na štetu Srbije – u SAD svi građani vole i slušaju svog glavnog epidemiologa Entonija Faučija koji nema problem sa tim da se suprotstavi predsedniku. I teško je zamisliti da bi mu dozvolio da se vrati iz inostranstva i ne ode u karantin ili da organizuje okupljanje sebi u čast nakon kontakta sa zaraženim članom porodice. Naši epidemiolozi to redovno čine i to ne samo za predsednika već i za njegovu čitavu svitu. Zgranuti su kada ih neko pita da li je na početku epidemije, kada nismo imali testove, trebalo organizovati stranačka okupljanja i da li je opasno što u vreme policijskog časa naprednjački navijači opsedaju tuđe zgrade. „Pa to je političko pitanje, a mi odgovaramo samo na stručna“ jednoglasno ponavljaju. Ali dr Kon pohvale koje izriče na račun vlasti ne doživljava kao političke (ceni njenu efikasnost), dok lupanje u šerpe doživljava kao atak na sebe?! I ovako to objašnjava: „Moja ideologija je epidemiologija. Ovo je folklor naš, jednostavno to se ponavlja, nije prvi put. Prvi put sam osetio i imao neku emociju i nije bila dobra. Pošto sam učestvovao u ovim merama, doživeo sam to kao potpuno nerazumevanja zbog čega smo sve ovo radili. I pogodilo me, ali to uopšte nije bitno“. Dakle, potpuno nerazumevanje mera je to što građani ne razumeju poslovicu: „Što je dozvoljeno Jupiteru nije volu“ i što im smeta na momente sadističko ukidanje ljudskih prava koja nijedna zemlja koja se uspešno izborila sa epidemijom nije suspendovala, dok epidemiolozi ravnodušno posmatraju političku elitu (veoma glomaznu i samim tim pogodnu da promeni tok epidemije) kad kako hoće i koliko hoće krši epidemiološke mere? Nerazumevanje mera je to što niko nije shvatio, a što su svi poštovali, da ljudi od 80 godina idu u kupovinu dva sata pre svitanja iako je to organizovano vikendom kada su svi termini bili bezbedni zbog policijskog časa? Nerazumevanje mera je bilo batinanje građana koji su išli da prošetaju kuče kada su za to imali realnu potrebu, a ne kada su im krojači mera to prepisali? I ne može se reći da sva ta pitanja više nisu bitna jer se mere povlače – u pandemiji smo koja se svakog trenutka može vratiti, a malo ko bi ostao normalan ukoliko bi nam uskoro sve to još jednom ponovili. A problem je što to naši nadležni epidemiolozi ne razumeju (zbog toga građani imaju emociju koja nije baš dobra) jer su tokom policijskog časa zaboravili da nisu samo epidemiolozi već i lekari, a da je za taj posao potrebna i izvesna doza empatije. „U celoj ovoj situaciji je baš primetno da lekari u Kriznom štabu nemaju mnogo saosećanja, uz ipak malo više razumevanja kod dr Branislava Tiodorovića, za koga se vidi da klinički bolje poznaje situaciju. Meni direktno udara u mozak kada dr Darija Kisić Tepavčević redovno koristi izraz ’distribucija obolelih osoba’. Zar je teško reći nešto što bi građani razumeli i što bi zvučalo humanije“, kaže vaskularni hirurg dr Milena Jauković. U jednoj drugoj stvari dr Kon je u pravu – zalaže se da uvek i u svakom trenutku mora da se govori istina. Nažalost, ni nju nismo baš često mogli da čujemo. Recimo, u trenutku kada je virus korona prodro u Institut za onkologiju, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je revoltirano izjavio: „Taj broj je manji od 10 “. Samo dan kasnije je objavljen zvanični podatak da je zaraženo 67 zaposlenih i 91 pacijent. Nije se proslavio ni ministar za rad Zoran Đorđević kada je zbog ulaska virusa u dom za stare „Eskulap“ u Nišu, optužio organizatore izložbe pasa koja se održala u dvorištu doma uz prisustvo 100 Italijana. U Nišu nije održana izložba pasa, Italija je u to vreme bila u karantinu i fizički bi bilo neizvodljivo da ijedan Italijan stigne sa psom, a ne njih 100. A i da jeste, da li bi za to bio kriv organizator izložbe ili država koja je kontrolisala granice? Kako trenutno stoje stvari, slične laži će se nastaviti ali će bar vanredno stanje biti ukinuto, tako da će građani prvi put imati mogućnost da sami odlučuju o sebi i da se oslanjaju na epidemiološke mere koje su naučili ili nisu. Veliki pomak uz nekoliko koje je obezbedila vlast poput masovnog testiranja, izrade seroepidemiološke studije o virusu i povratka sporta u zatvoren prostor, ali bez publike. Šteta što te lepe preventivne poruke nisu dobacile i do izbora, tako da je izostala sugestija da se i oni održe bez publike - ishod bi bio isti, a epidemiološka situacija daleko sigurnija.