Lepa baklja i gvozdena vrata otvara

Morali smo da čekamo do samog kraja vanrednog stanja da bismo saznali da smo sve vreme imali elegantan način da izađemo iz kuće i da nas ne dira niko, ni policija ni komunalni milicajci. Dovoljno je bilo samo da, kad krenete od kuće, na leđa uprtite profesionalno ozvučenje, a cegere i džepove napunite pirotehnikom i bakljama i mogli ste da idete gde hoćete i da radite šta hoćete. Baklje su, izgleda, sve vreme bile savršena ulaznica za spoljni svet. Odnosno izlaznica. Ukoliko ste imali bilo šta od ovih rekvizita, mogli ste lagano da izađete napolje bez da zloupotrebljavate fiziološke potrebe svog psa. Niste morali da čekate da prođu dani i dani policijskog časa kako biste najzad izašli u lud provod do marketa i udahnuli malo svežeg vazduha. Penzioneri nisu morali ranom zorom da izlaze i drežde u redovima ispred prodavnica ne bi li videli druga živa stvorenja i malo proćaskali. Dovoljno je bilo samo da izađu napolje, skoknu do najbližeg solitera, popnu se na vrh, pripale baklju i niko im ništa ne bi zamerio, naprotiv. Nažalost, kasno smo saznali, kada smo već postali dovoljno iznervirani da smo počeli bes da iskaljujemo na posuđu, ni krivom ni dužnom. Lepa baklja i gvozdena vrata otvara, glasi narodna izreka, ali izreka koju ne zna sav narod nego samo deo naroda, što izreku čini polunarodnom ili možda čak i četvrtnarodnom. Ta izreka došapnuta je tom tamo nekom narodu koji se zaželeo slobode i života i u vreme policijskog časa, pa mu je to, uz određenu cenu, i omogućeno. A cena je bila da ućutkaju upravo te dosadne, iritantne šerpe, koje svake večeri sve glasnije odjekuju gradovima. I ta cena je bila mala za mogućnost da radiš šta hoćeš u vreme kada većina građana ne sme nigde da mrdne. Možda ne baš tako mala ako imamo u vidu da se pravi još jedna podela među ljudima i mooooožda se malo i gurkaju jedni na druge, ali i tu stvari treba gledati sa pozitivne strane. Ekonomija je pretrpela veliki udarac i tek ćemo osetiti posledice tog udara. Zato treba hitno pokrenuti i pogurati sve što možemo od privrede, pa makar to bila i industrija posuđa i pirotehnike. Što se više šerpi polupa i baklji izgori, to su veće šanse da se obistine predsednikove prognoze da će nam BDP sledeće godine otići u nebesa. Jedino ako i te baklje nisu nabavljane od istog šanera odakle i respiratori, u tom slučaju ništa od tog najvećeg rasta odnosno najmanjeg pada BDP-a. Dobra stvar je što se makar bliže izbori, pa će skočiti obim trgovine reklamnim prostorom, propagandnim materijalom, crnim džipovima bez tablica, ali i našim najvećim resursom - glasovima. Trgovina osnovnim životnim namirnicama verovatno će ove godine biti u padu jer smo se u onom prvom pohodu na markete obezbedili za ceo naredni mandat, ali glasovi će, čini se, biti nikad skuplji. Velika je potražnja, a ponuda izgleda sve manja i manja. Utrkivaće se nakupci i preprodavci, neće pitati šta košta, kupovaće se na licu mesta, od kuće do kuće, direktno iz džipova. Pa kad prođu izbori, da lepo proslavimo. Baklji u šteku imamo, ozvučenje takođe, a bogme i zalihe toalet papira. Ako nekome pozli od tolikog slavlja.