Hibridni, a ne napredni režim

Srbija se nalazi na 20. mestu od 29 zemalja koje su u poslednjih deset godina zabeležile najveći pad demokratskih sloboda, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju „Sloboda u svetu 2020“, međunarodne neprofitne nevladine organizacije Fridom haus. Prvi put od 2003. Srbija se ne nalazi među „delimično konsolidovanim demokratijama“, već je u grupi „hibridnih režima“, čija se vlast zasniva na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske tranzicije. Iako ocena zbog slabljenja slobode medija i integriteta izbornog procesa opada iz godine u godinu, za ovo skliznuće je presudan bio rast visoke korupcije. Kao jedan od primera navedeni su afera Krušik, odsustvo reakcije pravosuđa i histerične reakcije pojedinaca iz vlasti, o čemu je NIN opširno pisao u drugoj polovini prošle i početkom ove godine. O padu medijskih sloboda najbolje svedoči činjenica da prorežimski mediji nisu ni pomenuli izveštaj Fridom hausa, a da su režimu naklonjeni mediji o njemu izveštavali s fokusom na globalno slabljenje demokratije i na jednako nezavidnu situaciju u regionu, u kojem jedino Hrvatska ima status „slobodne države“. Iako alarmantan, izveštaj ipak dolazi iz posmatračke organizacije u Vašingtonu. Čak je i analitičar Dragomir Anđelković priznao da „sigurno da treba da poboljšavamo sistem“, ali je dodao i da nam „za to ne treba takva organizacija“. Zanemari li se da izveštaji Fridom hausa sadrže tek puke pokazatelje i da kao takvi nemaju čak ni savetodavnu ulogu, ostaje Anđelkovićeva ocena da je Fridom haus kritikovao Srbiju „zbog njene saradnje s Kinom i Rusijom“, budući da je reč o „geopolitičkom instrumentu američke ’duboke države’“. Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić se o izveštaju Fridom hausa izjašnjavao prošle godine, kada je u maniru provladinih analitičara na mnogo načina pokušao da negira očigledno slabljenje demokratije. Tada je rekao da u izveštaju za 2018. „nema ništa novo“ i da je Srbija jedva i pomenuta, i to u okviru kritike Viktora Orbana i Donalda Trampa. Istom prilikom je redovne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore najavio za mart ili april ove godine. Oni će se zbog vanrednog stanja, ipak, održati 21. juna, a mnoge opozicione stranke, čak i neke koje će izaći na te izbore, tvrde da oni neće biti ni fer, ni slobodni. Prema rečima politikologa Filipa Balunovića, zabrinjava to što ni Fridom haus ni slične organizacije na svom radaru nemaju ekonomsku demokratiju ili radnička prava kao stožere političke demokratije i što se zadržavaju na liberalnim konceptima poput političkih sloboda i vladavine prava. „Naravno da su situacije u kojim se proglasi vanredno stanje bez odluke parlamenta ili preuzmu neograničena ovlašćenja od strane izvršne vlasti očigledni primeri kršenja principa podele vlasti. NJih što se tiče, problem nastaje kad se, kao u Srbiji, Mađarskoj ili Poljskoj, očigledno krše principi vladavine prava i parlamentarne prakse. To što se čak i u uslovima poštovanja tih principa ne može govoriti o demokratiji u zemlji čije je radništvo sinonim za savremeno ropstvo, a socijalne i ekonomske nejednakosti podsećaju na one iz 19. veka, njih ne brine nimalo“, kaže naš sagovornik. Ako izveštaj išta pokazuje, smatra on, to je da Srbija nedostatke u demokratskom odlučivanju manje uspešno kamuflira nego neke druge zemlje. „Vladavina prava kao jedan od važnih parametara u oceni demokratije i stabilnosti institucija jedne zemlje ne može nam kao koncept pomoći da sagledamo meritum zakona koji su važeći i čiji je dobar deo u liberalnom kapitalizmu diskriminišuće i nepravedno orijentisan ka vladavini kapitala. Zakon o javnim izvršiteljima je, na primer, nešto što za liberalne demokratije nije problematično“, zaključuje on. Dok pojedinci ostaju bez krovova nad glavom, Srbija ostaje bez i naznaka demokratskih mehanizama. Situacija je sve nepovoljnija, i sa izveštajem Fridom hausa, i bez njega.