Slom pravne države

O pritiscima izvršne vlasti na sudsku vlast ukazuje se godinama, a pandemija ih je samo u potpunosti ogolila. Postalo je očito da su pojedine sudije puki izvršioci političara na vlasti. Bilo je toliko banalno da se sudija novosadskog Osnovnog suda Zoran Keser u svojoj odluci pozvao na apel predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je, naime, sugrađaninu Milanu NJegovanu, koji se vratio u Srbiju 15. marta, odredio pritvor zbog navodnog kršenja samoizolacije navodeći u odluci: „Uprkos činjenici da je predsednik Republike Aleksandar Vučić stalno u javnosti apelovao na građane da ostanu u izolaciji... okrivljeni to nije učinio.“ Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero kaže za NIN da se osetila ugrožena kao građanin, a kao bivši sudija se postidela kada je kao pravni osnov prihvaćena preporuka predsednika Srbije. „Sudija je prihvatio takav način. Sudstvo je tokom pandemije imalo delimično suspendovanu vlast, ali je to i samo dozvolilo. Postoje i one sudije koje neće dozvoliti da se sudska vlast urušava već će obezbediti zaštitu prava svih građana.“ Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić takođe kaže, za NIN, da kao izvor prava ne može da se navodi preporuka nijednog državnog funkcionera, pa ni predsednika. Osim pozivanja na apel predsednika, očiti udar na nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva bilo je kada im je Ministarstvo pravde dalo preporuku. Sudovima je prvo preporučeno, a zatim je Vlada naknadno donela uredbu o skajp-suđenjima za kršenje samoizolacije, tako da optuženi iz pritvora učestvuju na suđenju preko video-linka. Tužilaštvima je preporučeno da u svakom slučaju kršenja samoizolacije traže pritvor. Glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac preporuku Ministarstva pravde pretočila je zatim u „obavezno uputstvo“ tužiocima. Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić je preko nacionalne frekvencije zapretio tužiocima da se u slučaju da ne postupaju po preporuci izlažu disciplinskom postupku. Prema poslednjim podacima tokom pandemije pritvoreno je 173 građana zbog kršenja samoizolacije, za šta je zaprećena kazna od 150.000 dinara do tri godine zatvora. Prva skajp-suđenja održana su 27. marta 2020, i to jedno u Dimitrovgradu, gde je optuženi kažnjen sa maksimalne tri godine zatvora i dva u Požarevcu gde su optuženi kažnjeni sa dve i po i dve godine zatvora. Ove presude nisu pravosnažne. Sudija Dragičević Dičić ukazuje da je problem sa skajp-suđenjima to što pravo na pravično suđenje koje je garantovano Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima podrazumeva prisustvo okrivljenog i njegovog branioca u sudnici. „Oni imaju pravo na poverljive konsultacije i to je princip delotvorne odbrane. Može se postaviti i pitanje neposrednosti suđenja, jer okrivljeni mora biti u sudnici, osim ako mu se ne sudi u odsustvu. Ustav u članu 202, stav 4. ne dopušta u vanrednom i ratnom stanju mere odstupanja od izričito navedenih prava, među kojima je i pravo na pravično suđenje. Zato se postavlja pitanje opravdanosti hitnosti suđenja preko skajpa bez prisustva optuženog i omogućavanja njegovog poverljivog kontakta sa braniocem”, navodi sudija Dragičević Dičić. Advokat Vladimir Gajić, koji je branio više optuženih za kršenje samoizolacije, navodi da se, nakon što je vanredno stanje u Srbiji uvedeno na neustavan način, moglo očekivati da će premijerka i predsednik kao „supotpisnik“ doneti čitav niz nezakonitih i protivustavnih uredbi, naredbi, i odluka, ali da je više očekivao od Advokatske komore Srbije (AKS). „Tako su uspostavljena i skajp-suđenja, najpre na osnovu preporuke koju je Ministarstvo pravde neovlašćeno se mešajući u sudsku vlast uputilo sudovima, da bi tek 1. aprila 2020. Vlada donela uredbu kojom je ozakonila takva suđenja. Tada sam javno ukazivao da AKS mora nešto preduzeti, jer su branioci po službenoj dužnosti u svim tim slučajevima dopustili da se suđenja održe obezbeđujući formu da okrivljeni bude osuđen. Nas 150 advokata od skoro 10.000 pozvali smo AKS da donese odluku o obustavi rada samo za skajp-suđenja. Da je ta inicijativa prihvaćena, onemogućila bi takva suđenja i drakonske presude jer je odbrana u pritvorskim predmetima obavezna. Na taj način advokatura bi osujetila državu u teškom kršenju osnovnih ljudskih prava. Nažalost, komora, iako se i sama izjasnila da su takva suđenja nezakonita i neustavna, nije imala hrabrosti da se suprotstavi diktaturi. To govori da su advokatske komore pod potpunom kontrolom vlasti“, navodi Gajić. Savo Manojlović, iz Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ), kome su se obraćali građani progonjeni zbog navodnog kršenja samoizolacije, kaže da su ti postupci bili treniranje strogoće. „Građanstvu je ponuđeno žrtveno jagnje da bi se prikrila nesposobnost i bahatost vlasti. Očigledno je pravosuđe funkcionisalo pod pritiskom politike. Imali smo situaciju da na jedan dopis državnog sekretara pravosuđe ulazi u skajp-suđenja. Pre nego što se javnost pobunila na društvenim mrežama i potpisivanjem peticije za oslobađanje - preko 14.000 potpisa, imali smo drakonska kažnjavanja, što je potpuna besmislica. Sud maksimalne kazne izriče kada ne postoji nikakva olakšavajuća okolnost, kada je učinilac krivičnog dela pokazao maksimalnu bezobzirost, već je osuđivan za slična krivična dela... Na tri godine su osudili čoveka koji je morao da ode kod lekara“, napominje Manojlović. Advokat Gajić navodi primer suđenja u Šapcu njegovom klijentu Nenadu Popoviću, kome je sudija odredio pritvor pre nego što je uveden skajp, bez njegovog prisustva i bez prisustva tužioca. „Tamo je sud pravu rekao laku noć. Kada sam kasnije predlagao krivičnom veću tog suda da mu ukine pritvor u kome je bio već 28 dana i prošao mu je i period izolacije pa nije mogao da ponovi delo, veće nije htelo da odlučuje. Sačinili su službenu belešku i konstatovali da nisu nadležni za odlučivanje po predlogu. To znači da oni nisu ni studirali pravo, samo tako ovu glupost mogu da razumem. Kasnije je u tom predmetu održano suđenje i Popović je oslobođen. On je bio vozač u međunarodnom transportu, a oni su bili izuzeti od karantina uredbom Vlade. Sud ih je svejedno stavljao u pritvor“, navodi Gajić. On je kao branilac prvi sprečio suđenje preko skajpa i to u sudu u Somboru. Gajić navodi da ga je okrivljeni Goran Zrnić poslušao i nije pristao da mu se sudi preko skajpa. „Tražio je da ima neposredni kontakt sa braniocem u sudnici, tražio je da izvrši uvid u sudski spis i izjasnio se da ne prihvata nijednog branioca po službenoj dužnosti. Kako je sudija ipak odlučila da nastavi glavni pretres, nakon što sam izneo sve primedbe, tražio sam izuzeće sudije, predsednika suda u Somboru, Višeg suda u Somboru i Apelacionog suda u Novom Sadu, kao i svih tužilaca sve do Zagorke Dolovac. Suđenje je prekinuto, a sud ga je dan kasnije pustio iz pritvora“, navodi Gajić. Državni sekretar Radomir Ilić, kada je obrazlagao preporuke za sudove i tužilaštva, rekao je da se mera odnosi na one građane koji su dobili „papir“ o obaveznoj samoizolaciji. Naši sagovornici ukazuju primerima da su hapšeni i odvođeni u pritvor oni koji nisu dobili takav dokument. Manojlović navodi da je UZUZ uradio analizu slučajeva uhapšenih, čiji su ih članovi porodica kontaktirali. Zaključili su da je evidentno da okrivljeni nisu ni bili obavešteni o obavezi samoizolacije. „Ovi slučajevi pokazuju slom pravne države. Hapsili su ljude i držali ih preko 28 dana u zatvoru, iako im nije dostavljeno rešenje o obaveznom karantinu. Odmah im je određivan pritvor, koji ne može biti `zamena za kaznu` i može se izreći samo ako je reč o izuzetno teškom krivičnom delu, postojanju opasnosti da će delo biti ponovljeno, ili će se uticati na svedoke, kao i ako postoji opasnost od bekstva“, kaže Manojlović. I advokat Gajić navodi da je upoznat sa desetak slučajeva gde okrivljeni nisu izvršili krivično delo, jer nisu unapred upozoreni na samoizolaciju. „Radi se o slučajevima, kao što je i onaj umetnice Jovane Popović, gde građani nisu upozoreni ni pismeno ni usmeno da su dužni da idu u samoizolaciju. Zatim se radi o slučajevima gde su se okrivljeni vratili u Srbiju pre 15. marta kada je uvedeno vanredno stanje ili su došli iz država koje nisu bile na spisku zemalja da bi karantin bio obavezan, kao što su tih dana između 15. i 19. marta 2020. bile sve države iz regiona. Građani su držani u pritvoru iako nisu prekršili nijednu uredbu ili drugu odluku o samoizolaciji. Ustav u članu 34 štiti pravnu sigurnost u kaznenom pravu. To znači da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje pre nego što je učinjeno nije bilo zakonom ili drugim propisom predviđeno kao krivično delo“, ukazuje Gajić. On napominje da se u međuvremenu došlo do saznanja da Ministarstvo zdravlja nikada nije imalo evidenciju o građanima koje su navodno sanitarni inspektori usmeno obavestili na graničnim prelazima da su dužni da idu u samoizolaciju. „Te spiskove je naknadno pravio MUP-a na osnovu evidencije građana koji su prešli granične prelaze. Takvi spiskovi su razmenjivani mejlovima između policije i Ministarstva, a završavali su kao dokaz u krivičnim postupcima protiv građana koji su se vratili u svoju državu. To su teške zloupotrebe, i falsifikovanje dokaza“, tvrdi Gajić. O skajp-suđenjima i uvođenju preporuke predsednika u pravni sistem za NIN su ranije govorili sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, sudija Višeg suda Aleksandar Trešnjev, kao i tužioci Goran Ilić i Lidija Komlen Nikolić. Tužiteljka Nikolić istakla je da su suđenja preko skajpa primer uticaja izvršne vlasti na sud. Sudija Trešnjev naveo je da uvedena uredba sadrži samo dva člana, od kojih se samo jedan odnosi na suštinu, a drugi je odredba koja određuje njeno stupanje na pravnu snagu. „Uredba kojom se zadire u jedan od osnovnih postulata krivičnog postupka, morala bi mnogo detaljnije da se definiše i da razreši mnoge dileme. Ovako, ostaje nejasno zašto se samo okrivljeni udaljavao iz sudnice, a ne i drugi učesnici u postupku, kako okrivljeni može da komunicira sa braniocem, koje su garancije da se komunikacija okrivljenog i branioca ne prisluškuje, ko sve može ili mora biti prisutan u prostoriji u kojoj se nalazi okrivljeni...“ Tužilac Ilić je postavio pitanje: „Da li se od osobe koja se nalazi u pritvoru i daje izjavu preko skajpa može očekivati da prijavi da je bila izložena prinudi u tom istom pritvoru?“ Sudija Majić je rekao da pozivanje na izjave, apele, pa čak i zahteve predstavnika izvršne vlasti nema mesta u sudijskim odlukama. Savo Manojlović očekuje da će se preostali postupci za kršenje samoizolacije okončati tako što će okrivljene abolirati predsednik Srbije. „To će biti još jedno ponižavanje sudstva, na koje su samostalno pristale one sudije koje su odlučile da je u redu ne raditi svoj posao da bi neko dokazao sopstvenu svemoć deleći nam prava i slobode, koji nam već pripadaju, kao milostinju. Najbitnije je da čekanje te milosti okrivljeni neće dočekati zatočeni. Jasno je da onaj koji ih je zatočio zna da se milostinja više ceni ako je onaj kome se dodeljuje u lancima. Pobuna građana i dizanje glasa protiv kršenja prava okrivljenih osujetili su ove planove”, navodi Manojlović. Advokat Gajić zaključuje da se u vanrednom stanju najbolje videlo u kojoj meri Srbija nema pravosuđe. „Videlo se od trenutka kada je sudska vlast dopustila jednom državnom sekretaru Ministarstva pravde da određuje sudu dopisom kako će da sudi u vanrednom stanju, do ocene Vrhovnog suda da ipak mogu suđenja preko skajpa, pa preko naloga Ministarstva pravde tužilaštvu da u svim predmetima traže maksimalnu kaznu zatvora od tri godine. Srbija, dakle, nema suda i to je sada notorna činjenica. U pitanju je jedan slugeranjski mentalitet, koji se ovde zapatio od 1945, da se nema mišljenje i da sloboda i pravda nisu najviše vrednosti“, kaže Gajić. Ono što je neminovna posledica jeste da će građani koji su pravosnažno oslobađani zbog navodnog kršenja samoizolacije imati pravo na odštetu zbog pritvora. To će se plaćati iz budžeta bez obzira na to da li će se postupci za nadoknadu okončati pred srpskim sudovima ili pred Međunarodnim sudom za ljudska prava. Opasnija posledica je da su pravo i pravda ustuknuli pred vlašću.