Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.05.2020. 01:48
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Министар Мали и великих 100 евра

Председник тврди да је новац потребнији држави него њему, али знам да су у много горем положају од државе најсиромашнији, које она и не види, па не могу ни да се пријаве за помоћ. Коме бисте ви поклонили ваших 100 евра, држави или тој сиротињи

Н
исам веровао да ће огромна већина грађана Србије, само месец дана уочи парламентарних избора, одбити послушност председнику Александру Вучићу и то у тренутку када му је рејтинг на највишем нивоу. Још мање сам веровао да ће више људи уместо Александра великог послушати Синишу Малог.
За то чудо у Србији није била потребна никаква велика друштвена или политичка драма. Није томе допринело незадовољство грађана стањем у друштву, јер су за демократију у Србији, изгледа, више забринути Ноам Чомски, Јирген Хабермас, Тома Пикети и 300 врхунских интелектуалаца света. За све је било довољно само - 100 евра. Ко зна, можда би се исто десило и да је власт одлучила да грађане „части“ и са упола мањом сумом, али кад се плаћа из државне касе, коју ионако пуни неко други, што би се шкртарило? Тим пре што ми се понекад чини да неки званичници имају исти животни мото као Грунф из стрипа о Алану Форду – боље је живети 100 година као милионер него седам дана у беди. Мада је данас примеренија једна друга Грунфова изјава – боље бити богат и здрав, јер кад си сиромашан џабе је што си болестан.
Елем, иако се многи питају како Вучић без динара уштеђевине (тако бар пише на сајту Агенције за борбу против корупције), са месечном зарадом од 135.587 динара издржава породицу, плаћа сам све своје рачуне, чак и части стране госте, председник је рекао да се неће пријавити за 100 евра, наводећи да је тај новац потребнији Србији него њему. Не могу да гарантујем, али верујем да се потајно надао да ће бар део од око 700.000 чланова СНС-а, који су уверени да живе у златном добу, поступити исто. Па, зар то не би била најконкретнија могућа подршка лидеру? Па, зар то нису могли да ураде бар они који месечно зарађују више од председника, а има ваљда и у СНС-у оних чија су званична примања већа од 1.150 евра месечно. Ево, рецимо, Александар Мартиновић, шеф посланичког клуба СНС-а је Агенцији за борбу против корупције пријавио месечна примања од 2.255 евра, а Сандра Божић, која је са њим један дан штрајковала глађу, пријавила је месечна примања од 2.910 евра.
Авај, биће да је огромна већина, ипак, послушала Синишу Малог, који је позвао све грађане „да искористе ову прилику да добију новчану помоћ, да верују у своју државу и да верују у боље сутра“. Не знам да ли верују у државу и у боље сутра, али очито верују у 100 евра, јер се за помоћ до уторка пријавило 3.750.000 људи. А, уз њих новац ће аутоматски, без пријављивања, добити још бар два милиона пензионера и људи који добијају социјалну помоћ. Плус, рок за пријављивање истиче 5. јуна, па се може претпоставити да се држава прерачунала и да јој планираних 500 милиона евра неће бити довољно, те да ће Вучићев „хеликоптер“ морати још једном да узлети и разбаца тако бар још 100 милиона.
Спадам у групу људи који су били велики противници ове идеје, јер сам убеђен да ово није ни економска ни социјална, већ чисто политичка мера, срачуната да се подмаже гласачка машина непосредно пре изласка на биралишта. Мањина сам и због тога што се још нисам пријавио. Али, хоћу. И позивам све који се двоуме да ураде исто. Чим ми легне новац, истог дана пребацићу га на жиро-рачун 200-2782330101033-51. Изгледа да нећу бити једини, јер су још неки људи које знам обећали да ће са својих – да, да, то су наше паре, јер смо их ми и уплатили у буџет - 100 евра подржати рад Солидарне кухиње. Њу је основала група волонтера, која сваког дана најсиромашнијима дели бесплатне оброке код Цветкове пијаце у Београду. Ту се, нажалост, хране и бескућници, људи без адресе и личних докумената. Иако има мало људи у тежем положају од њих, до њих неће стићи ни „Синишиних 100 евра“. Не зато што им фали један папир. Неки од њих немају ниједан папир. За државу и њен програм помоћи они једноставно – не постоје. Проблем је, међутим, што ти људи и те како постоје. И треба им помоћ. Можда има и бољих начина да се потроши 100 евра, али уплатом на рачун Солидарне кухиње знам да ће бар неки од тих људи добити по неколико оброка. Мало ли је?
Не знам само како су Вучић и Мали реаговали кад су чули да је Новак Ђоковић основао фонд из кога је слабије рангираним тенисерима исплаћено по 4.325 долара. И да, новац за то није обезбедио нико са стране, већ боље стојеће колеге, па неће за сваких 100 евра морати касније да врате 105.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић премијерка Србије

Без Врања, имали бисмо један од најбољих резултата до сада.

Прочитајте све мисли
bg