Bananamen

Mojoj generaciji se bliži 37 godina od proslave mature. Maturirali smo tačno godinu dana pre famozne 1984. Nekada najbolji frajeri i najtraženije devojke, to više nisu. Dosta nas je posedelo, ostalo bez kose, udebljalo se... Među nama je postojala zdrava konkurencija. Ne samo u izgledu. Trebalo je da, ipak, imaš i malo smisla za humor, budeš interesantniji ili originalniji od drugih, da znaš da sviraš... Bilo je i onda onih koje je izdvajao novac, ali to uglavnom nije bio razlog da budu naročito popularni. Da bi danas bio najbolji „frajer“ u društvu, dovoljno je da se okružiš isključivo ženama. Da budeš najpametniji, odaberi gluplje od sebe za saradnike, za najboljeg košarkaša u sali dovoljno je da odeš u osnovnu školu i lupaš deci „banane“. I dobiješ još i aplauz. U tom trenutku, na tom mestu, nema boljeg. Jer i ne sme da ga bude. Realnost je da u svim strukturama vlasti nema nikoga ko bi mogao makar i na par koraka da priđe lideru po bilo kom kvalitetu - sposobnosti, inteligenciji, manipulativnosti, snazi ili uticaju. Svi sledbenici po automatizmu pokušavaju da kopiraju to ponašanje, takav način govora. Pokušavaju da postanu klonovi, a ostaju samo klovnovi. Original je jedan. Kvalitetne kopije se odavno ne proizvode. Nezgodan trenutak nastane kad u krizi nemaš u koga da se pouzdaš da ti pomogne. Onda nabavljaj robu, pali avion, donesi i distribuiraj po celoj zemlji. Sam. Jer nema druge. I nema drugog. Tako se postaje nezamenljiv. A ceo sistem je postavljen tako. Naopako. Srbija mora na izbore. Ne samo zbog sebe, već i zbog međunarodne zajednice. Program koji je SNS doveo na vlast, potpisao bih lično. Odmah. Najšira sloboda medija, podsticanje istraživačkog novinarstva, transparentnost vlasništva medija, ukidanje poreza medijima, osim žutoj štampi... Takav program ih je doveo na vlast. Na vlasti ih održavaju programi sa nacionalnom frekvencijom i pomenuta žuta štampa kao glavni generatori virtuelne stvarnosti u kojoj dobar deo populacije Srbije živi. Čak smo u jednom trenutku imali priliku da prisustvujemo orvelovskom nastupu pred gomilom ekrana koji mu aplaudiraju. To je realan pomak. Do sada je postojala samo svest o sveprisutnosti u domovima građana Srbije, ali bez direktnog saznanja o reakciji na tu pojavu. Sada više nema dileme. Bilo je to direktno uključenje u već pomenutu 1984. Posle mature. Koliko god kandidovanih lista bude na izborima 2020. On će se opet pojaviti sam. Kao idejni tvorac svih. Uz gluplje saradnike, naravno. Da se stvori privid da konkurencija postoji. I na kraju, uz podele na domaće i dijasporu koja je sve upropastila, poštenu Srbiju i one druge lopove i tajkune koje ne stigosmo da uhapsimo za ovih osam godina, na plaćeničke tajkunske medije i Gocu, Barbaru i ostale hvalospevače, podelismo se i na one koji bi na izbore i one koji ne bi. Besplatan savet. Znajući koliko vlast voli da „preslikava“ štrajkove glađu, da na mitinge odgovara - kontramitinzima, na „šerpovanje“ – bakljadom, sada neka „prepiše“ koncepcijski potpuno promašeni spot Saše Jankovića, kao predsedničkog kandidata iz 2017. u kojem SVI govore njegovim glasom, umesto da on govori glasovima SVIH građana koji ga podržavaju. Za ove izbore bi svi nosioci lista mogli da otvaraju usta, a da mi čujemo tako prepoznatljiv glas na koji smo se već navikli. Tako bi se uštedeo novac koji će se potrošiti za kampanju, poštedeli bi se ljudi eventualnog zaražavanja, a izborni rezultat ne bi bio ništa drugačiji od dogovorenog, pardon, očekivanog. Zato bojkotujem!