Pitanja od milion dolara

Kako ćemo oblikovati svet kulture za novu normalnost? Pritisci koje trpimo – finansijski, praktični i emocionalni, znače da nećemo biti isti kada posle virusa izađemo na drugu stranu. Zato je pravi izazov sačuvati kulturne institucije koje su sada na „intenzivnoj nezi“. Mi znamo da zabrana neće trajati večito, međutim, kada se ona završi problemi neće nestati. Bez državne pomoći mnoge zgrade i pozorišne produkcije neće se otvarati. Čak i niz najuspešnijih predstava-hitova je pod faktorom rizika. Manje trupe će biti ugrožene, bez uslova da prežive. Ovako nas uvodi u priču o Kulturi posle virusa Nebojša Bradić, reditelj, i jedan od organizatora i učesnika tribine planirane za 27. maj u beogradskom „Dorćol placu“, na koju su pozvani i Milena Dragićević Šešić, Goran Marković, Zoran Hamović, Ivan Medenica, Janko Baljak, Minja Bogavac, Gojko Božović, Milena Garfild, Ivan Blagojević, Dajana Đedović i Nemanja Milenković. Moderatori tribine su Maja Vukadinović i Dragan Jovićević. Kreativni sektor – značajni festivali, pozorište, muzika, ples, filmska i televizijska produkcija, izdavaštvo – svi oni pogođeni su udarom i posledicama virusa korona. Neke od posledica su promene termina, pa su mnogi projekti zauvek izgubljeni. Finansijske posledice su nemerljive – za one koji su već programirali, producirali, pribavili sponzore i prodali programe, ali i za učesnike i publiku, a samim tim i za kulturni život države. Oni, pak, koji do sada nisu ušli u realizaciju svojih programa nalaze se na korak od ponora“, naveli su organizatori tribine iz „Kreativne Srbije“ u pozivu na tribinu. Pre pogleda na ono što je danas i što će biti dalje, neophodno je da se pogleda unazad. Odluka da ljudi neće ići u pozorišta stigla je bez ikakvih upozorenja ili najava da bi pozorišta trebalo zatvoriti. Isto se dogodilo i sa drugim oblastima u kreativnom sektoru. Na početku je bilo šokantno, ali ljudi su mislili da će prekid trajati tri nedelje, možda najviše šest... Sada smo suočeni sa periodom koji mnogi procenjuju na šest do devet meseci. Može biti i godina, ili duže. Tri meseca zatvaranja pozorišta, koncertnih dvorana, galerija i bioskopskih sala donelo je stotine hiljada gledalaca manje i milione izgubljenog prihoda. Troškovi rastu, rezerve koje su imale kulturne organizacije već su potrošene. Prihoda sa blagajni ili od prodaje programa nema. Kulturne institucije čiji su osnivači država ili gradovi su u povoljnijem položaju u odnosu na one koje pripadaju privatnom sektoru ili nezavisnoj sceni. One će do kraja godine, izvesno, dobijati plate i materijalne troškove. Druge kulturne organizacije suočavaju se sa nenadoknadivim gubicima i polako zatvaraju vrata, bez nade da će se ponovo otvoriti. Nebojša Bradić stoga i misli da je pitanje kada ćemo ponovo otvoriti pozorišta u stvari „pitanje za milion dolara“, jer niko ne može sa sigurnošću predvideti novi talas virusa: „Zbog toga se prave kratkoročni planovi“, kaže Bradić. „Posao koji pozorišta imaju jeste da dovode velike grupe ljudi da budu zajedno. Pozorišta nisu kompatibilna sa socijalnom distancom. Stavljajući na stranu problem postavljanja drama – zamislite Romea i Juliju koji su na udaljenosti od dva metra?! – socijalno distanciranje će ograničiti pozorišta da prodaju svaku šestu ulaznicu. Jedno pozorište u Milanu je odlučilo da u svoju salu pusti 65 gledalaca umesto 500. To jeste jedna od mogućnosti za subvencionisana pozorišta, ali to nije rešenja za scene kakve su Zvezdara teatar ili Madlenijanum, koji prihodima sa predstava isplaćuju angažovane glumce i muzičare. Smanjeni broj sedišta nije finansijski održiv. Ako tražimo da se pozorišta otvore, ona će, za neko vreme, dok se ne pronađe drugo rešenje, morati da traže finansijsku podršku od osnivača. Pozorište, kao ni druge izvođačke umetnosti, nije „za poneti“. I pored izvesnog entuzijazma publike da gledaju strimovanje predstava i koncerata, nemoguće je poslovanje prebaciti onlajn.“ Zbog svega ovoga, smatraju organizatori ovog skupa okupljeni u Kreativnoj Srbiji, „u ovom trenutku veoma je važno podsetiti da pozorište može i mora da igra svoju ulogu u našem oporavku. Jer, pozorište jeste deo naših života. Jednom, ako ode, srpsko pozorište će biti izgubljeno za duži period. Eko sistem pozorišta koji je građen duže od 70 godina je iznad svake cene. On ne može da se izgradi od krhotina. Zaštita i čuvanje onoga što imamo će i dalje koštati mnogo manje nego rekonstrukcija iz ruševina. Novi ljudi sa svojim timovima na čelu ministarstva kulture, mogli bi da podstaknu oporavak kulture i njenu obnovu. Nadamo se da će njihov dolazak označiti početak brzih promena i produktivni dijalog između Vlade i kreativnog sektora. Ministarstvo kulture mora da reaguje - ako hoće i misli da radi svoj posao“, navodi Kreativna Srbija. NJihov predlog je da se Vladi Republike Srbije uputi apel u kome bi se tražila finansijska injekcija (ili bespovratni zajam) za pomoć obnove i razvoja kreativnog sektora, zatim kontinuirana pomoć za slobodne umetnike, proširenje šeme stalnog zaposlenja i donošenje programa garantovanih radnih mesta u kulturnim organizacijama te osnivanje fonda za kulturu, po ugledu na Fond za nauku.