Etičke mere za nemoral

Ako je neko mislio da je slučaj Siniše Malog završen time što je Senat Univerziteta u Beogradu krajem 2019. jednoglasno poništio doktorat aktuelnog ministra finansija zato što je plagiran, možda se i prevario. Ne, on neće zglajznuti, već je grupa profesora UB podnela zahteve za utvrđivanje odgovornosti svojih osam kolega sa Fakulteta organizacionih nauka i jednog sa Ekonomskog fakulteta koji su Malog, a prvenstveno sebe, štitili. Najkrivljim se smatraju Jaško Ondrej, Sinišin mentor, zato što nije detaljnije proverio njegovu disertaciju, i dekan FON-a Milija Suknović, koji nije blagovremeno reagovao. Krivi su i članovi Komisije za odbranu doktorata jer se u rad doktoranda na visokoj političkoj poziciji, a tada gradonačelnika Beograda, nisu udubili. Nisu nevini ni članovi etičkih tela što su sve to aminovali, oglušujući se o pravilnike. Sada će ponovo morati da odlučuje Odbor za profesionalnu etiku UB povodom omaški dekana Suknovića, a tom telu će dopasti i žalbe na neakademsko ponašanje profesora upućene Etičkoj komisija FON-a, bude li ona predmet razvlačila. Na listi za proveru su, osim pomenutih Suknovića i Ondreja, i Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta, Slađana Barjaktarović Rakočević sa FON-a, kao članovi Komisije za odbranu. Ostali koji su pod lupom jesu članovi etičkih organa. Ono što potpisnici žalbi traže su javne osude i javne opomene za one koji su plagijat podržali. Nije li to previše buke za nešto u čemu ni sami potpisnici ne očekuju drugi ishod do traženja odgovornosti učesnika u jednoj praktično skrajnutoj aferi? Jer, opšte je poznato da etika, uključujući i javne prozivke, nema blage veze sa nameštanjem poslova i drugim privilegijama kojima se plaća odanost. Uostalom, kad Malog nije briga za ljagu, zašto bi za nju marili ostali?