Poraz jedinstva opozicije je gori od izbornog poraza

Bivši predsednik Srbije u intervjuu za NIN kaže da nije tajna da SNS finansiraju tajkuni koji pod Vučićevim pokroviteljstvom pljačkaju Srbiju otimajući čitave sektore privrede, kao i da se finansiraju novcem građana koji do te mere tretiraju kao svoj lični novac, da očekuju zahvalnost i to predstavljaju kao ekonomski uspeh. Nema uslova za fer izbore, ipak oni se održavaju, raspisani direktno iz vanrednog stanja. Opozicija ne postoji za televizije sa nacionalnom frekvencijom. Nemoćni ste bilo šta da promenite? Promene su moguće jedino demokratskim i institucionalnim putem. Potrebna nam je akumulacija manjih pobeda na lokalu, a ne revolucionarni prevrat. Pogubno je da je opozicija i dalje u zabludi da može slomiti Vučićev režim u jednom danu i jednim potezom. Za proteklih skoro deceniju je očigledno da opozicija nema snagu za pobedu na taj način, a političko-finansijska struktura ovog režima je takva da ni ne može da se sruši u jednom danu, pa čak ni revolucijom. Istovremeno, vlast nakon svakog neuspeha opozicije u pokušaju da preskoči tu nerealno podignutu letvicu, dodatno jača na temelju akumulacije razočaranja u opoziciju. Zato su nam potrebne pobede koje podižu opozicione glasače iz apatije, a ne prevelika očekivanja iza kojih je svih prethodnih godina sledilo i veliko razočaranje. Upravo iz tog razočaranja i nastaje percepcija da je opozicija nemoćna. Opozicija nije nemoćna i promena je i te kako moguća, ali drugačijim putem od onoga kojim smo išli do sada. Dakle, to nije pitanje nemoći, već pogrešne strategije. Rekli ste da niste osnovali SNS, a da li je tačno svedočenje Ratka Kneževića o sastanku u pariskom Ricu na kojem su bili Vučić, Nikolić, Subotić, Đukanović, Marić? Da li su se Vučić i Nikolić sastajali sa Đukanovićem i Subotićem i u Moskvi i Cirihu i zašto? Naravno da je istina. Ti ljudi su osnov vertikale koja je pokrenula proces promene vlasti u Srbiji, a koja i danas upravlja našom zemljom i jednim delom regiona. Na tu vertikalu su svakako naslonjeni u finansijskom smislu i dobro poznati narko-karteli i klanovi. Nažalost, deo belih listića je još 2009. ušao u zamku te vertikale, ne razumejući da će njihovo nezadovoljstvo mojom politikom biti upotrebljeno za sasvim druge interese. I sama premijerka Brnabić je u naletu svojevrsne mudrosti to i priznala, kada je rekla da će Srbija na zabranu našim građanima da putuju u Crnu Goru, odgovoriti zabranom ulaska u Srbiju crnogorskim mafijašima i klanovima. Time je potvrdila ne samo da je do sada vlast u Srbiji svesno tolerisala kriminalce i klanove na svojoj teritoriji, već i njihove mafijaške obračune na našim ulicama. Sve je to posledica tog prvobitnog susreta u Ricu. Da li je odlazak Vučića sa vlasti vezan za pitanje Kosova i kako? Vezan je onoliko koliko je i dolazak SNS-a na vlast bio vezan za pitanje Kosova. Razlika je u tome što je uoči izbora 2012. SNS na međunarodnom planu obećavala isporuku naših interesa na Kosovu, a na domaćem planu svojim biračima obećavala da će poništiti sve prethodne sporazume i da neće pristajati ni na kakav dogovor sa Prištinom. A sada takva laž dolazi na dvostruku naplatu i Vučić će morati ili da ne ispuni obećanje dato Zapadu ili da ogoli pred svojim biračima da je njegova tzv. lavovska odbrana Kosova bila sve vreme laž. Vučić pokušava još uvek da pomiri te dve strane iste laži, ali je izvesno da će na kraju biti samo pitanje da li će zbog te laži pre izgubiti međunarodnu podršku, koja ga održava na vlasti ili podršku sopstvenog glasačkog tela. Zato je u međuvremenu i pokušavao da podršku birača kupi egzistencijalnom ucenom. Vlast građane Srbije tretira kao jeftinu radnu snagu, glasačku mašinu, a sve u interesu „njihove dece“? Zašto im građani veruju? Dobar deo njihovih podržavalaca im odavno ni ne veruje. Međutim, paralelno sa opadanjem poverenja i ogoljavanjem njihovih laži, oni su primenjivali metod kupovine ljudskih duša i njihove egzistencije. Kada režim svakodnevno ispira mozak građanima u okolnostima gotovo potpune kontrole medija, usled saradnje sa delovima opozicije diskredituje svaki vid opozicione borbe i kada su građani egzistencijalno ucenjeni, to više nije polje ni politike, a kamoli verovanja. Verovanje je tu odavno ustupilo mesto strahu, a sloboda izbora se svodi na nužnost. LJudi su prinuđeni na „ugovor sa đavolom“, bez obzira na to da li taj ugovor potpisuju mimo svoje volje iz straha i zarad očuvanja egzistencije ili prividno dobrovoljno, kao žrtve masovnog socijalno-psihološkog inženjeringa nad njihovom svešću. Da li je tačno da braća vladaju Srbijom, jedan u političkom, drugi u finansijskom smislu? Srbijom danas vlada grupa ljudi koju predvodi Vučić. Članovi te grupe su njegovi rođaci, bliski prijatelji i finansijski oligarsi. Među njima vlada omerta, zakon mafije. A kada ta omerta, usled sukoba brutalnih finansijskih interesa, bude prekršena, kako to uvek biva, čitav taj sistem će se srušiti kao kula od karata. Fridom haus kaže da Srbija više nije zemlja demokratskog uređenja. Šta je Srbija? Režim u Srbiji je danas svojevrstan hibrid između privida demokratije, otvorene autokratije i prikrivene diktature. S tim da suština ove vlasti leži pre svega u diktatorskim elementima, koji što su prikriveniji, to su opasniji i dalekosežniji. Istorija nas uči da su najopasnije diktature one koje na vlast dođu demokratskim putem. A moram da vas podsetim da je i Hitler na vlast došao demokratskim putem. Nijedan takav lider nije u istoriju ušao poznat po dobru, niti su zemlje pod njihovim vođstvom doživele procvat, iako uvek pod takvim režimima u jednom trenutku deluje da će se to desiti. Na koji način se finansira SNS? Finansirani su od strane tajkuna i pljačkaju Srbiju otimajući čitave sektore privrede. Finansiraju se i novcem građana koji do te mere tretiraju kao svoj lični novac, da očekuju zahvalnost i predstavljaju kao ekonomski uspeh kada građanima vraćaju novac koji im prethodno otmu, kao u slučaju penzija. Kada im se pod izgovorom raznih mera uzima novac, onda se to predstavlja kao Vučićeva borba da spasi srpsku ekonomiju, kada im država vraća novac, to se predstavlja kao lični Vučićev poklon. Da li znate gde završava novac fondova EU dat Srbiji? Zašto se Vučić klanja Si Đinpingu, uvodi Kineze u profitne poslove, a koristi novac EU? Međunarodne okolnosti su takve da je Rusiji i Kini svejedno ko je na mestu predsednika Srbije, za razliku od EU koja u Vučiću vidi jedinstven i za njih dragocen primer servilnosti po pitanju Kosova. Dok Vučić sa Rusijom i Kinom ima odnos teatra dodvoravanja, koji koristi i za podilaženje sopstvenim biračima, sa EU ima odnos pregovaranja. U odnosima sa Rusijom i Kinom vidi jedinstvenu priliku za sopstveno pozicioniranje, dok EU u Vučiću vidi jedinstvenu priliku za rešavanje kosovskog problema. Takva konstelacija podiže lestvicu tolerancije EU, što Vučić obilato koristi ne samo za različit javni odnos prema EU, nego i za urušavanje demokratije u Srbiji. A novac fondova EU dat Srbiji sasvim sigurno odlazi u ruke režima. Danas u Srbiji ne postoji nijedan javni resurs koji makar jednim delom ne završava u tim rukama. Kada kažu da je Vlada Srbije u zagrljaju mafije? Posle ovoliko afera koje su po pravilu ostajale bez epiloga, nijedan dodatni dokaz nije ni potreban. Od oslobađanja optuženih za najteža krivična dela do rušenja pravne države zarad privatnih investicija i afera poput Krušika. Mi živimo u državi u kojoj su takvi dokazi postali regularna vest u medijima, a ne predmet istraga i sudskih i političkih epiloga. Da li je Vučić saterao opoziciju u klopku, kao što mnogi tvrde, razbijanjem bojkota ili je pre to stvar ličnih sujeta i koristi? SDS je za bojkot na republičkom nivou i za izlazak na izbore na lokalnom nivou. Za razbijanje bojkota razlog svakako nisu bile sujete, a korist i saradnja sa Vučićem su sinonimi. Ovde se ne radi o razbijanju bojkota, već o ponovnom razbijanju pokušaja jedinstva opozicije. Bojkot je samo još jedan od povoda oko kog se stvaralo jedinstvo, kao što su to ranije bili pokušaji formiranja zajedničkih lista, okupljanje oko jednog zajedničkog predsedničkog kandidata ili pokušaj ujedinjenja koalicije u jednorodnu kolonu. Nakon svih tih pokušaja, zaključno sa bojkotom, izvesno je da je pokušaj rušenja ovog režima kroz ujedinjenje opozicije najispravniji, ali verovatno i najnerealniji put. Nažalost, kao najveći zagovornik jedinstva, u ovom trenutku bih morao da konstatujem da je projekat jedinstva opozicije doživeo poraz, što je gore od izbornog poraza. To je ujedno i dodatni argument za ono o čemu sam ranije govorio, da je nemoguće pobediti ovaj režim u jednom potezu, jer za takvu pobedu je bilo potrebno naše jedinstvo. To jedinstvo je, međutim, onemogućeno zbog toga što je nemoguće prevazići razlike unutar opozicije, koje se tiču ne samo različitog nivoa iskustva i veštine, nego i činjenice da je deo te opozicije u konstantnoj saradnji sa režimom. Nakon osmogodišnjih pokušaja, danas mislim da je jedino rešenje u izgradnji jedne jake opozicione stranke, a ne gubljenje vremena na pokušaje ujedinjenja, pa onda razbijanja tog jedinstva bilo režimski fingiranim, bilo neodgovornim odlukama. Zašto su za izlazak na izbore sada oni koji su do juče zagovarali bojkot? Šta se u međuvremenu promenilo? Za neke dogovori sa režimom, za neke razočaranje u pasivni bojkot i otpor nametanju jednoumlja unutar opozicije. Neprirodno je i neodrživo jedinstvo u kom jednako vredi glas onih koji su juče ušli u politiku i onih koji su u politici decenijama, onih koji su istinski protivnici ovom režimu i onih koji su u dogovoru sa režimom, pa tako i onih koji su za aktivnu borbu i onih koji su pasivni. Takve razlike se sve vreme sudaraju i međusobno poništavaju. Šta nakon izbora zagovornici bojkota rade? Šta rade stranke koje su izašle na izbore? Šta će se promeniti nakon 21. juna? Tek nakon izbora će biti jasno šta je bio čiji motiv, i onih koji su bojkotovali i onih koji su izašli na izbore. Jer kao što sam rekao - baš kao što izlazak na izbore može biti davanje legitimiteta Vučiću, kao i borba protiv njega, tako i bojkot može biti i za Vučića, kao i protiv njega. Što se tiče naše odluke da izađemo na lokalne izbore, do 21. juna ćemo se u svim tim opštinama boriti za prostore slobode, a nakon izbora na svakom lokalu na kom pobedimo omogućiti građanima slobodu i normalan život do konačne pobede, za koju ćemo snagu generisati upravo iz tih prostora slobode. Koja razlika je između vas i Vučića? Ključna razlika, iz koje proizlaze sve ostale, jeste što sam ja upravljao državom slobodnih građana, a Vučić vlada podanicima. Još jedna ključna razlika je što sam ja radio na pomirenju sukobljenih strana u našem društvu i regionu, a on vlada upravo produbljivanjem svih tih podela. Da li ćete se kandidovati na predsedničkim izborima? Nikada nisam imao takvu ambiciju, ni onda kada sam se kandidovao, ni kada nisam. Kada god sam se kandidovao takvu odluku sam donosio u trenutku kada procenim da je to nužno, a sada je još rano za donošenje takve odluke, a pogotovo za njeno objavljivanje. Zašto nije bilo velikog ujedinjenja DS i da li će ga biti? Da li je bilo razgovora da na mesto Lutovca dođete vi? Nikada nismo o tome razgovarali, niti smo se bavili time. A do ujedinjenja nije došlo očigledno zato što su funkcije bile u fokusu onih koji su i blokirali ujedinjenje. Tako da su ovo pitanja za njih. Šta vas je spojilo sa Živkovićem i Trifunovićem? Da li se viđate sa Lutovcem, Đilasom, Jeremićem, Obradovićem? Sarađujem sa svima kada god je to neophodno, bez obzira na razlike ili razmimoilaženja koji postoje između nekih od nas. U koaliciju na Vračaru spojila nas je ista vrednosna, politička i strateška orijentacija i to je potpuno prirodna koalicija.