Podrivanje demokratije neće izaći na dobro

Da je svetska intelektualna zajednica veoma osetljiva na svaki nagoveštaj gušenja slobode i autonomije naučnih institucija, pokazao je nedavni javni Apel za zaštitu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) koji je potpisalo više od četiristo vodećih naučnika sa preko 200 najznačajnijih univerziteta sveta. Sumnja da vlast želi da nametne upravu jednoj naučnoj instituciji privukla je pažnju najvećih mislilaca današnjice, među kojima su se našli: Jirgen Habermas, DŽudit Batler, Žak Ransijer, Toma Piketi, Frensis Fukujama, Aksel Honet, Etjen Balibar, Juval Noa Harari, Žan-Lik Marion, Timoti Snajder, Marta Nusbaum, Antonio Negri, Fredrik DŽejmson… A Noam Čomski, jedan od najuticajnijih kritičkih mislilaca na svetu, američki lingvista, filozof, pisac, profesor univerziteta, politički aktivista, disident i inostrani član SANU u Odeljenju društvenih nauka, napisao je i lično pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. „Od svog osnivanja pre 30 godina, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu baštini uglednu istoriju. Lično govoreći, bila je privilegija sarađivati sa članovima Instituta i učestvovati u nekim od njegovih aktivnosti tokom godina. Duboko je uznemirujuće saznanje da se ovaj izuzetni institut sada nalazi na meti vlasti, još jedna manifestacija pošasti koja se širi regionom, najevidentnije u Mađarskoj, gde su obrazovne, istraživačke i kulturne institucije izuzetno pogođene, na veliku štetu čitavog društva. Nadam se da Srbija neće poći ovim mračnim putem“, napisao je Čomski. O motivima zašto je pisao predsedniku Srbije i o putevima kuda se svet danas kreće, kratko je odgovorio za čitaoce NIN-a. Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu suočava se sa ugrožavanjem autonomije. U Apelu koji ste i vi potpisali piše da se sloboda brani solidarnošću. Vi ste jednom davno takođe branili očeve-osnivače Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Zašto ste se direktno obratili predsedniku Vučiću? Apel predsedniku sam uputio sa nadom da će on preduzeti nešto kako bi se sačuvale autonomija i vitalnost ove izuzetne institucije. Nema sumnje da se svet suočava sa mnogim primerima ugrožavanja sloboda. Opšta je ocena da je korona pandemija još jasnije pokazala u kakvom svetu živimo. Kako biste opisali svet danas? Koje su to njegove slabe strane izašle na svetlo dana? Jedna ozbiljna slabost našeg sveta je što taj svet u ovom trenutku ne ume da se uhvati ukoštac sa činjenicom da ne može još dugo opstati ako nastavi da ide ovim putem. Oporavićemo se od pandemije, uz ogromnu cenu. Nećemo se oporaviti od topljenja polarnih kapa i drugih posledica prženja naše planete. Ima još vremena da se spreči katastrofa, ali ne mnogo. Još jedna slična slabost jeste naša nesposobnost da zaustavimo trku koja vodi ka samouništiteljskom nuklearnom ratu. Obe ove „slabosti” - to nije reč koju bih ja najradije upotrebio – dodatno se produbljuju postupcima predsednika najmoćnije zemlje sveta, koga niko u tim postupcima ne sputava. Postoji još mnogo ozbiljnih problema. Jedan od njih je i učinak neoliberalne ofanzive u poslednjih 40 godina, koja se manifestuje na različite načine ali je generalno dovela do izrazite koncentracije bogatstva, stagnacije i prekarne egzistencije većine ljudi, podrivanja demokratije – i nimalo iznenađujuće, do besa i resantimana koji lako eksploatišu demagozi, što neće izaći na dobro. I, naravno, kao posledicu pandemije imamo ponovo fokusiranje na pitanja kojima se najviše i manipuliše - da li nam je potrebnija sloboda ili bezbednost. Da li će ta dilema biti šansa za autoritarne vlade da još više guše slobode i demokratiju? Kako u tom smislu vidite Srbiju? Sloboda o kojoj se ovde govori može se uporediti sa nečijom slobodom da šeta ulicom sa automatskom puškom i nasumično puca. To bi bio ekvivalent odbijanja mera izolacije i puštanja ljudi da slobodno prenose opasnu bolest, u situaciji u kojoj je izolacija nužna da bi se to sprečilo. Što se tiče Srbije, ne poznajem dovoljno situaciju da bih komentarisao. Koliko se danas računa na vladanje strahom? Ne računa se samo danas. Izmišljanje pretnji je standardna tehnika kontrole. Uticajni američki senator Artur Vandenberg je samo bio nešto iskreniji nego inače kada je 1947. savetovao predsednika Trumana da mora „nasmrt da preplaši američki narod” ako misli da dobije javnu podršku za svoje hladnoratovske planove. Svet se suočava sa rastućim nacionalizmom, ksenofobijom i neofašizmom. Kako u tom svetlu vidite Balkan? U pitanju je jedan zastrašujući trend sa kojim se suočava i Balkan, koji ponajmanje može sebi da priušti takvu pošast. Ako tome dodamo izveštaje međunarodnih organizacija o Srbiji, koji govore o padu demokratije, sloboda i rastu korupcije i samovlašća, šta biste rekli? Kako vi vidite Srbiju? Nemam šta da dodam ovim ocenama.