Kad utihnu institucije

Po završetku predsedničke kampanje 2017. BIRODI se obratio REM-u sa zahtevom da nam se dostavi elektronska baza monitoringa medija emitera kao dokument koji nastaje u procesu rada ovog tela. U odgovoru koji smo dobili napisano i potpisano je da su baza podataka i program koji ih obrađuje u vlasništvu privatne firme po osnovu autorskih prava na izvorni kod programa, te ih BIRODI ne može dobiti. Postavlja se logično pitanje zašto REM nije raspisao javnu nabavku za izradu programa koji će imati iste funkcije, ali biti u vlasništvu REM-a kao državnog organa? Da li je uvođenje „privatnog vlasništva nad podacima iz monitoringa“ način da se ovi podaci izuzmu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama? Naš drugi pokušaj da dođemo do baze monitoringa REM-a 2018. završio se manje slavno. U odgovoru REM-a smo upućeni da tražene podatke nađemo u izveštajima o nadzoru emitera. Očito da je neko shvatio da je prvi odgovor bio previše „istinit“. Na žalbu na ovakav odgovor REM-a, koju smo poslali aprila 2019. povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, još čekamo odgovor. Uprava za javne nabavke je tri puta, 2017, 2018. i 2019. godine odgovarajući REM-u, dala obrazloženje da je odluka Uprave o saglasnosti da REM sprovede postupak bez objave poziva u pregovaračkom postupku javne nabavke zasnovana na „oceni ispunjenosti formalno pravnih uslova“. Pitanje celishodnosti ovog postupka javne nabavke iz ugla ekonomičnosti i efikasnosti je ostalo po strani. Tako da je REM mogao da sprovede javnu nabavku koja defakto liči na (ne)javno-privatno partnerstvo u kojem REM ulaže podatke i javni novac, a dobija program za monitoring i obrađene podatke za svoje izveštaje. S druge strane, ponuđač, privatna firma, dobija posao na neograničen vremenski period i pravo vlasništva nad podacima i programom koji ih obrađuje jer je u ovo partnerstvo uložila izradu izvornog koda programa. Iz ugla preduzetnika ovo je dobar posao. Iz ugla integriteta REM-a, ne! Podaci koje REM analizira kao državno telo za posledicu ima primenu zakona! Zato REM kao vrhovna medijska vlast u oblasti elektronskih medija mora da ima pod svojom kontrolom čitav proces monitoringa i obrade, odnosno svoj IT sektor koji razvija i održava ovaj program. Ugovorena cena usluge REM-u bez PDV-a 2018. (1.970.833,00 dinara) bila je više nego duplo veća od 2017. (794.632,00 dinara). Procenjena vrednost za 2019. je bila 3.750.000,00 dinara uz napomenu da na Portalu javnih nabavki nema potvrde da je ugovor realizovan. Da li se shvatilo da je vreme da se neke stvari preispitaju? Narodna skupština Srbije je svake od ove tri godine usvajala godišnje izveštaje o radu REM-a. Poslanicima nije zapao za oko ovaj problem. Vladi Srbije ne smeta što REM nepostavljanjem svojih podataka na portal otvorenih podataka www.data.gov.rs „vrši opstrukciju“ Partnerstva za otvorenu upravu (OGP). Krajnji cilj BIRODI-a je bio da se sve baze REM monitoringa emitera pojave na sajtu koji promoviše otvorene podatke. Na taj način bi bilo moguće da se rade statističke analize i vizuelizacije REM-ovih podataka. Tako bismo pored regulacije i samoregulacije u sferi medija imali i koregulaciju, odnosno stručna i zainteresovana javnost bi svojim analizama i nadzorom nad njima pomagala REM-u u ostvarivanju njegove nadležnosti. Kao i u slučaju merenja pozitivnog, negativnog i neutralnog tonaliteta koji merimo od 2012. godine u skladu sa ODIHR metodologijom, BIRODI je korak ispred REM-a. Nakon završenih narednih izbora BIRODI će svoje monitoring podatke, koji se finansiraju iz razvojne pomoći Srbiji i javno su, a ne privatizovano dobro, objaviti na www.mediamonitor.rs u formi pretražive baze sa mogućnostima preuzimanja na dobrobit stručne, naučne i zainteresovane medijske javnosti, a u svrhu člana 51. Ustava Srbije koji garantuje pravo na informisanje. Kako reče Jirgen Habermas, ako nema javnosti, nema republike.