Tuđ račun, duga ljubav

Za 24-godišnjeg fudbalera Sašu Jovanovića, ta 2016. godina bila je prekretnica u karijeri. Nastupajući za superligaški tim FK Mladost iz Lučana u sezoni 2015/2016. kao ofanzivno krilo, konačno je pokazao sam svoj talenat zabeleživši devet golova i šest asistencija, praktično spasivši klub od ispadanja. Te 2016. dobio je poziv u reprezentaciju Srbije za prijateljski meč sa Katarom, a klub je konačno rešio i da ga nagradi profesionalnim ugovorom. Naime, iako je već dve godine igrao profesionalni fudbal za Mladost, do avgusta 2016. Jovanović nije imao pravi ugovor, već je u klubu bio angažovan kao sportsko-rekreativni demonstrator, pokazuje dokumentacija PIO fonda u koju je NIN imao uvid. Prema ugovoru, Jovanović je „nagrađen“ platom od samo 25.000 dinara, što je u to vreme u Srbiji bila vrednost nešto veća od minimalca. Međutim, s obzirom na visine plata u fudbalu, ali i Jovanovićeve igre te sezone, koje su krunisane pozivom u reprezentaciju, teško je poverovati da veći deo novca nije dobijao „na ruke“. Ipak, dokumentacija do koje je došao NIN, pokazuje da je dvogodišnje angažovanje ovog profesionalnog fudbalera kao rekreativnog sportskog demonstratora, uz sumnju da je plaćan na crno, samo vrh ledenog brega zloupotreba koje su kulminirale sumnjivim transferom Saše Jovanovića u španski klub Kordobu leta 2017. godine. NIN otkriva mehanizam „ćerke-kluba“ preko kog rukovodstvo FK Mladost, ali i pojedinci u državnoj firmi „Milan Blagojević“ izvlače novac iz kluba,čime potencijalno izbegavaju plaćanje poverilaca kluba, ali i poreza državi Srbiji. Lučanska Mladost je stabilan prvoligaš, a za to je verovatno najzaslužnije rukovodstvo državne firme „Milan Blagojević – Namenska“ koju više od tri decenije vodi 76-godišnji direktor Radoš Milovanović. Ova fabrika za proizvodnju baruta koja je široj javnosti poznata po učestalim pogibijama radnika, najznačajniji je finansijer kluba koji igra na zemljištu u vlasništvu fabrike, i čiji se mnogi igrači hrane i žive u hotelu „Lučani“ koji je takođe vlasništvo preduzeća „Milan Blagojević“. „Pomažemo sve moguće sportove u Lučanima, jer jedino mi radimo. Dok budemo poslovali pozitivno, pomagaćemo“, izjavio je jednom prilikom direktor fabrike Milovanović koji je i počasni predsednik FK Mladost. Iako klubom formalno upravlja izvesni Vladimir Đorđević, prema tvrdnjama brojnih izvora, za sve se suštinski pita bivši trener kluba i sin direktora MB - Namenske Nenad Neško Milovanović. Isti izvori tvrde i da porodica Milovanović ima gotovo neograničenu moć u Lučanima i okolini zbog svog imetka i činjenice da Radoš Milovanović decenijama upravlja fabrikom koja zapošljava preko 1.300 ljudi. Prema dokumentaciji do koje je došao NIN, postoji osnovana sumnja da je rukovodstvo FK Mladost krivotvorilo ugovore o prodaji fudbalera Saše Jovanovića i koristilo račun niželigaškog kluba sličnog imena, LFK Mladost. Naime, u avgustu 2017, niželigaš LFK Mladost prodao je fudbalera Sašu Jovanovića španskom klubu FK Kordoba za 350.000 evra. Međutim, začkoljica je u tome što u momentu zaključenja ugovora o prodaji, Jovanović nije bio igrač LFK Mladost, već prvoligaškog kluba FK Mladost koji je te godine predvođen upravo ovim fudbalerom ostvario istorijski rezultat, izborivši učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. FK Mladost postoji već nekoliko decenija, dok je niželigaš LFK Mladost osnovan tek pre šest godina. Ipak, veze ova dva kluba su mnogobrojne. Niželigaš LFK Mladost registrovan je na istoj adresi na kojoj i FK Mladost, koristi isti broj telefona, na taj način funkcionišući praktično kao ćerka-firma. Takođe, ljudi povezani sa oba kluba su rukovodioci u državnoj firmi „Milan Blagojević“. Da su dva lučanska kluba bila u dosluhu prilikom ovog poteza, sugeriše i činjenica da je ugovor o prodaji sačinjen na memorandumu FK Mladost, što potvrđuje grb kluba koji se na njemu nalazi, a da je naknadno na memorandumu dopisano LFK Mladost. Sam ugovor potpisao je upravo direktor niželigaša LFK Mladost Dragoslav Zlatić, a ne zastupnik FK Mladost za koji je Jovanović nastupao. Takođe, u ugovoru se, umesto bankarskih podataka FK Mladost, nalaze podaci LFK-a, što znači da je novac otišao upravo na račun niželigaša. Prema Pravilniku o statusu i transferu igrača FIFA, klub koji prodaje igrača mora da dostavi sopstveni bankovni račun pri prijavi u TMS (Transfer matching system – Sistem za usklađivanje transfera) FIFA, u suprotnom može biti sankcionisan. Takođe, Pravilnik FIFA-e propisuje da nijedan klub ili igrač ne mogu zaključiti ugovor sa „trećim licem kojim se trećem licu daje pravo da učestvuje, bilo u celini bilo delimično, u naknadi koja se plaća za budući transfer igrača iz jednog kluba u drugi ili kojim treće lice stiče bilo kakva prava u vezi sa budućim transferom ili naknadom po osnovu transfera“.Treće lice u ovom slučaju je klub iz četvrtog ranga takmičenja LFK Mladost, koji je u PDV sistem ušao 24. decembra 2015, i za koji Saša Jovanović nikada nije nastupao. Roj Vermir, direktor pravne službe FIFPro, svetskog udruženja profesionalnih fudbalera, koji je imao uvid u dokumenta do kojih je NIN došao, kaže da je očito da je FK Mladost prekršio pravila FIFA-e i da, ako se otvori istraga, klub zbog toga može biti kažnjen.„Konstrukcija koju koristi srpski klub krši određene odredbe FIFA Pravilnika o statusu i transferu igrača, posebno one koje se odnose na treća lica i FIFA TMS pravila. Ako se neko žali FIFA, Disciplinska komisija mogla bi odlučiti da otvori istragu i sankcioniše klub“, kaže Vermir. Istraživanje NIN-a pokazuje da je na ovaj način FK Mladost potencijalno izbegao plaćanje poverioca kluba. Naime, fudbaler Jovanović je profesionalni ugovor potpisao u avgustu 2016. godine – samo dva meseca nakon što je klubu iz Lučana blokiran račun. FK Mladost, koji je u to vreme sa klupe vodio Nenad Neško Milovanović, u blokadi je proveo 332 dana, zaključno sa majem 2017. godine. Izlazak iz blokade je značio da FK Mladost ponovo može od klupskih prihoda da isplaćuje poverioce. Tri meseca nakon izlaska iz blokade, dolazi do transfera Jovanovića. Ipak, s obzirom na to da je prodaja sprovedena preko LFK Mladost, 350.000 evra, koliko je transfer zvanično bio vredan, formalno nije dobio Jovanovićev matični klub, a samim tim ni poverioci ovog kluba koji zbog blokade godinu dana nisu mogli da naplate svoja potraživanja. Novcem od transfera su na ovaj način slobodno mogli da upravljaju rukovodioci niželigaša koji je praktično zaradio prodajom tuđeg igrača. Činjenica je da su funkcioneri oba kluba povezani sa preduzećem „Milan Blagojević“, međutim, niko od njih nije bio raspoložen da o tome razgovara. Direktor niželigaša LFK Mladost je Dragoslav Zlatić, koji je istovremeno i direktor hotela „Lučani“ koji je u vlasništvu firme „Milan Blagojević“. Zlatić, čiji je potpis na ugovoru o transferu, nakon što mu je upućeno konkretno pitanje o slučaju, prekinuo je telefonski poziv i nije se više javljao. S druge strane, Vladimir Đorđević, zvanični zastupnik FK Mladost, potvrdio je za NIN da je novac otišao na račun LFK Mladost, a ne kluba koji vodi.„Otišao je njima, da. Mi imamo ugovor sa tim lučanskim klubom o međusobnoj kulturnoj saradnji i bili smo dužni da im ustupimo taj transfer“, izjavio je Đorđević. Na pitanje zbog čega u tom slučaju nisu napravili čist ugovor sa Kordobom, a nakon toga prosledili novac na račun LFK Mladost s obzirom na to da FIFA zabranjuje učešće trećih lica u transferima, Đorđević odgovara da je tako moralo jer „tako piše u ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji“. „Dođite u klub, pa ćemo vam dati sve papire. Sve je transparentno, u FSS je sve prijavljeno, sve je išlo preko FIFA i UEFA“, rekao je Đorđević koji nakon toga nije želeo da odgovara na druga pitanja u vezi sa transferom Saše Jovanovića. N enad Neško Milovanović, bivši trener kluba i, prema tvrdnjama više izvora NIN-a, glavni čovek u klubu, agresivnim tonom je izjavio da su „transfer Saše Jovanovića i ugovor poslovna tajna“. „Pišite šta hoćete i radite šta hoćete. Inspekcije su nam bile, rekli su da je sve u redu. Pričaću još 25 sekundi i prekinuću vezu. Ja nemam nikakvu obavezu da razgovaram s tobom. I ono što znam, neću da ti kažem. Tebi je transfer Saše Jovanovića sada najpreči, svaka ti čast, ti si onda bogat čovek“, podignutim tonom govorio je Milovanović. On je početkom 2019. postao poverenik SNS u Lučanima, a sredinom iste godine i selektor mlade reprezentacije Srbije, međutim, na obe pozicije se zadržao tek nekoliko meseci. NJegov otac Radoš, direktor firme „Milan Blagojević“, takođe se naljutio kada smo mu postavili pitanje o vezama kluba čiji je počasni predsednik i fabrike koju vodi skoro četiri decenije. „Alo, imaš li ti preča posla! Šta ti to mene pitaš?! U doba korone ti mene pitaš za FK Mladost i fabriku. Sve je ovde legalno, ako te nešto interesuje idi kod organa koji o tome odlučuju. Gde ti živiš i radiš! Sram te bilo! Ajde nemoj da me zoveš više uopšte!“, glasno je govorio Milovanović. Fudbaler Saša Jovanović, koji trenutno igra za klub u Saudijskoj Arabiji, nije želeo da komentariše ni to što je bio prijavljen kao sportsko-rekreativni demonstrator, ni to što je po ugovoru imao platu samo 25.000 dinara, a ni sam transfer u Kordobu. „Neću da guram nos gde mi nije mesto. Rekao sam sve što sam znao. Iskreno, detalje ni ne znam. Nemoj mi zameriti. Skoro sam postao i otac, i srećan sam. To je sve prošlost, ne razmišljam o tome. Ja sam u Lučanima bio i kapiten, i o svima imam samo reči hvale. I, bože zdravlja, vratiću se nekad u taj klub“, izjavio je Jovanović. NIN je pitanja o ovom slučaju poslao i FSS-u i FIFA, ali odgovore nismo dobili. Veza između dva lučanska kluba, koji praktično funkcionišu kao majka i ćerka firma, postaje još očiglednija kada se pogledaju njihovi finansijski izveštaji. Iako je FK Mladost iz Lučana stabilan prvoligaš koji finansijski podržava državna firma, ali i brojni privatnici, njegovi poslovni rezultati nisu mnogo bolji od niželigaša registrovanog na istoj adresi. U 2015. godini tek formirani niželigaš je imao 89 miliona dinara prihoda, dok istovremeno FK Mladost nije imao prihoda uopšte. Sledeće godine poluamaterski LFK Mladost, uglavnom od dotacija i donacija, prihoduje nešto manje od 37 miliona, a prvoligaš tek 10 miliona dinara. Interesantno je i da je LFK te 2016. na plate potrošio nekoliko puta više od prvoligaša - 47,8 miliona dinara, u odnosu na 10 miliona FK Mladosti, koliko je taj klub te godine i prihodovao. U 2017. godini, kada je fudbaler Saša Jovanović ostvario transfer u Španiju, a FK Mladost igrao kvalifikacije za Ligu Evrope, klub je prvi put finansijski nadmašio sličnoimenjaka iz nižeg ranga takmičenja. Prvoligaš je prihodovao 120 miliona dinara, međutim, od te cifre je čak 72 miliona stiglo od subvencija, donacija i dotacija. S druge strane, LFK Mladost na čiji je račun legao novac od transfera Jovanovića, iste godine je prihodovao 48 miliona dinara, ali je sav novac stigao od subvencija, donacija i dotacija, a ne od prodaje igrača, vidi se iz zvaničnog finansijskog izveštaja za tu godinu. Nakon 2017. kada je Jovanović prodat, niželigaš ne beleži značajnije finansijske rezultate, što verovatno i jeste u skladu sa rangom takmičenja u kom nastupa. Međutim, uprkos tome u vazduhu vise brojna pitanja. Kako je moguće da su kroz jedan poluamaterski klub prošle stotine miliona dinara za nekoliko godina? Kakve su veze kluba sa rukovodstvom FK Mladost i „Milan Blagojević – Namenska“? Da li su ovim načinom poslovanja oštećeni poverioci prvoligaša, ali i svi poreski obveznici u Republici Srbiji? I na kraju – da li državne institucije uopšte imaju ingerencije na teritoriji opštine Lučani?