Disciplinovanje virusa

Da, izbori će se održati, pa ko živ a ko mrtav posle njih. I da, birači će zaokružiti SNS (nažalost, u pitanju su parlamentarni a ne predsednički izbori) ukoliko žele da odaju priznanje spasitelju koji je lično vadio krv građanima, ekstubirao obolele i otimao respiratore da bi ih ređao u srpske magacine. I uz sve to redovno izgovarao ono što se „niko drugi na svetu ne bi usudio da kaže“ da je Srbija (ma kakva Srbija, on lično) prvak sveta u borbi protiv korone jer su svi drugi sa boljim rezultatima obični lažovi koji nameštaju rezultate, testiraju toalet-papirom i kriju mrtve. A kada je neko baš toliko uspešan, stvarno bi bilo bezveze da mu se na putu ka izbornoj pobedi ispreče sitnice poput povećanja broja obolelih ili drugog talasa korone koji je neodgovorno naumio da svrati pre 21. juna. I da ga u tome omete nebitna činjenica da je 6. juna zabeležen najveći dnevni rast broja hospitalizovanih (47 više u odnosu na prethodni dan) od 24. aprila, kao i povećanje broja pacijenata na respiratorima, što se ogleda u brojkama - u periodu od 23. aprila do 29. maja samo u jednom danu je broj pacijenata na respiratorima bio veći nego prethodnog dana, da bi od 30. maja do 8. juna to bio slučaj šest puta. Pa svima je jasno da samo brojke i zlobnici ne shvataju da nekontrolisano popuštanje svih mera nema nikakav udeo u epidemiološkoj situaciji, da su ti hospitalizovani i na respiratore priključeni pacijenti materijalni dokaz tvrdnje stručnjaka da više nemamo teško obolelih pacijenata i da je bolest uglavnom asimptomatska, a da nova žarišta koja su otkrivena u Novom Pazaru, Tutinu, beogradskim studentskim domovima, u vrtiću Zvončica na Zvezdari ili u domu za stare Mass green house u Petrovaradinu, ne predstavljaju ništa više od običnih i nebitnih „džepova“. Ali, ako neko i dalje sumnja u to, tu je dr Srđa Janković iz Kriznog štaba da objasni ko su ti koji uvaljuju crv sumnje ili straha u mase: „To je onaj isti deo javnosti koji je tvrdio da je epidemija napravljena da bi se odložili izbori, tako da to ne bih komentarisao.“ Dakle, oni koji nisu verovali da postoji epidemija bi sada hteli zaštitu od epidemije?! A ti su u nekoj vezi sa nekom nedefinisanom kategorijom ljudi koja je mislila da Vučić pre tri meseca nije bio dovoljno spreman za izbore, pa mu je bilo potrebno odlaganje? Recimo, SZO koji je zahtevao da se u svim zemljama popušta jedna po jedna mera, uz dvonedeljno praćenje učinka, a sve u cilju da bi se sabotirali Vučićevi izbori? Nema sumnje, tu već dolazimo i do svetske zavere u pokušaju da su epidemija u Srbiji iskoristi za diskreditovanje Vučića, baš kao što je to pokušala da uradi i Crna Gora kada je odbila da primi naše turiste pre nego što broj zaraženih sa 75 na 100.000 stanovnika padne na 25. E, pa tako nešto neće dozvoliti ni Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a ni Krizni štab za praćenje pandemije. Baš kao što ni NIN neće udostojiti suvislog odgovora na pitanje koje je bezuspešno postavljao još od 20. aprila – zašto je u Srbiji toliko mali broj izlečenih i gde ste zagubili na hiljade pacijenata zaraženih kovidom-19 koji nisu ni u bolnicima, ni u kućnoj izolaciji, već će naštimovati brojke tako da pitanje postane deplasirano. Tog za epidemiju prelomnog 6. juna, neposredno pre sednice Kriznog štaba, na pitanje gde su 2.462 osobe koje su zaražane, ali koje nisu ni u bolnici ni u kućnoj izolaciji, dr Janković je na N1 rekao: „To su ljudi koji su izlečeni ili su vrlo blizu toga da budu izlečeni, praktično su izlečeni, ali još uvek nije stigla laboratorijska potvrda izlečenja, koja je neophodna da bi se oni uneli u bazu kao izlečeni. Kada se završi, brojke će morati da se slažu i sve će biti provereno. Oni ostaju u samoizolaciji dok ne dobiju potvrdu o izlečenju. Ukoliko je potvrda stigla a oni nisu uneti u bazu, to može da bude razlika od nekoliko dana ali ne više, ali u svakom slučaju te brojke se moraju poklopiti.“ Nekoliko sati kasnije je stigla nova statistika: tokom dana je izlečeno 4.125 njih, svi koji čekaju potvrdu da su zdravi su je blanko dobili, nestalih 2.462 nisu pronađeni ali su na volšeban način isceljeni, obaveza da blagi slučajevi budu bolnički praćeni je ukinuta, a broj aktivnih slučajeva na sto hiljada stanovnika smanjio na 6,28 u inat Crnoj Gori. Za taj dan su, koliko god to nerealno zvučalo, brojke naštimovane i uklopljene, a struka ne samo da nije imala ništa protiv, već je zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić Tepavčević izjavila da u isceliteljskom poduhvatu za Nobela nema nikakvih izvanprofesionalnih, odnosno nemedicinskih razloga i da je sve zasnovano na novoj reklasifikaciji pozitivnih na virus. „Zbog ugleda svoje struke, priželjkivao sam da stigne obaveštenje kako je u pitanju glupa greška i da nam, uz izvinjenje, budu dostavljeni tačni podaci. Sada je jasno da je preko 4.000 obolelih izbrisano pokretom pera. Nema laboratorijskih dokaza da su se u međuvremenu obeskličili, jer je, s jedne strane, broj testiranih manji od broja naprasno ‘ozdravelih’, a s druge strane, znatan broj podložnih testiranju čine osobe koje su bile u kontaktu sa novootkrivenima, zatim građani koji očekuju prijem u bolnicu, itd. Nema sumnje da epidemiološka situacija, bar na papiru, deluje povoljnije kada se administrativnom odlukom ‘ukine’ gro obolelih. Međutim, dekret je jedno, a život je drugo. Zataškavanje može da nam se osveti. S tim u vezi je i insistiranje na konstrukciji ‘zaostali džepovi’. Reč je o novim žarištima. Pojava kovida-19 u dva studentska doma, u sportskom centru i drugde predstavlja novootkrivena žarišta zaraze“, kaže prof. dr Zoran Radovanović. Međutim, naduvana statistika je uspela da se održi samo jedan dan, a onda je otpočelo sramno brljanje sa brojkama, i to sa brojkama koje se ne odnose na parket, pločice već na živote i zdravlje ljudi. Statističkom intervencijom od 6. juna je izjednačen broj aktivnih slučajeva sa brojem hospitalizovanih (oba su iznosila 437), ali je već sutradan došlo do neobjašnjivog razilaženja – zabeležen je porast broja obolelih za 82, ustanovljeno je da su u prethodna 24 časa izlečena još 292 pacijenta, što znači da Srbija postaje zemlja sa samo 226 osoba zaraženih kovidom-19. Međutim, broj hospitalizovanih raste za 38, i onda imamo situaciju da se u bolnicama od korone leči 475 ljudi, što je duplo više od broja zaraženih. Konkretno, na bolničkom lečenju, što znači sa težom kliničkom slikom, nalazi se 249 zdravih osoba. Nedostatak distinkcije između asimptomatskih i presimptomatskih slučajeva dopušta da se broj hospitalizovanih poveća i za veći broj od novozaraženih, pošto je sasvim moguće da neko iz samoizolacije ko nije prethodno bio hospitalizovan, naknadno razvije simptome i bude primljen u bolnicu, ali je apsolutno nemoguće da broj hospitalizovanih premaši broj aktivnih slučajeva. Štaviše, epidemiolozi već neko vreme tvrde da su novootkriveni slučajevi češće asimptomatski (dr Kisić Tepavčević je izjavila da je tako u preko 75 posto slučajeva), a Krizni štab je 5. juna doneo odluku da se asimptomatski novootkriveni slučajevi odmah šalju na kućno lečenje, tako da bi broj aktivnih trebalo da bude dosta veći od broja hospitalizovanih. Uz ovu nelogičnost sledile su i ostale. Naduvavanje broja izlečenih je dovelo i do toga da broj aktivnih slučajeva 6. juna bude manji od broja novozaraženih u proteklih 10 dana, što je nemoguće jer po i dalje važećim protokolima pacijent ne može da bude izlečen za manje od dve nedelje, pa makar ne pokazivao nikakve simptome. Valjda je „Batut“, nakon tri dana pisanja i brisanja po zahtevima politike, shvatio da se zaleteo, pa je 8. jula, prvi put od kada radi kovid statistiku, polje u kome se navodi broj aktivnih slučajeva ostalo prazno. Međutim, struka ne samo da nije podnela ostavku (ili bar neko od njih) zbog evidentnog sprdanja sa njihovim znanjem i svim stečenim diplomama, već je pokušavala da upriliči objašnjenje da je to u skladu sa novim propisima. Da se radi o političkoj zloupotrebi Kriznog štaba (njeni istaknuti predstavnici se nalaze na izbornoj reklami SNS informatora) koja je najavljena još na prvoj konferenciji za medije, smatra Marko Oljača iz organizacije Potentna. „Kako su se problemi usložnjavali zajedno sa pikom epidemije, političke zloupotrebe članova su bivale sve veće i jasnije. Postoji bezbroj primera kada je struka danima trubila o neophodnim merama, da bi volšebno vlast odlučila drugačije. Umesto da se pobuni, struka je to pravdala nemogućim misaonim i teorijskim racionalizacijama. Setimo se otvaranja granica, PCR testiranja, ponovnog uspostavljanja linija gradskog prevoza, promena stručno-metodoloških uputstava... Ima nečeg ljudskog i psihološki jeftinog u tome da se osetite malim pored vlastodržaca, pa odlučite da prljate biografiju, kako bi Kiš rekao. Mentalitetski usudi našeg društva su robovski, podanički, pa su tako lekari izjavljivali da je njihova profesionalna obaveza da budu uz vlast. Ravno čudu bi bilo da je neko od njih pomislio da vlast mora biti uz njih, jer su nam oni i njihovo znanje neophodni, a da je njihova etička obaveza da brane svoje principe“, kaže Oljača. Međutim, stručnjaci iz Crne Gore su odlučili da brane svoje principe, tako da je njihov Institut za javno zdravlje kolegama u Srbiji uputio zahtev za pojašnjenje o čudesnom izlečenju. Odlična vest imajući u vidu da bi ga i jedan deo građana Srbije rado čuo. Nažalost – neće. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u tipično naprednjačkom diplomatskom maniru skresao da nema smisla pojašnjavati broj izlečenih pacijenata zemlji koja nema rezultate, niti adekvatno znanje o virusu korona i da bi odgovor dobili samo da su se kvalifikovali „znanjem i rezultatima“. Dakle, to je to. I da ne ulazimo u analizu sjajnih rezultata i velike stručnosti crnogorskog epidemiološkog tima (zaustavili su epidemiju i pored kršenja mera od strane SPC, a mi trenutno za nova žarišta optužujemo vernike koji su slavili Bajram), poruka je jasna – objašnjenje će dobiti samo oni koji po mišljenju naprednjaka imaju znanje o kovidu. A u to, očito, ne spadaju ni građani Srbije.