Infekcija među studentima preteća

Aktuelno „ublažavanje mera“, trenutno doživljavam kao „preteću pukotinu na brani jedne velike hidroelektrane“. Kao epidemiologu u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, lično mi je donelo puno glavobolje, ali i većini mojih kolega koji brinu o zdravlju studenata Beogradskog univerziteta. Odluka da fakulteti počnu sa radom i da se desetine hiljada studenata iz cele Srbije u nekoliko dana preseli u Beograd i u druge univerzitetske gradove, u trenutku kada imamo više lokalnih epidemija - izuzetno je hrabra. Retko koja zemlja u Evropi je, u vreme epidemije COVID-19, to uradila. Ali dobro, ako smo već tako hrabri – da li smo napravili strategiju kako ćemo kada krene infekcija COVID-19 među studentima? Verovala sam da je svima jasno da su studenti najmobilniji deo populacije – posebno kada krenu da se popunjavaju „kolektivi“ zvani studentski domovi. Međutim, imam utisak da se o tome nije mnogo razmišljalo, a još manje brinulo. Poslednjih desetak dana pokušavamo da ovaj „preteći“ problem rešimo, ali se pokazalo da smo prilično usamljeni. Izolaciju prvih obolelih studenata iz studentskih domova i prvih kontakata sa inficiranima (za sada njih dvadesetak) rešavali smo ad hoc, uz pomoć ustanove Studentski centar koja je pronašla prostor za izolaciju obolelih studenata, i uz veliku pomoć kolega iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, koji odlično razumeju u kako veliki problem sve ovo može da se pretvori. Studenti koji su stigli iz gradova u kojima su poslednjih desetak dana u toku „lokalne epidemije“ lako ih „preseljavaju“ u studentske domove. Studentski domovi u Beogradu su „Srbija u malom“. I pored vrlo rigoroznih mera prevencije koje se sve vreme sprovode – nemoguće je da se u tako gusto naseljenom kolektivu, među mladima koji se intenzivno druže, u studentskim sobama od 8 ili 10 kvadrata, ne proširi infekcija. Sve je više situacija da nas i profesori sa fakulteta zovu, jer su im na nastavi ili na ispitima studenti koji imaju temperature 38 ili 39 stepeni. Već nekoliko studenata je na ovaj način otkrilo da imaju COVID-19 infekciju. To su, za sada, bili studenti koji u Beogradu stanuju u iznajmljenim stanovima, a došli su – ne iz hira, nego zbog nastave i ispita. Poslednje mere koje je Vlada donela kažu – „asimptomatski COVID pozitivni pacijenti, kao i kontakti, ostaju u kućnoj izolaciji“. Na „terenu“ to izgleda ovako: ako se student koji ima COVID-19 infekciju (a koji je došao u Beograd zbog nastave/ispita) dobro oseća (kod većine je tako) može da ostane u iznajmljenom stanu ili u studentskom domu. Ako je sam u iznajmljenoj sobi/stanu – složićete se - moraće da izlazi, da kupi bar hranu ... moraće tj. želeće da ide na ispit – jer je zbog toga i došao u Beograd. Ide gradskim prevozom, čeka u redu u samoposluzi, u apoteci, ide liftom, na fakultet ... treba li dalje? Ako je u studentskom domu, u sobi je najčešće bar sa još jednim (ili dva cimera). Kakva je to izolaciju u sobi u studentskom domu kada cimeri nemaju gde? I da li bi iko od nas pristao da mu dete student boravi i spava, čak i jednu noć, sa COVID+ studentom u sobi? Pitanja je bezbroj, odgovora malo, ili nimalo.