Crni dani jedne industrije

Činjenicu da je korona „naterala“ građane Srbije da obilazak svetskih metropola i popularnih letovališta zamene za seoski turizam nije potrebno ni dokazivati. Domaćini širom najpopularnijih, ali i onih daleko manje posećenih domaćih destinacija ovih dana svedoče da se „selu vratio i onaj ko u njemu nikada pre nije bio“, a kako novinaru NIN-a nedavno reče jedna od monahinja manastira Nikolje, nadomak Topole, nikada im više Beograđana nije svraćalo. Očekivanja su da će se trend obilaska planina, sela, banja i jezera po Srbiji nastaviti i u letnjoj sezoni, jer sveže martovsko iskustvo turista koji su karantin i zatvaranje granica dočekali daleko od svojih domova, kod većine građana još uvek uliva strah snažniji od želje za morskom vodom ili nekom egzotičnom destinacijom. Nasuprot zadovoljnih vlasnika seoskih gazdinstava i domaćih turističkih kapaciteta stoji ostatak turističke industrije u Srbiji koji ne pamti gore dane. Prema proceni koju je NIN dobio od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, direktna i indirektna šteta mogla bi dostići i milijardu evra u ovoj godini, jer ukidanje vanrednog stanja turizam nije vratio normalnom funkcionisanju, baš kao što se to desilo gotovo svima drugima. Najsvežiji podaci HORES-a, Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede govore da je popunjenost kapaciteta tek oko pet odsto, a šteta koju su hotelijeri pretrpeli tokom karantina 230 miliona evra. Slično je i sa turističkim agencijama, koje i dalje rade minorno u poređenju sa vremenom pre epidemije, a štetu procenjuju na oko 50 do 70 miliona evra, i to pod uslovom da novi talas epidemije ne dovede do nove blokade praktično celog sveta. Ni globalne brojke nisu ništa bolje. Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija saopštila je nedavno da se očekuje smanjenje broja međunarodnih turista za oko 1,1 milijardu u ovoj godini, što za posledicu ima finansijsku štetu veću od bilion dolara, ali i neizvesnost za više od 100 miliona radnih mesta. Turizam se od prvog dana ove krize označavao kao jedna od najpogođenijih industrija, a u zavisnosti od njegovog uticaja na ukupnu privredu, najgori scenario se predviđa upravo onim državama koje od ove industrije žive. To što Srbija nije jedna od njih, kao i to što će neka naredna statistička merenja utvrditi verovatno značajan porast poseta domaćim destinacijama u poređenju sa istim ovim mesecima prethodnih godina, ne znači da neka radna mesta neće biti ugrožena, kao i da jedan deo turističke privrede jednostavno neće uspeti da preživi ovu krizu. Renata Pindžo, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, nada se da će otvaranje granica, ali i stabilizacija epidemiološke situacije uticati na porast poseta, pre svega turista iz regiona, te će se na taj način nadomestiti barem deo štete koja je nastala usled karantina. „Poslednjih godina Srbija je beležila iz godine u godinu rekorde, primera radi, prošle godine je bilo više od 3,6 miliona turista i više od 10 miliona noćenja, što je navodilo na procenu o ovogodišnjem rastu od 10 do 12 odsto. I prvi meseci ove godine potvrđivali su ovaj trend, ali aprilski podaci o padu prometa i poseta za oko 98 odsto, govore o razmerama štete koja je pogodila naš turizam. Fokus je sada na domaćim turistima koji su i u prethodnom periodu činili oko 50 odsto prometa, kao i na turistima iz regiona. Otvaranje granica daje nam pravo da se nadamo da će turisti iz regiona, koji su ranije činili oko 30 do 35 odsto ukupnog prometa, do kraja ove godine posetiti Srbiju te će tako biti amortizovan deo nastale štete“, kaže ona za NIN uz napomenu da je u toku kampanja za kinesko tržište preko platforme „Fligi“, kao i da najavljena pomeranja nekih manifestacija i događaja za septembar i oktobar doprinose da turizam nadoknadi barem deo onoga što je koronom do sada izgubljeno. Sa druge strane, predstavnici ove industrije nisu optimisti. U razgovoru za NIN i Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kao i Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja HORES, slažu se da je u turističkoj privredi ugroženo nekoliko hiljada radnih mesta, pogotovo jer još uvek ne postoji konkretna odluka države da se turizmu kao posebno ugroženoj industriji, posebnim merama i pomogne. Seničić kaže da su procene da će ove godine agencije ostvariti oko 40 odsto prometa iz 2019, ali i to pod uslovom da se predstojeća letnja sezona realizuje barem u nekom obimu. On dodaje da je već propalo prolećno putovanje oko 110.000 putnika, ali i da od 250.000 unapred prodatih letnjih aranžmana, 50 odsto neće biti realizovano. „Polovina je otkazala letovanje, dok od preostale polovine koja još nije odustala, njih oko 20 odsto su i dalje neodlučni. Zato i procenjujemo da promet neće biti veći od 40 odsto prošlogodišnjeg, ali i to samo pod uslovom da potpuno ne propadne letnja sezona i ostatak godine, usled pogoršanja epidemiološke situacije“, kaže sagovornik NIN-a dodajući i to da ovakva situacija i izostanak konkretne državne pomoći može dovesti do potpunog kolapsa turističke privrede u Srbiji. Naime, njihove su procene da bi od postojećih oko 7.000 zaposlenih u agencijama, njih oko 3.000 moglo ostati bez posla. Kao potvrdu namera vlasnika turističkih agencija da drastično smanjuju troškove i zaposlene navodi i činjenicu da se mali broj agencija, tek oko 20 odsto, prijavio za pomoć države u vidu tromesečne minimalne zarade i odlaganja plaćanja poreza i doprinosa. „Suština je što je prihod u agencijama nula i dalje. Naš posao nije krenuo po ukidanju vanrednog stanja i ne zna se kada će krenuti. Najugroženiji su svakako oni najmanji, takozvani posrednici koji prodaju aranžmane većih agencija, pa verujem da će njihov opstanak na tržištu biti i najteži. Sa jedne strane ne rade, nemaju prihod, a sa druge teško da mogu da se kvalifikuju za pomoć države preko Fonda za razvoj. O kreditima komercijalnih banaka da i ne govorimo, jer ovaj sektor kao najugroženiji trenutno je za banke i najrizičniji, to jest poslednji kojem će one biti spremne da dodele kredite za likvidnost. Problem malih agencija, odnosno njihova nemogućnost plaćanja svojih obaveza može se dodatno preliti i na veće agencije na tržištu i sve nas uvesti u lanac nelikvidnosti, odnosno kolaps“, ističe Seničić. Predstavnici turističkih agencija kažu da je Srbija retka evropska zemlja koja nije posebnim merama pomogla turističku privredu, a sve su manje šanse da će to učiniti u narednom periodu. Naš sagovornik kaže da su njihovi zahtevi da se produži isplata minimalca za još tri meseca, odnosno da se isplati 80 odsto od minimalne bruto zarade, ali i da se produži moratorijum na vraćanje kredita. Jedino čime su, kako kaže, delimično zadovoljni jesu lakši uslovi apliciranja za kredit kod Fonda za razvoj, pošto je za ovaj deo privrede omogućen nešto veći grejs period, ali i period otplate zajma. „Nezadovoljstvo ponašanjem države je veliko, ali sa druge strane, nije dobro ni da sve iznosimo u medije, jer time narušavamo poverenje klijenata, to jest putnika u agencije“, kaže Aleksandar Seničić. Govoreći o tome šta mogu da očekuju putnici koji su već uplatili deo ili celi iznos aranžmana koji sada ne žele da realizuju, Seničić kaže da je usvojena odluka nalik evropskoj praksi, da se tim putnicima omogući da ta sredstva iskoriste u narednoj godini, a da bi od 2022, oni koji ni sledeće godine ne iskoriste ovu mogućnost, mogli da očekuju povraćaj novca. „Znamo da ovo nije najidealnije rešenje, ali nema boljeg. Iako agencije imaju kod osiguravajućih kuća garancije, te garancije se ne mogu povući u ovom slučaju, jer su se osiguravajuće kuće obezbedile za ovakve situacije, pa se time taj novac ne može upotrebiti kako bi se vratio putnicima. Agencije, sa druge strane, nemaju novca, jer ne rade, da bi mogle da vrate onima koji su odustali od putovanja, pošto su te pare već uplaćene vlasnicima smeštaja. Otuda ovakvo rešenje.“ Ništa manji nisu problemi hotelijera i ugostitelja. U HORES-u kažu da hoteli trenutno imaju popunjenost od oko pet odsto od kapaciteta, a posebno su ugroženi oni u velikim gradovima, jer su se oni dominantno oslanjali na strane turiste. „Samo trećina hotela je trenutno otvorena, a poseta u njima je pet odsto od kapaciteta. Procena štete od izostanka noćenja i onoga što turisti potroše u restoranima, suvenirnicama, prodavnicama, tokom posete našoj zemlji je oko 230 miliona evra, od čega je oko 130 miliona samo u Beogradu. Poslednjih godina su rasle investicije u hotelijerstvo, posebno u urbanim i velikim sredinama, naravno računajući na stalni rast broja stranih gostiju. NJihov izostanak danas je najveći udar na hotelijerstvo, a veće posete domaćih turista manjim hotelima u Srbiji moći će da nadomeste tek deo nastale štete“, kaže Georgi Genov za NIN. On procenjuje da ovu situaciju neće moći da preživi barem 50 odsto ovog dela privrede, navodeći da je ovo posebna bitka za očuvanje radnih mesta. „U ovom sektoru radi oko 14.500 stalno zaposlenih, oko 5.000 onih sa ugovorom na određeno vreme, kao i oko 3.000 do 5.000 angažovanih za povremene i privremene poslove. I ta radna mesta su sada ugrožena, jer da bi neki vlasnik hotela mogao da isplaćuje minimalne zarade i pokrije svoje najosnovnije troškove, on mora da ima barem trećinu popunjenih kapaciteta a mi smo još uvek daleko od toga“, kaže naš sagovornik, i dodaje: „Poseban problem je što smo mi prethodnih nekoliko godina ulagali u stvaranje stručne i kvalifikovane radne snage koja može da odgovori potrebama, pre svega, stranih posetilaca, i gubitak takvih radnika neće biti posle lako nadoknaditi.“ Na pitanje kako hoteli uopšte opstaju danas kada su sobe prazne, a troškovi isti ili nešto manji kao pre epidemije, Genov odgovara da mogu da opstanu i opstaju oni veliki hoteli koji su sastavni deo velikih holdinga, jer imaju mogućnost da kompenzuju gubitke. Genov, pored opštih zahteva turističke privrede, ponavlja i njihov stari zahtev da se stopa PDV-a smanji sa 20 na 10 odsto na hranu koja se služi u hotelima. Odgovarajući na primedbe koje državi turistički radnici iznose od početka ove krize, Renata Pindžo kaže da je osim mera pomoći usmerenih na celu privredu, država odobrila dve milijarde dinara za podsticanje domaćeg turizma, preko dodatnih 400.000 vaučera, proširujući i listu korisnika tih vaučera i na studente, ali i na one zaposlene čija mesečna zarada ne prelazi 70.000 dinara. Ona dodaje da je Fond za razvoj doneo odluku o kreditima za likvidnost i obrtna sredstva za posebno ugrožene delatnosti, pa time i turizam, sa pojednostavljenim sredstvima obezbeđenja, većim grejs periodom i periodom otplate. Pindžo kaže i da se o smanjenju stope PDV-a pregovara već duže vreme. „Smatramo da bi jedna takva mera dugoročno i sistemski pomogla ovoj privrednoj delatnosti, ali i Srbiji kao destinaciji jer postoji pozitivna korelacija između konkurentnosti destinacije, nivoa investicija i zaposlenosti u zemljama koje su već primenile sniženu stopu PDV-a na usluge ishrane. Efekat takve odluke u ovim vremenima kada se hotelijeri bore za svakog gosta, posebno oni u velikim gradskim sredinama, bio bi još veći“, navodi pomoćnica ministra. Na pitanje koliko će korist od toga što danas na selo ide onaj ko nikada nije moći da nadoknadi štetu od izostanka letovanja ili poseta stranih turista, odgovoriće statistika u nekim narednim mesecima. Ali i broj onih iz ove industrijske grane koje će Nacionalna služba za zapošljavanje u istim tim mesecima evidentirati.