Plodovi gneva

Posle dve nedelje nasilnih protesta podstaknutih brutalnim ubistvom Afroamerikanca DŽordža Flojda, koga je 25. maja u Mineapolisu usmrtio policajac Derek Šovin, situacija u Sjedinjenim Državama delimično ulazi u normalu. Prošle subote u Vašingtonu su održani mirni protesti više od sto hiljada ljudi koji su tražili reformu policijskog sistema i veće poštovanje ljudskih prava Afroamerikanaca. I u drugim gradovima, poput NJujorka, Filadelfije, Los Anđelesa i Mineapolisa bilo je protesta, ali su izostali sukobi s policijom i paljevine i pljačke. Stiče se utisak da nakon besa i gneva protesti dobijaju smisleniji oblik, a to je borba za prava i jednakost, a ne puko izlivanje gneva. Neko ko se ne bavi preterano unutrašnjim pitanjima Amerike mogao bi da postavi pitanje zašto je baš sada došlo do erupcije protesta u više od 140 gradova kada se policijska brutalnost, ne samo prema Afroamerikancima nego i prema belcima, dešava svakodnevno? Kap koja je prelila čašu, jesu tri ubistva u poslednja četiri meseca, jedno u DŽordžiji, kada su dva bela muškarca ubila 25-godišnjeg Ahmuda Arberija koji je džogirao, a oni su pomislili da pokušava nešto da ukrade. Drugo se dogodilo kada su trojica policajaca u civilu upala u kuću medicinske sestre Brijane Tejlor i usmrtili je sa osam metaka navodno tražeći drogu, da bi se ispostavilo da su došli na pogrešnu lokaciju, i, naravno, ubistvo DŽordža Flojda, koji je osam minuta umirao nakon što mu je policajac Derek Šovin držao koleno na vratu, a za to postoji i video-zapis. I onda se dogodilo ono što smo gledali dve nedelje. Brutalni okršaji demonstranata sa policijom, pljačke prodavnica, paljevine i nešto što je sve više ličilo na anarhiju. Tu, naravno, treba dodati još jedan podatak o kojem govore psiholozi i psihijatri, a to je da su ljudi u većini gradova Amerike dva meseca bili kod svojih kuća zbog epidemije kovida-19, kao i da je od marta oko 40 miliona ljudi ostalo bez posla i pitanje je kada će ga ponovo naći. Sve je to na neki način dovelo do „perfektne oluje“. Ono što se sada postavlja kao glavno pitanje, jeste kojim putem će Amerika krenuti u reformi policijskog sistema? Neki, poput jednog broja gradskih odbornika Mineapolisa, predlažu potpuno ukidanje policije u tom gradu, ne nudeći pritom bilo kavu alternativu za održavanje reda i mira. Naravno, protiv toga su i gradonačelnik Mineapolisa i sam guverner Minesote i do takvog poteza neće doći. Ono što je izvesnije jeste da će gradovi smanjiti godišnja izdvajanja za policiju, koja se u nekim slučajevima kreću od 34 do 43 odsto budžeta. O tome je u ponedeljak govorila i predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, koja smatra da tu ideju treba dobro razmotriti i ne donositi ishitrene odluke. Prvi koji je tako nešto uradio bio je bivši predsednik Barak Obama, na početku svog prvog mandata, kada je policiji zabranio da koristi vojna oklopna vozila, kao i opremu i oružje koje upotrebljava redovna vojska. Gradonačelnik Los Anđelesa Erik Garseti već je povukao prvi korak. Kada je Kalifornija odbila da odobri budžet od 1,86 milijardi za policijsku upravu grada, Garseti je povukao dodatni potez i odlučio da budžet smanji za dodatnih 100 do 150 miliona dolara. Međutim, pojedini analitičari smatraju da poenta nije u smanjivanju budžeta policiji, negu u boljem regulisanju njihovih prava i obaveza u obavljanju posla. To objašnjava Isak Brajan, direktor Centra za politiku Afroamerikanaca na univerzitetu UCLA u Los Anđelesu, koji se vraća u istoriju i podseća da su prve snage reda i zakona na jugu nastale kao robovske patrole, grupe ljudi koje su angažovane da pronalaze odbegle robove. Kada je robovlasništvo ukinuto, policija je primenjivala takozvane zakone DŽima Kroua. „Čak i danas policija nesrazmerno koristi silu protiv Afroamerikanaca i velika je verovatnoća da će oni biti uhapšeni i osuđeni“, ističe Brajan. Da nije problem u novcu nego u ponašanju, pokazuje jedna anketa iz 2017. godine, koja je fokusirana na nekoliko nedelja 2014. i deo 2015. godine kada je njujorška policija svesno povukla takozvano proaktivno policijsko postupanje, odnosno manje zaustavljanja osoba i manje agresivno ponašanje. Rezultat je da je u tom periodu bilo 2.100 manje pritužbi na policijsku brutalnost. Predsednik Donald Tramp oštro se protivi svakom smanjenju budžeta za policiju i obećeva da do toga neće doći. On je u ponedeljak održao sastanak sa predstavnicima policijskih organizacija iz cele Amerike, naglašavajući da policija omogućava građanima da žive u miru i da iskreno veruje da su 99 odsto policajaca sjajni ljudi. Bela kuća saopštila je da još nije razmatrala predloge reforme policije koji stižu od demokrata, ali je ipak rečeno da smanjenje imuniteta policajcima nije dobra polazna osnova. Međutim, ono što je dodatno zabrinulo pa i podelilo američku javnost, jeste ponašanje predsednika Trampa tokom protesta. Već prvog dana na Tviteru ih je nazivao šljamom, otpadnicima, lopovima i ostalim pogrdnim rečima, jednostavno ne želeći da razume motive protesta. Najveći gaf napravio je u sredu 3. juna kada je naredio da se stotinak mirnih demonstranata rastera kod Lafajet parka koji se nalazi ispred Bele kuće kako bi mogao da prošeta kroz park do Crkve Svetog Jovana, koju takođe nazivaju predsedničkom crkvom s obzirom na to da većina predsednika tu odlazi na misu sa svojim porodicima. Tome je prethodila dvosatna žestoka rasprava između predsednika i sekretara za odbranu Majka Espera, načelnika združenog generalštaba generala Majka Milija i državnog tužioca Vilijama Bara, pošto je Tramp zahtevao da se na ulice američkih gradova razmesti deset hiljada vojnika iz redovnog sastava. Trojica zvaničnika su ga ubeđivala da je to nepotrebno pošto je u tom trenutku u 26 država, kao i u Vašingtonu, bila raspoređena Nacionalna garda i situacija je bila pod kontrolom. Nakon tog, na momente dramatičnog sastanka, predsednik je izašao u ružičnjak Bele kuće i obratio se novinarima nazivajući sebe predsednikom zakona i reda i obećavajući da će izvesti vojsku ako to bude neophodno, dok su samo pedeset metara dalje odjekivali topovski udari, video se suzavac i čuli jauci demonstranata. Posle toga, prema rečima novinara koji su bili u ružičnjaku, Tramp je prošetao kroz park, došao do crkve, neko mu je dodao Bibliju i gotovo čitav minut je stajao sa podignutom Svetim pismom u ruci. Valjda shvativši i sam da scena sama po sebi izgleda bizarno, pozvao je nekoliko saradnika da mu se pridruže u toj predstavi za snimatelja i foto-reportere. Novinarima nije promaklo da su ispred crkve bili i njegova ćerka Ivanka Tramp i njen suprug DŽered Kušner, jedan od Trampovih najbližih saradnika, ali mu se nisu pridružili u slikanju. Još jedan prilično neumesan gaf predsednik je napravio u petak 5. juna kada je predstavljao podatke o stopi nezaposlenosti za prethodni mesec, koja je sa 14,4 smanjena na 13,3 procenta, i tada je izjavio da je pokojni DŽordž Flojd verovatno na nebu ponosan na taj uspeh. Trampovo igranje upotrebom vojske izazvalo je dosad neviđen gnev velikog broja penzionisanih generala, uključujući tri bivša načelnika združenog generalštaba, komandanta NATO snaga, bivših sekretara za odbranu i bivših direktora CIA. Možda je najdalje otišao DŽejms Matis, bivši sekretar za odbranu pod Trampom, koji je rekao da je predsednik Tramp prvi predsednik tokom njegovog života koji ne pokušava da ujedinjeni Ameriku i, kako je dodao, pretvara se da to pokušava. I bivši šef kabineta predsednika Trampa general DŽon Keli imao je jasnu poruku za birače. „Mislim da treba da ozbiljnije razmislimo koga biramo. Smatram da dobro treba da analiziramo ljude koje biramo na funkciju, stavimo ih kroz filter sa dva glavna pitanja o kakvim se ljudima radi i kakva je njihova etika.“ Sve ovo što se dešavalo u poslednje dve nedelje ostavilo je trag na popularnost predsednika. Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je u ponedeljak objavio Si-En-En, Trampa u ovom trenutku podržava 38 odsto ispitanika, što je pad od 7 odsto od prethodnog istraživanja rađenog početkom maja. Sa druge strane, predsedničkog kandidata demokrata DŽozefa Bajdena podržava 55 odsto ispitanika, što je najveća razlika u odnosu na Trampa do sada. Doduše, treba uzeti u obzir da je istraživanje rađeno od prošlog utorka do petka, kada još nisu bili poznati rezultati stope nezaposlenosti u maju, koji su daleko bolji od očekivanih, što bi svakako delimično promenilo sliku. Tramp je, naravno, odmah na Tviteru odbacio istraživanje Si-En-Ena, koje je označio kao lažnu vest. Međutim, podaci portala Real Clear Politics, koji prati uporedna istraživanja javnog mnjenja, još od kraja prošle godine pokazuju da Bajden, sa izuzetkom jednog istraživanja, uvek ima prednost u odnosu na Trampa. Prema proseku svih sprovedenih istraživanja, Bajden u odnosu na Trampa vodi sa 49,6 prema 41,6 procenata. Naravno, poučeni pogrešnim anketama iz 2016. godine, niko od analitičara ne uzima ovo zdravo za gotovo, ali je izvesno da ćemo do 3. novembra gledati gladijatorsku borbu dvojice protivkandidata.