Za pregovore više nema izgovora

Do sastanka u Vašingtonu, koji u ime Donalda Trampa organizuje njegov predstavnik za „mirovne“ pregovore Beograda i Prištine, Srbija je zaustavila kampanju povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, iako je to bio ključni adut koji je razdrmao strane sile i toliko ih zainteresovao da s vremena na vreme liči da se otimaju ko će biti nadležan za dogovor. Tako je ova nedelja počela premijernom posetom novoimenovanog predstavnika EU za dijalog Beogradu, nastavljena je dvodnevnom posetom Aleksandra Vučića Moskvi, a završava se u Vašingtonu, 27. juna. A kampanja za povlačenje priznavanja se neće nastaviti, jer se, po svemu sudeći, nastavlja briselski dijalog. Da li su način (ad hoc), mesto (tamo gde kažu da se ne ide na pregovaranje nego na potpisivanje) ili vreme (uoči Vidovdana), pojačali očekivanja od odlaska kod Trampovog izaslanika, tek sastanak je Ričard Grenel zakazao brzim potezom, kada su drugi sastanci sa EU i Rusijom već bili poznati i pritom, kako mu i priliči, na Tviteru kritikovao dosadašnje posredovanje EU. U utorak je iz NJujork tajmsa stigla vest da će i sam Tramp ugostiti Vučića u Beloj kući, a Grenel je u duhu prethodne izjave da će pregovarati o ekonomskoj saradnji najavio „da će Kosovu i Srbiji doneti kapitalizam po uzoru na Šenžen zonu“. Šta god bude rezultat razgovora u Beloj kući, svetska se diplomatija nije zalud ustalasala. Jer cilj SAD, specifično i u kampanji za izbor predsednika na jesen, jeste da pokaže da je još uvek supersila koja se o svemu pita. Cilj Moskve i Brisela je da dokažu da su i oni isto. Pa i Šenžen, nalik kineskoj Specijalnoj zoni, bila bi, po Grenelu, zajednička ekonomska teritorija - sa jakim kompanijama, verovatno, američkim. Iz EU su izlazile oprečne izjave - od osuđujućih za taj gest do poziva na nastavak partnerstva EU i SAD u zajedničkom posredovanju, sve dok Grenel, u jednom intervjuu, nije kazao da nije zainteresovan za političku, koju prepušta Briselu, nego samo za ekonomsku dimenziju pregovora. Tvrdi i da je dobio garancije da će se privremeno zaustaviti i kampanja za povlačenje priznanja i da neće biti zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama do sastanka u Beloj kući. „Ako bilo koja od strana ne bude zadovoljna nakon razgovora 27. juna, vratiće se status quo po povratku iz Vašingtona. Kao što sve vreme govorimo, moramo najpre postići napredak na planu ekonomskog rasta. To je fokus.“ U javnosti se pretpostavlja da će se u Vašingtonu, ipak, desiti „kapitulacija Srbije na Vidovdan“, ali će najverovatnije najveći potres ostati onaj koji je Grenelov poziv izazvao. A izazvao je redosled događaja iz koga se bitka za prevlast nad balkanskim ostrvima problema ogolila. Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, u Beogradu je, tri dana pred izbore, insistiranjem na povratku na razgovore u Savetu bezbednosti UN i pridržavanju Rezolucije 1244 vidno preznojio Vučića, koji je priznao da je razgovor bio težak. Dosadašnja politika - podržaćemo što Srbija bude želela - zasnivala se na uverenju da politički vrh neće dovoditi u sumnju teritorijalni integritet, ni težiti NATO integracijama. Vučić je nakon sastanka sa Lavrovom kazao da su ga, kao predsednika, određene ocene dodatno zabrinule, a tiču se različitih planova i ideja po pitanju rešavanja kosovske krize. „Ne želim nikoga da obmanjujem ili nešto skrivam od javnosti u Srbiji. Očigledno je da nas čeka izuzetno težak period u kojem ćemo se suočiti sa velikim pritiscima da bi se ostvarili neki planovi koje mi zvanično, a i nezvanično, nismo dobili. Ali, na osnovu određenih ocena naših ruskih prijatelja, čini mi se da ćemo morati biti izuzetno, izuzetno obazrivi i veoma pažljivi u praćenju svake ideje koja nam se bude predstavljala.“ U odgovorima srpskih zvaničnika, naročito predsednika, na pitanja u vezi sa eventualnim premeštanjem pregovora iz Brisela u Vašington i obrnuto, mesecima unazad Moskva nije adresirana kao relevantan učesnik. Moskva se potom sama pozvala, ne zato da bi štitila interes Srbije, nego - kao i svi umešani - sopstvenu spoljnopolitičku poziciju u svetu, pa i regionu. Interes Rusije da se dogovor ne postigne potencijalno suprotno sadržini visokog međunarodnog dokumenta, čiji je potpisnik, Lavrov je sročio ovako: Rusija će nastaviti da štiti interese Srbije u međunarodnim organizacijama i da podržava sve pokušaje koji mogu da dovedu do uzajamnog rešavanja kosovskog problema uključujući i razgovor uz posredovanje EU - ali na osnovu Rezolucije 1244; EU ima mandat Generalne skupštine UN, mora obaveze da „ispunjava pošteno i da se bori za realizaciju i onih rešenja koja su već bila postignuta, kao što je formiranje ZSO“; Rezolucija SB UN 1244 je aktuelna, nema ubrzanja, ni veštačkih rokova. Uoči vojne parade povodom Dana pobede, 24. juna, Vučić je, prema njegovim prvim izjavama, u utorak imao „veoma prijatan“ razgovor sa Vladimirom Putinom. „Imajući u vidu interese Srbije, veoma sam zadovoljan razgovorima, koji su se, pre svega, vodili o KiM“, kazao je. Ruski predsednik je potvrdio dolazak u Beograd u oktobru i, kako kaže Vučić, „dao mu dobre savete i analize ukupne situacije u svetu“, ali poštujući, pre svega, „stavove Srbije“. I bez obzira na to što Miroslav Lajčak u Beogradu nije bio eksplicitan u vezi sa insistiranjem EU da pregovori ostanu pod njenim patronatom, Đozep Borelj je, dan po Lajčakovoj poseti, iz Brisela doveo pod sumnju međunarodnu ulogu EU ako ona ne uspe da reši kosovsko pitanje. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost zahvalio se na naporima SAD da dovedu pregovarače ponovo za sto, ali ih je podsetio da se EU ne takmiči s njima „za zlatnu medalju“ i da je „jedini strukturirani dijalog“ dve strane onaj moguć u EU, jer je reč o evropskom susedstvu. Lajčak je, međutim, eksplicitan bio u vezi sa sadržinom svoje agende. Prvi put je neki evropski zvaničnik kazao da je cilj razgovora potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma. A tako otvoren ne bi bio da taj plan po njegovoj agendi ne pada skoro. „Mi nudimo sveobuhvatni ugovor koji će rešiti ekonomska i sva druga pitanja jednom zauvek, da ne ostane nerešenih pitanja.“ Srpski predsednik, uprkos tome, tvrdi da će u dobroj veri, ili kao je rekao „bona fide“, nastaviti razgovore. Vučić je i za ovaj sastanak kazao da nije bio lak, ali najkonkretniji do sada, te da iz Beograda detalji neće procuriti u javnost. Za razliku od sastanka s Lavrovom, detalje razgovora sa evropskim posrednikom je, ipak, želeo da sakrije. Pošto se EU protivi promeni granica, iz Lajčakove izjave proizlazi da će ponuda biti priznanje „jednom zauvek“. A Vučić mu je obećao privrženost evropskim integracijama, „približavanje EU građanima“ i očuvanje formata dosadašnjeg razgovora. Do novog sastanka, u julu, postoji mogućnost da će vizna liberalizacija za Prištinu, kao šargarepa, biti tema u EU, a ta mogućnost ne proizlazi samo iz izjave Hašima Tačija, u kojoj obećava građanima da je ta odluka već spremna, nego se ona čita i iz Grenelovih optužbi na račun evropske administracije, kao dokaz njene nesposobnosti. „Zašto do sada niste doneli odluku“, likuje američki diplomata. Vučić u Vašington putuje kao predsednik države u kojoj u ovom trenutku nije konstituisana skupština ni izabrani članovi nove vlade, a Tači, za koga NJujork tajms uporno tvrdi da je već postigao dogovor sa Vučićem i Grenelom, u Prištini je praktično opozicija. Kapaciteti ove dvojice da uoči Vidovdana donesu važnu odluku bili bi slabi i za obojicu upitnog legaliteta. Dok pred Vučićem nema političkih prepreka da pregovara i u Vašingtonu, u Prištini, koju će zastupati aktuelni premijer Avdulah Hoti, ni institucionalni kurs nije jednoznačan. Vjosa Osmani, aktuelna predsednica Skupštine i kandidat DSK za premijera, razrešena je za vikend svih funkcija u stranci, najverovatnije zato što je insistirala na poštovanju rezolucija, usvojenih za vreme vlade Samoopredeljenja, kojima se onemogućava da predsednik Tači bude zvanični pregovarač i da se razgovara o teritoriji, suverenitetu i unutrašnjem poretku Kosova. Za razliku od Hotija ili Tačija, svejedno, Vučićev SNS je u nedelju na republičkim izborima osvojio više od 60 odsto glasova, a pobedio je i u Vojvodini i skoro svim opštinama i legitimitet koji odatle vuče je prvo što su i zapadni i ruski mediji „ubrizgali“ u pregovore sa Prištinom. Izborna pobeda kojoj su se obradovali zvaničnici EU i SAD, donosi dvotrećinsku većinu i lišava Vučića izgovora pred zapadnim partnerima. A ruski Komersant tvrdi da ostaje i bez mogućnosti da i dalje sedi na dve stolice, što je duže vreme Srbiji davalo prostor da žonglira čekajući povoljniji trenutak.