Resavska škola na Univerzitetu

Šefica Katedre za orijentalistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Anđelka Mitrović je kolegama s katedre prošle nedelje poslala zahtev da se redovnoj profesorki i v. d. dekanke LJiljani Marković radni odnos produži za dve godine. Ovako sročeno, jedva da zvuči kao vest. Štaviše, u većini slučajeva, takvi zahtevi se prihvate bez problema. Međutim, u priloženoj bibliografiji, na osnovu koje Marković očekuje produženje radnog odnosa, nalazi se 10 od 12 naučnih radova, monografija i knjiga za koje bi Etički odbor Beogradskog univerziteta trebalo da utvrdi da li postoje prekršaji plagiranja i autoplagiranja ili ne. Podnosilac ovog zahteva je, primera radi samo u jednom spornom radu pronašao odeljke iz sedam tuđih radova i dela koji nisu pripisani stvarnim autorima. Zaključak tog rada jeste napisala LJiljana Marković, ali godinu dana ranije, za potrebe drugog članka koji sadržinski ne odgovara predmetnom. Potom je Marković taj sporni rad bez citata od reči do reči prepisala u druga dva svoja rada, bez navođenja izvora. U bibliografiji se nalaze i tri knjige koje je prema katalogu Narodne biblioteke Srbije nemoguće pronaći. Samim tim ih nema ni u bibliotekama Filološkog fakulteta, zbog čega pojedini sumnjaju da nisu ni objavljene. Nedeljnik NIN je od septembra nekoliko puta pisao o optužbama protiv LJiljane Marković i o zamerkama na račun njenog rukovođenja prestižnom visokoškolskom institucijom. Nekoliko zaposlenih je 2017. ostvarilo višemilionska godišnja neto primanja, a 1,5 miliona evra iz budžetskih sredstava je prema izveštaju Državne revizorske institucije potrošeno nenamenski. Dalje, Marković je bila odbornica SNS-a u Skupštini Beograda, iako Statut UB dekanima eksplicitno zabranjuje obavljanje političke funkcije, zbog čega joj je rektorka Ivanka Popović izrekla javnu opomenu. Naposletku, utvrđeno je da je v. d. dekanke prisvajala intelektualni rad drugih LJiljana Marković – jedne pesnikinje i prevoditeljke i jedne andragoškinje. Potkraj februara, činilo se da se samovlašću na Filološkom fakultetu nazire kraj. Etički odbor UB je izrekao prvostepenu javnu opomenu LJiljani Marković po nekoliko tačaka, a među njima je bio i prekršaj falsifikovanja službenog dokumenta. Naime, Marković je potpisala jednu odluku Nastavno-naučnog veća, iako ta sednica uopšte nije bila održana. Istini za volju, da bi javna opomena postala pravosnažna, o njoj treba da se potvrdno izjasni i Senat UB. NJome nisu bili obuhvaćene optužbe za plagiranje i autoplagiranje, jer su i dalje na nivou zahteva za utvrđivanjem prekršaja. Razlog je nazočan – zahtevi su upućeni Etičkom odboru UB koji u takvim situacijama zahteve prosleđuje etičkim telima fakulteta, verovatno zato što nema kapaciteta da istražuje sve plagijate unutar beogradske akademske zajednice. S druge strane, Filološki fakultet i dalje nema svoj etički odbor, iako je po Zakonu o visokom obrazovanju iz 2016. obavezan da ga formira. Zaposleni na ovoj visokoškolskoj ustanovi su od tada nekoliko puta zahtevali da se s tim procesom otpočne, ali bez uspeha. Rečju, moguće plagiranje i autoplagiranje LJiljane Marković nema ko da istraži, a birokratski lavirinti su karakteristično neprohodni. Osoba koja je dokazano počinila ove prekršaje ne bi mogla da ostane ni u nastavnom kadru, a kamoli na čelu fakulteta. Pod pretpostavkom da se na Katedri za orijentalistiku usvoji zahtev za produženjem radnog odnosa LJiljane Marković, o njemu će morati da se izjasni i NNV. Iako je sedam upravnika katedra tražilo da se sednica NNV-a organizuje u dogledno vreme, Marković je predloge odbijala, verovatno svesna da postoji mogućnost da nastavni kadar fakulteta uživo odbije njen zahtev. S druge strane, ako bi se sednica održala elektronskim putem, porasla bi i šansa da joj se produži radni odnos. Budući da su mnoge doktorske disertacije i karijerna napredovanja na čekanju, nemalo je onih kojima nove turbulencije unutar Filološkog fakulteta ne bi odgovarale.