Nužda pravila menja

Vreme je da lideri 20 najrazvijenijih zemalja sveta održe novi sastanak na kome bi razgovarali o merama za unapređenje Akcionog plana G20, i dogovorili se o snažnijem koordiniranom globalnom odgovoru na urgentnu zdravstvenu, ekonomsku i socijalnu situaciju s kojom se suočavamo. G20 je demonstrirala da je u stanju da ljude okupi oko zajedničkog seta aktivnosti, a sledeće odluke i odgovor na kovid-19 imaće direktne posledice po budućnost svetske ekonomije. Svet u kome živimo prolazi kroz kritične trenutke. Na svim kontinentima države se bore da zaustave širenje virusa. U poređenju s nivoom pre krize, Međunarodna organizacija rada očekuje pad od 10,5 odsto broja radnih sati, što je ekvivalent gubitku od preko 300 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom. Prvi put u ovom stoleću, globalno siromaštvo je u porastu. Iz tog razloga je potrebno istaći urgentnost obezbeđivanja hitnih olakšica za zemlje pogođene efektima ove globalne krize bez presedana. Problemi s kojima se suočavaju najsiromašnije zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike zahtevaju hitnu akciju, kao i oni na koje nailaze ekonomije zemalja s različitim nivoima srednjih prihoda. Te zemlje zajedno čine skoro 70 odsto ukupnog svetskog stanovništva i približno jednu trećinu globalnog BDP-a. Ujedinjene nacije predviđaju da bi globalna recesija mogla da poništi tri decenije poboljšanja životnog standarda i preko 420 miliona ljudi gurne u ekstremno siromaštvo. Svetski program za hranu procenjuje da će 265 miliona ljudi - 130 miliona više nego pre pandemije - biti izloženo krizno visokim nivoima gladi. Uz sve veće pritiske na zdravstvene i druge socijalne službe, kovid-19 je izazvao najveću obrazovnu krizu: milijardu i po dece - 80 odsto od ukupnog broja dece na svetu - nije išlo ili i dalje ne ide u školu. Većini njih je uskraćena nastava na daljinu. Mnogi se možda nikad neće vratiti u školu, a bojimo se da će mnogi od njih završiti kao dečja radna snaga. Milioni onih koji više ne mogu da računaju na školske obroke ostaće gladni, dok se istovremeno sredstva koja se izdvajaju za pomoć obrazovnom sektoru smanjuju. Globalna ekonomska i socijalna vanredna situacija ne može da bude okončana pre nego što bude okončano zdravstveno urgentno stanje. A ono ne može da bude okončano u jednoj zemlji ako nije okončano u svim zemljama. Stoga pozdravljamo majsku odluku o izdvajanju osam milijardi dolara za razvoj vakcina, dijagnostike i terapija u skladu s preporukama Odbora za monitoring globalne pripravnosti (tela za pripremu reagovanja na globalne zdravstvene krize, koje su 2018. formirale SZO i Grupacija Svetske banke, prim.), i apelujemo da se ta sredstva odmah izdvoje, te da se njihovo korišćenje u potpunosti nadgleda i o tome podnose izveštaji. Ali, potrebna nam je i globalna koordinacija za razvoj, masovnu proizvodnju i ravnomernu distribuciju vakcine ili vakcina kako bi se osiguralo da one što je pre moguće postanu univerzalno dostupne i besplatne. Pozivamo sve članice G20 da u potpunosti podrže junsku odluku (na Globalnom samitu o vakcinaciji održanom u Londonu, prim.) o izdvajanju dodatnih 7,4 milijarde dolara za Globalnu alijansu za vakcinaciju (Gavi), koja će između 2021. i 2025. imunizovati 300 miliona dece i tako spasiti i do osam miliona života. Dok se borimo protiv kovida-19 ne smemo da dopustimo da se druge zarazne bolesti ponovo prošire. Od ključnog je značaja tešnja prekogranična saradnja kako bi se uvećala trenutno i u budućnosti ograničena globalna dostupnost vitalne medicinske opreme, i kako bi testiranje postalo moguće obaviti u svakoj zemlji. Zemljama u razvoju potrebna je hitna podrška SZO i drugih aktera kako bi unapredile svoje zdravstvene sisteme i kapacitete, te poboljšale kvalitet mera socijalne zaštite. Z emlje u razvoju suočene su sa brojnim preprekama da bi ponovo pokrenule ekonomski rast, a i mnogim ekonomijama u usponu sa srednjom visinom dohotka pogoršane su ekonomske i fiskalne prilike. Više od 100 zemalja se dosad obratilo MMF-u za pomoć, očekuje se da će još mnoge to tek učiniti, a MMF procenjuje da je ekonomijama u usponu i zemljama u razvoju za prevazilaženje krize potrebno 2.500 milijardi dolara. Do sada je alociran samo mali deo te sume. Pozdravljamo dobre namere sadržane u Akcionom planu G20, ali konkretne mere moraju hitno da budu dogovorene i u potpunosti primenjene. Dužnički teret za 76 zemalja članica Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) mora da bude radikalno olakšan, uključujući tu i olakšice koje bi bilateralni, multilateralni i privatni kreditori trebalo da obezbede do kraja 2021. To mora da bude operacionalizovano što je pre moguće. Multilateralni poverioci moraju da demonstriraju da su spremni da ponude nove neto pozajmice kao odgovor na krizu izazvanu kovidom-19. Na načelu dobrovoljnosti zasnovanom procesu u okviru koga je privatne investitore koordinirao Institut za međunarodne finansije (IIF) vreme ističe, i sada bi trebalo osmisliti novi, obavezujući pristup. Tuce ili više ekonomija u usponu bi u narednoj godini moglo da zapadne u probleme s otplatom dugova. MMF bi trebalo zadužiti da okupi zainteresovane aktere i, kroz analizu održivosti duga, odredi šire parametre za rešavanje takve situacije. Članice G20 bi trebalo da se slože o tome da je onih 2.500 milijardi dolara koje pominje MMF potrebno obezbediti sada. Ovo zahteva da MMF, Svetska banka i regionalne razvojne banke podignu gornje limite za odobravanje kredita i nepovratnih sredstava. Multilateralne razvojne banke će u narednih 18 meseci svoje kreditne portfolije sa sadašnjih 500 milijardi verovatno povećati na 650-700 milijardi dolara. Ako se ne poveća obim sredstava na raspolaganju međunarodnim finansijskim institucijama i ako im se ne omogući da budu ambicioznije po pitanju plasiranja kapitala, njihova sposobnost da odgovore na tekuću krizu biće u velikoj meri ograničena. Posledice izostanka pravovremene akcije osećale bi se do kraja decenije. Ovo je vreme kada bi zemlje trebalo da budu spremne da iskorače izvan okvira svojih normalnih fiskalnih limita. Najsiromašnijima, čiji je fiskalni kapacitet ograničen, potrebna je finansijska podrška bogatih zemalja i multilateralnih organizacija. Mreže socijalne zaštite, regularne zdravstvene usluge, obrazovanje i inicijative za borbu protiv klimatskih promena - a imajući na umu plan za ostvarivanje UN Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine - ne smeju ta trpe zbog borbe protiv širenja kovida-19. Stoga je potrebno da obezbedimo da multilateralne razvojne banke na raspolaganju imaju dovoljna sredstva za najmanje narednih pet godina, što će zahtevati dodatnih 1.000 milijardi dolara u njihovim kombinovanim portfolijima. Od individualnih institucija bi trebalo tražiti da osmisle planove za ostvarivanje tih ciljeva. To će od njih zahtevati da postojeći kapital koriste na efikasniji način, i da obezbede nove izvore finansiranja iz pozajmica, dokapitalizacije i kreiranja novih, na garancijama zasnovanih instrumenata, poput Međunarodnog finansijskog instrumenta za obrazovanje. Potvrđujemo našu posvećenost izdavanju specijalnih prava vučenja (SPV), rezervne valute MMF-a i transferu postojećih a neiskorišćenih, te novih SPV alokacija zemljama kojima je podrška najpotrebnija. Bez potrebe da se za to traži saglasnost nacionalnih parlamenata, odlukom o SPV momentalno bi bilo stavljeno na raspolaganje skoro 600 milijardi dolara, a do 2022. i više od 1.000 milijardi. Pozivamo G20 da obezbedi političku podršku za alokaciju SPV uz simultano angažovanje na neophodnim tehničkim poslovima, kako bi ova mera mogla da bude primenjena čim se dogovor o tome postigne. U prvoj fazi tekuće krize, naglasak je bio na obezbeđivanju likvidnosti, zaštiti radnih mesta i hitnim investicijama u zdravstvo. Sada, dok tragamo za načinima na koje je moguće svetsku privredu vratiti na nivo rasta koji je imala pre izbijanja krize, od vitalne važnosti su pojačana fiskalna i monetarna koordinacija, kao i koordinacija centralnih banaka. „Zelene“ investicije moraju da budu u središtu stimulativnih mera, a potrošnja fokusirana na infrastrukturu i druge projekte od koristi po održivi razvoj i zaposlenost. Ovo će oporavak od aktuelne krize učiniti istinski transformativnim, ubrzavajući napredak na planu borbe protiv klimatskih promena. Trebalo bi razmotriti mogućnosti određivanja ciljane stope globalnog ekonomskog rasta, koja bi kao parametar stajala paralelno s nacionalnim nivoima ciljane inflacije, kao i načine na koje bi međunarodna trgovina bila vraćena na pređašnji nivo. Da bi nacionalne vlade mogle da računaju na vitalno važne prihode, trebalo bi postići dogovor o koordiniranoj strategiji za povraćaj novca koji završava u poreskim rajevima. Zemlje bi trebalo da automatski razmenjuju poreske informacije i ukinu tajnost koja obavija vlasnike i trustove koji poreskim rajevima koriste, a trebalo bi na međunarodnom planu postići saglasnost i oko kaznenih mera za zemlje koje odbijaju da primene dogovorena pravila u ovoj oblasti. Ukoliko akcija G20 izostane, recesija izazvana pandemijom će se samo produbiti, nanoseći štetu svim privredama sveta, a najviše najmarginalizovanijim i najsiromašnijim narodima. Budući da na njene članice otpada 85 odsto svetskog nominalnog BDP-a, G20 ima kapacitet da predvodi mobilizaciju resursa na zahtevanom nivou. Apelujemo na lidere ovih zemalja da to smesta učine. Kovid-19 je alarm za uzbunu za globalnu zajednicu. Svetska zdravstvena i finansijska arhitektura mora da bude ojačana, delom i redizajnirana, kako bi ojačala pripravnost i kapacitet za brzo i proporcionalno delovanje u slučaju budućih kriza. Moramo da pošaljemo poruku nade za budućnost: da su UN, vlade članica G20 i svi zainteresovani partneri u stanju da ovu krizu pretvore u priliku za izgradnju novog i efikasnijeg multilateralizma, koji će na adekvatniji način odražavati trenutnu ekonomsku i političku realnost, i spremniji je da se suoči s izazovima 21. veka.