Ni korona neće zaustaviti ulaganja u Hemofarm

Haos koji je i na zdravstvenom i na ekonomskom planu izazvao novi virus kovid-19 samo u prvom naletu nije direktno pogodio farmaceutsku industriju. Naprotiv, za mnoge farmaceutske kompanije je taj prvi udar bio čak i blagotvoran, jer je značajno povećana tražnja za većinom njihovih proizvoda. Na dugi rok, međutim, i ova industrija osetiće negativne posledice pandemije i samo je pitanje kolike će one biti, kaže u razgovoru za NIN Peter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe, u čijem sastavu posluje i vršački Hemofarm. „U martu i aprilu proizveli smo više nego ikada pre. Moramo, međutim, da budemo svesni da su u ta dva meseca domaćinstva, apoteke i zdravstvene ustanove značajno povećale zalihe lekova i jedno vreme neće imati potrebe da kupuju nove količine. Dodatna nevolja je što su zbog straha od kovida-19 ljudi koji imaju problema sa nekim drugim bolestima, čak i hroničnim, prestali da idu kod lekara i uzimaju redovne terapije. Zato je veoma nezahvalno prognozirati šta će se u narednom periodu dešavati. Pri tome se situacija razlikuje od zemlje do zemlje, jer u Nemačkoj nije kao u Italiji, niti je u Španiji kao u Rusiji ili Velikoj Britaniji. Sada sve, ipak, zavisi od toga koliko će pandemija trajati“, ističe Goldšmit, naglašavajući da on očekuje da će tražnja za lekovima u junu i tokom leta pasti, što bi moglo da ovogodišnje rezultate Štade pogura naniže i da uprkos dinamičnom rastu u prvom delu 2020. na kraju budu nešto manji nego što je planirano. On podseća i da su lane prihodi od prodaje povećani za 12 odsto i dostigli 2,61 milijardu evra, uz profit pre kamate, poreza na dobit i amortizacije (EBITDA) od 625,5 miliona evra, koji je za čak 24 odsto bio veći nego 2018. On ukazuje i na to da nijedna industrija ne može da funkcioniše kao izolovano ostrvo. Izvesno je da će ovu godinu Nemačka završiti u recesiji, a MMF procenjuje pad bruto domaćeg proizvoda za sedam procenata. U takvom ambijentu teško je očekivati dinamičan rast, kakav je postojao početkom godine, ističe Goldšmit, navodeći da je u prvom polugođu Štada imala dvocifreni rast prihoda od prodaje. Ali, u drugoj polovini godine očekuje da će prodaja pasti, naročito lekova koje ljudi kupuju bez recepta. Konačno, deo problema koje je izazvao kovid-19, u nekim zemljama uspeće da amortizuje razvijeni sektor osiguranja. Tamo gde ne postoji običaj osiguranja, negativne posledice biće mnogo veće, kako za građane, tako i za ekonomije tih zemalja. „Zabluda je da farmaceutska industrija ima bilo kakvu korist od ovakve krize, zbog koje će u većini zemalja sveta bruto domaći proizvod ove godine biti manji nego prošle. A čim neka zemlja upadne u recesiju na dugi rok nikome to ne ide u prilog, pa ni farmaceutskoj industriji. Možda neko na kratak rok i može da profitira, ali dugoročno ovakve krize proizvode katastrofalne posledice za sve. Uostalom, sada zbog kovida-19 kod lekara ne idu ni teški bolesnici, pa mnogi od njih ne dobijaju uobičajene terapije tako da se troši manje lekova nego u normalnim vremenima“, objašnjava Goldšmit. Brojni ekonomisti, poput Nurijela Rubinija, strahuju da bi kriza izazvana pandemijom mogla biti veća i od Velike depresije, jer za razliku od tridesetih godina 20. veka sada postoji problem i na strani tražnje - koja je sužena jer ljudi odlažu kupovine svega što im nije baš neophodno – i na strani ponude, jer su pokidani mnogi lanci snabdevanja, a proizvodnja je u mnogim fabrikama zaustavljena ili značajno smanjena. Zbog toga su sve glasniji zahtevi, pa i politički pritisci, da zapadne kompanije vrate proizvodnju sa Istoka u matične zemlje. Jedno su, međutim, želje političara, a drugo interesi samih kompanija. S tim u vezi Goldšmit ističe da proizvodi vršačkog Hemofarma, kao deo Štada grupe, ispunjavaju standarde kvaliteta Nemačke i Evropske unije, ali su s druge strane troškovi proizvodnje niži nego u EU. Ako bi bilo pritisaka da se ta proizvodnja preseli iz Srbije u Nemačku, postavlja se pitanje šta će biti sa cenom tih lekova, tako da i o tome mora da se vodi računa, ističe generalni direktor Štada grupe, uz opasku da ništa nije crno-belo. Uostalom, Štada ima fabrike u Nemačkoj, Srbiji, Češkoj, Rusiji, a odnedavno i u Ukrajini, što je veoma bitno u slučaju da se pojavi neka nova epidemija koja bi zahtevala da se poveća proizvodnja i naprave veće zalihe nekih lekova i aktivnih supstanci za njihovu proizvodnju. Zbog svega toga, Goldšmit ne očekuje pritiske te vrste, mada kaže da ih ne treba ni potcenjivati zbog dimenzija krize, koja je u mnogim razvijenim zemljama doprinela da se značajno poveća stopa nezaposlenosti. On kaže da je za njega od „seobe“ u matičnu zemlju važnije da se mogu garantovati „dobre cene“ i redovne isporuke, a Hemofarm je od izbijanja pandemije funkcionisao bez ikakvih problema i bez ijednog zastoja. I to je svakako doprinelo što ni novi virus nije promenio stare planove koje je prošle godine, na konferenciji za medije u Berlinu, najavio upravo Goldšmit, a oni podrazumevaju da će Štada i u narednom periodu nastaviti da ulaže u Hemofarm i to oko 20 miliona evra godišnje. To je deo dugoročne strategije, jer je Štada od 2006. u modernizaciju pogona, opremu i nova postrojenja Hemofarma investirala više od 300 miliona evra. Iako su srpski zvaničnici najavili da će u narednom periodu, zbog krize izazvane kovidom-19, povećati subvencije iz budžeta stranim kompanijama koje investiraju u Srbiju, Goldšmit za NIN ističe da Štada neće tražiti nikakvu finansijsku podršku iz državne kase za nova ulaganja u Vršac. „Znam za subvencije, ali mi od Vlade Srbije nećemo tražiti nikakvu finansijsku podršku. Uostalom, ni do sada nismo koristili subvencije, već smo zdravstvenom sistemu Srbije donirali neophodnu opremu. Svestan sam da neće biti lako narednih meseci, ali za sada poslujemo dobro, bolje od drugih industrija i naši strateški i investicioni planovi za Vršac se neće bitnije menjati“, kategoričan je Goldšmit. Jedan od razloga za to je i što prvi čovek Štade ne krije da je „izuzetno zadovoljan“ proizvodnim rezultatima Hemofarma, koji je 1. juna proslavio 60 godina od osnivanja. Fabrika iz Vršca je 2019. postavila novi rekord, jer je proizvela oko 5,7 milijardi tableta, kapsula i drugih formi, a za ovu godinu, pre pandemije planiran je novi rekord od sedam milijardi tableta i drugih formi. Generalni direktor Štade kaže i da nije slučajno Srbija prva zemlja koju je posetio nakon početka pandemije. „Došao sam da lično zahvalim svim zaposlenim u Srbiji, koji su sve vreme tokom krize radili, proizvodili i izvozili, jer je Hemofarm i po broju zaposlenih i po obimu proizvodnje jedna od naših najvećih fabrika“, kaže Goldšmit, navodeći da je jedna od prednosti Srbije i njena otvorenost – s jedne strane prema Evropskoj uniji, a s druge strane prema Rusiji i drugim zemljama sa kojima ima sporazum o slobodnoj trgovini. Kaže i da je razumeo kada je Vlada Srbije, na početku pandemije, donela odluku o zabrani izvoza lekova iz Srbije, dok se nije uverila da izvoz neće ugroziti redovno snabdevanje na domaćem tržištu. „U takvoj situaciji, da sam sedeo u bilo kojoj vladi, i ja bih doneo takvu odluku, jer bih pre svega želeo da osiguram lekove za domaće stanovništvo“, priznaje Goldšmit.