Velike štete od male elektrane

Nešto smo pogrešno shvatili. To što je seljak čovek vešt sa povrćem, ne znači da treba da ga teramo da žonglira vrućim krompirima. Ali u Radaljevu, opština Ivanjica, i u Trešnjevici, opština Arilje, ne žale se na uobičajene zemljoradničke muke. Hteli bi samo, ako može, vodu i struju. I da ne proterujemo autobuse i kamione tamo gde su sami izgradili put za traktore. No, čini se da ne može ni to. Šta se dogodilo? Zbila se poplava, koja se u Srbiji nekako uvek desi iznenada, kao pad meteorita, i odnela deo magistralnog puta Arilje – Ivanjica. Meštani su uvereni da je tome kriva mini-hidroelektrana koja se pored puta gradi, ali o tome ćemo kasnije. Sada je bitno sledeće – kada se taj magistralni put zatvori, ostaje samo lokalni. „Jedini alternativni put koji spaja Arilje i Ivanjicu jeste put Milovići – Gradina – Trešnjevica, koji su asfaltirali i sređivali meštani uz pomoć dve-tri firme. Nikada nismo imali pomoć ni jedne ni druge opštine. Magistrala je rizična, može da bude i odrona, i opštine znaju da je naš pravac tada jedini, ali to ih zanima samo kada se na magistrali nešto desi“, objašnjava Ivan Gavrilović iz Donjeg Radaljeva, koje se nalazi duž lokalnog puta. Kada putem predviđenim za traktor prođe autobus – otprilike četvorostruko teži, i to bez putnika – asfalt, dakako, izgleda kao da su ga izrovale krtice. A na toj deonici ima i nekoliko malih mostova. „Ovaj je u tako rizičnom stanju da je čovek u bageru morao da sedi kraj njega i uklanja drveće koje se zaglavljivalo za stubove. Moj pokojni otac ga je 1981. radio, i most maltene visi na ploči, voda je potkopala i odnela sve ispod“, dodaje Vlade Mitrović, predsednik Mesne zajednice Trešnjevica. Mada su meštani Radaljeva isprva razmišljali o tome da blokiraju saobraćaj, nisu želeli da prave problem komšijama. Vlade Mitrović je od opštine tražio saobraćajne znakove. Prvo je stigao znak koji zabranjuje prolaz vozilima težim od deset tona. „Pustili smo ljude da prolaze, jer znamo da moraju. Iako je naposletku stavljen znak koji zabranjuje vozila teža od 3,5 tone, prolazili su i kamioni. Rekli smo najzad da mogu i kamioni, samo smo tražili garancije od opštine da će nam put biti popravljen“, kaže Ivan Gavrilović. Vlade Mitrović kaže da je iz opštine dobio samo telefonsko obećanje da će sve biti sređeno. Zato su meštani Radaljeva i Trešnjevice potpisali istovetne peticije. „Put je i pre preusmeravanja saobraćaja bio u lošem stanju, jer deset godina dobijamo samo obećanja da će biti rekonstruisan i okrpljene rupe... Na određenim delovima bankina ne postoji i rupe dostižu i do pola metra...“, stoji u peticijama. Magistrala je popravljena posle sedam dana, ali lokalnom putu je i to bilo previše. Uz infrastrukturnu štetu, čak je i poljoprivredna ostala u drugom planu. „Bio sam u komisiji za procenu štete u mom selu – trideset šest domaćinstava nam je poplavljeno. Od tih 36, trideset i nekoliko više uopšte nema njive – ostao je samo kamen. Anto Miletić je imao 100.000 rasada kupusa, koji je stigao za sađenje. To je odnela voda, a odnela mu je i hektar i 30 ari pod borovnicom, kupinom, malinom i krompirom. Milutin Mitrović ostao je bez šest plastenika sa po hiljadu strukova paradajza. Petnaest ari krompira, ne poznaje se da je bio... Čovek šezdeset godina ima tezgu u Ivanjici“, nabraja Vlade Mitrović. Jordan Mojsilović iz Radaljeva rezignirano sumira da seljak ne interesuje nikoga. „Nemamo vode, nemamo struje. Obećavaju, već tri-četiri godine ne mogu da se usaglase, prebacuju s Kurte na Murtu. Voda je prioritet, ako čovek na selu nema vode, ne može držati stoku. Da su samo proširili klisuru kroz koju prolazi magistrala, sačuvali bismo naš put. To je toliko mali posao da je nas sto moglo da se organizuje, da dođemo sa kolicima i budacima. Dok svane, proširili bismo klisuru i kamioni bi mogli da prođu. Da organizujemo neke proteste, da blokiramo, to je već prevaziđeno, ali ako drugog rešenja nema, moramo nekako da izvršimo pritisak. Ne kažemo da je ovo najpreče; ima ljudi kojima su poplavljene kuće. Bili bismo zadovoljni da nam potpišu da će nam put u dogledno vreme vratiti u prvobitno stanje. Strpeli bismo se za pola godine, za godinu...“ Glede te vode i struje, čiji je prenos izgleda problem, vredi podsetiti da ivanjičko Radaljevo i ariljska Trešnjevica pripadaju različitim opštinama, ali su tik jedno do drugog. Jordanu Mojsiloviću je kuća u Radaljevu, a štala u Trešnjevici. „Meni je pola zemlje u Trešnjevici, pola u Radaljevu. A kao da je između njih državna granica. Imamo struje toliko da se vidi, ali na pola Dnevnika ti se prekida televizija. Nije džaba u Nušićevoj Gospođi ministarki tašta zeta htela da progna baš u Ivanjicu. Samo da imamo vodu, struju i put, za ostalo ćemo se nekako krpiti“, zaključuje Milan Gavrilović iz Donjeg Radaljeva. Ivan Gavrilović podseća da je neshvatljivo da tako žive u 21. veku. A na repu dolaze uobičajene posledice. „Mnogo kuća se gasi, ostaju samo ljudi stariji od 60 ili 70 godina, omladina beži u veće gradove ili druge države, jer ne vidi nikakvu perspektivu, ništa ne ide nabolje, samo nagore.“ Najzad, treba reći ponešto i o mini-hidroelektrani koju meštani krive za to što je poplava oštetila magistralu, i bila gora i od one upamćene, iz 1965. Krajem juna ovom se građevinom bavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). U tekstu CINS, ukratko, stoji da je nekoliko nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prirode u maju podnelo zahtev da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništi građevinsku dozvolu ove MHE. „Da bi izgradili MHE investitori u Srbiji moraju od Zavoda za zaštitu prirode Srbije dobiti takozvane uslove zaštite prirode, a na osnovu toga zatražiti od opštine na čijoj teritoriji žele da grade lokacijske uslove, a potom i građevinsku dozvolu. Tek tada mogu početi sa radovima. U slučaju MHE Brusnik, uslovi zaštite prirode dobijeni su 2012. s rokom važenje dve godine, navode iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Bez obzira na to što je rok važenja istekao, Opština Arilje prvo 2015. izdaje lokacijske uslove, a godinu dana kasnije i građevinsku dozvolu kojom omogućava početak radova investitoru”, pisao je CINS 26. juna. Jedan sagovornik CINS iz pomenutih nevladinih organizacija odlučno tvrdi da je mini-hidroelektrana skrivila štetu na magistrali, drugi podseća da to treba da konstatuju inspekcija ili sudski veštak. Direktor firme koja gradi MHE, Miško Bešikić, za CINS demantuje da je dozvola nezakonita, poziva se na neusaglašene zakone i smatra da je gradilište, zadržavajući poplavne nanose, zapravo spaslo okolne kuće. Dok se to ne razmrsi, Radaljevo i Trešnjevica i dalje pokušavaju da pohvataju Kurtine i Murtine vruće krompire.