Dirigovano nasilje

Protesti koji su se ovih dana odvijali ispred Skupštine Srbije po brutalnosti policije mogu dostojno da konkurišu onima iz vremena Slobodana Miloševića. Ali, u nečemu su ih i prevazišli. Na protestima devedesetih uglavnom su se tačno znale pozicije svih učesnika, a na ovima nisu. Huligani i policija na paradoksalan način ugrožavali su mirne građane različitih političkih uverenja koji su se spontano okupili nakon najave predsednika Aleksandra Vučića da će biti zatvoreni tokom vikenda. Vlast je na ulice izvela svu silu - od Posebne brigade MUP-a, u kojoj su bili angažovani policajci beogradskih opština i još nekih gradova, Žandarmerije, konjičke jedinice, Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), do policajaca u civilu i agenata BIA. Ali, ni to nije bilo sve. Tu su bile i pojedine huliganske grupe takozvanih navijača Zvezde, Partizana i Rada, kao i neke neformalne grupe nabildovanih momaka i organizovane desničarske grupacije, pre svega oko samostalnog poslanika Srđana Noga. Iste grupacije huligana Zvezde viđene su prilikom bakljada na krovovima zgrada u vreme vanrednog stanja. Oni koji su bili najbrojniji na protestima, mirni građani od levog do desnog političkog spektra, našli su se u vrtlogu nasilja koje su proizvodile ove dve naoko suprotstavljene grupacije - snage bezbednosti i huligani. Naime, novinari i brojni učesnici viđali su na obodima protesta kako razgovaraju policajci, naročito oni u civilu koji su bili prepoznatljivi po radio-vezama, sa momcima koji će kasnije izdavati naređenja onima koji su gađali kordon policije. To nije kraj ugrožavanja građana. Prema informacijama koje iznose advokati i nevladine organizacije, na udaru tužilaštva i prekršajnih i krivičnih sudova našli su se brojni građani za koje nema dokaza da su učestvovali u nasilju. Od brojnih slučajeva navodimo samo neke: dr Vladimir Mentus, član Instituta društvenih nauka je nakon hapšenja osuđen na 30 dana zatvora po prekršajnoj prijavi, bez prisustva advokata, isto kao i student ETF Igor Šljapić iz udruženja Krov nad glavom, koji je nosio transparent sa natpisom „Stop nasilju“. Vuk Orović, redovni student Pravnog fakulteta, uhapšen je kod Trga Slavija, i određen mu je pritvor do 30 dana. On je bio izložen i tabloidnom blatu kao „strani element“ jer ima crnogorsko državljanstvo. Presudom Prekršajnog suda 818/20, B. A. i F. Š. su osuđeni na po 60 dana jer su viknuli policajcima na stepenicama „Pi... idite na Kosovo“. S druge strane, presudom 772/20 istog tog Prekršajnog suda u Beogradu su 8. jula oslobođena trojica osumnjičenih da su dan ranije upali u Skupštinu gde su kamenovali policajce i psovali ih. Advokat Božo Prelević kaže da se sudovi ponašaju kao preki jer šalju na izdržavanje kazne pre pravosnažnosti presude građane koji nisu učestvovali u nasilju, i da su presude apsurdne. „U istom pravnom sistemu Andrej Vučić, brat predsednika i Predrag Mali, brat Siniše Malog, koji su probijali policijski kordon, nisu osuđeni nego su osuđeni žandari koji su im se suprotstavili. Apsurdno je i kada se zna da je Milutin Jeličić Jutka nedavno osuđen na samo tri meseca zbog seksualnog uznemiravanja“, kaže Prelević. On navodi da je iz postupaka gde on zastupa uhapšene, ali i iz razgovora sa kolegama advokatima i sudijama, otkrio da među osuđenima nema kolovođa nasilja i onih koji su kamenovali policajce. „Da je vlast organizator nasilja ukazuje, osim toga da nema presuda protiv huligana, i još jedna stvar. Policija je prebacila snage za Beograd pre nereda. Da bi unapred znali da će biti nemira, ili je BIA prisluškivala ili je sama vlast organizovala huligane. Kako to da niko nije uhapšen kao organizator. To govori da je sve bilo u organizaciji vlasti. Videlo se da te nasilne grupe organizovano dolaze i zatim se sklanjaju, što govori da su takva kretanja telefonom dogovarana. Primetio sam pripadnike navijačke grupe Partizana Janičari, koja uživa odranije svu zaštitu vlasti. Saznao sam i za kik-boksere iz Novog Sada i Zemuna. Dobio sam informaciju od klijenata da su plaćeni po 100 evra”, kaže Prelević. Prema nezvaničnim informacijama do kojih smo došli, dolaženje pripadnika neformalnih grupa na proteste plaćene su iz jednog državnog izvoznog preduzeća preko zamenika direktora koji je ranije bio visoki funkcioner u jednoj lokalnoj vlasti ispred SNS-a. O povezanosti te navijačke grupe sa policijom pisao je svojevremeno i KRIK kada je na inauguraciji predsednika Vučića identifikovao Borka Aranitovića kao pripadnika obezbeđenja koje je maltretiralo građane i novinare. Aranitović je pripadnik nekadašnje grupe Janičari koju spominje advokat Prelević. Tu grupu predvodi Veljko Belivuk - Velja Nevolja. Belivuk je osuđen po sporazumu o priznanju na godinu dana kućnog zatvora zbog prebijanja saradnika direktora Partizana Miloša Vazure. Oslobođen je za ubistvo Vlastimira Miloševića, nakon neuobičajenog dešavanja, kada su veštaci tužilaštva promenili iskaz. Postoje fotografije Aranitovića i Belivuka sa funkcionerom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem, koji je ranije istovremeno bio i vođa navijača, a koje svedoče o toj povezanosti. Prekim sudovima prethodila su hapšenja. Ispred Skupštine je viđen Ivan Ristić, pomoćnik direktora policije Vladimira Rebića. Protiv Ristića je tužilaštvo obustavilo postupak u kome je bio okrivljen da je kao funkcioner MUP-a krijumčario migrante za novac. Savez za Srbiju upravo je optužio Ristića da je rukovodio hapšenjima bez pokazivanja policijske legitimacije i prebijanjem građana. Miroslav Aleksić iz Narodne stranke pokazao je fotografije za koje navodi da se na njima vidi da su u prebijanju građana osim Ristića učestvovali Predrag Jandrić, šef Odseka u odeljenju za droge MUP, Ivan Đuretić Kalčo, iz Službe unutrašnje kontrole i Srećko Lazić, zamenik šefa UKP-a. „Zanimljivo je da su to ljudi koji su u ekipi sa uhapšenima u slučaju Jovanjica, Zoranom Baštovanovićem i Branislavom Radosavljevićem”, naveo je Aleksić. Nekadašnji policajac Vladimir Savić, zamenik predsednika Udruženja građana za bezbednu Srbiju - članice SzS-a, kaže za NIN da je vlast sve organizovala koristeći huligane. „Sada je jasno da je u pitanju manipulacija. Huligani su u dogovoru puštani da napadaju policajce koji su čuvali Skupštinu. Najverovatnije da su hapšenja i prebijanja rađena po naređenju Ivana Ristića. NJegovo prisustvo govori da je vrh MUP-a učestvovao u manipulaciji kojom su ugroženi životi građana i policajaca“, kaže Savić i tvrdi da su za hapšenja bili glavni pripadnici Odeljenja za posebne akcije (OPA) MUP-a. „OPA, koju je ovako organizovala 2014. Dijana Hrkalović, postala je partijska policija SNS-a. Agenti OPA su na protestima `palili` masu, a zatim hapsili. Cilj je bio da se za nasilje okrive mirni građani i opozicija“, tvrdi Savić. I on i advokat Prelević kažu da način organizacije napada huligana podseća na ono što se dešavalo prilikom paljenja ambasada i hapšenja Radovana Karadžića 2008. i Parade ponosa 2010. Savić još tvrdi: „To rade isti koji i danas obavljaju poslove za istog nalogodavca, Aleksandra Vučića.“ Sadašnji predsednik je bio prisutan na ranijim nasilnim protestima prilikom hapšenja osuđenika Radovana Karadžića i Veselina Šljivančanina. Drugog dana protesta ispred Skupštine kamere TV N1 i građani su snimili brutalnost policije. Prvo su policajci u nevelikom kordonu bili izloženi polusatnom kamenovanju huligana. Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da je zanimljiva strpljivost kordona policije ispred ulaza Skupštine prilikom dugotrajnog bacanja kamenica. „U odnosu na, na primer, utakmice i slične skupove, sada je policijska brigada bila na prvoj liniji, a ne Žandarmerija. Nameće se pitanje kako je došlo do ovako loše procene i to u momentu kada se očekuje veliko nezadovoljstvo ljudi zbog najavljenog policijskog časa i aktivnosti predsednika u vezi sa Kosovom“, navodi Đorđević. Nekadašnji policajac Savić ukazuje da policajci u kordonu dugo nisu dobijali pomoć i da prema nasilnicima nije primenjivana uobičajena taktika. „Postoji uvežbana taktika da se kordon iznenada otvori na sredini, kada izlazi ekipa za hapšenje i privodi nasilnika koji je blizu.“ To je primenjeno petog dana protesta, kada su na kraju protesta ispred Skupštine uhapšeni mladići i devojke i kada su otišli nasilnici. Prva akcija policije drugog dana protesta, kada je ispaljena nezabeležena količina suzavca, najavila je brutalnost. Savić kaže ono što su svi tada videli, da suzavac nije ispaljen na nasilnike već po obodima protesta, i dodaje: „Suzavac je ispaljen među mirne demonstrante koji su pozivali nasilnike da se smire. Vidi se da su neke patrone suzavca čak iz 1997. To je još štetnije.“ Đorđević napominje da korišćenje suzavca mogu da odobre ministar i direktor policije. Nekadašnji načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja na VMA toksikolog Dragan Joksović izjavio je za N1 da su na protestima kada je bačen suzavac, i „kada dođe do obilnog lučenja suznica ili pljuvačke, vrata za koronu otvorena“, kao i da ćemo to „obilno platiti u narednim danima“. Nekadašnji policajac Savić, koji je bio u tom trenutku na protestu, opisuje šta mu se dešavalo. „Bio sam blizu grupe gde je bio Boško Obradović, ka raskrsnici sa Takovskom. Nakon suzavca iznad naših glava pojavio se dron. Žandarmerija interveniše u našem pravcu nepun minut nakon što je dron otišao. Padale su žene sa decom i stariji ljudi. Tukli su one koji su podizali ruke, koji su ležali. To nije po pravilu službe. Po glavi se udara samo u slučaju neposredne opasnosti“, kaže Savić. I Đorđević iz BCBP navodi da je „stampedo žandarma šutirao i udarao ljude koji leže na ulici“, a da postoje jasna pravila kada i kakva sila može da se primeni. „Zakon o policiji i Pravilnik o upotrebi policijskih ovlašćenja obavezuju policajce da postupno i suzdržano koriste silu proporcionalno pretnji i samo onda kada je to neophodno. Palicom se udara u predelu mišićnog tkiva, tako da se prouzrokuju što je moguće blaže povrede, ako ih nije moguće izbeći. LJudi koji su mirno sedeli na klupi i nemoćno ležali na ulici, nisu pretnja koja zahteva više udaraca nogom i palicom. To je iživljavanje”, navodi Đorđević. Napadima su bili izloženi i novinari. Petoro novinara Bete je povređeno, huligani su napali ekipu N1... Novinarki Insajdera Ireni Stević su nepoznate osobe kod Predsedništva oduzele telefon, da bi joj ga zatim vratile. I potpisniku ovih redova je telefon oduzeo izvesni Uroš, jedan od trojice prisutnih nabildovanih mladića na ulazu u prostoriju u prolazu kod Bezistana koji spaja Trg Nikole Pašića i Nušićevu. Nakon što je obrisao fotografiju prazne prostorije, telefon je vraćen. To se desilo neposredno nakon što su u istom prostoru bili pripadnici Interventne jedinice. Prema našim saznanjima, taj prostor – „štek“ je korišćen za neformalne i formalne grupe koje su delovale na protestu. Kada je telefon oduzet, tamo su boravile osobe bliske Udruženju Sparta iz Pančeva, koje je pod kontrolom moćnog funkcionera SNS-a Branka Malovića. Član Sparte Zoran Savić, nekadašnji saradnik vođa zemunskog klana, fotografisan je ispred Predsedništva Srbije, kada su ga marta 2019. okružili demonstranti. On je početkom 2020. osuđen, po sporazumu o priznanju krivice, na 20 meseci uslovno, jer je iz nelegalnog pištolja ranio čoveka u pančevačkoj teretani 11. juna 2019. Đorđević iz BCBP kaže da „direktor policije Vladimir Rebić izjavom da je ubeđen da niko od policajaca neće završiti u zatvoru i odgovarati zbog prekoračenja ovlašćenja, ne samo da opravdava nasilje, već da njegova izjava može da deluje i stimulativno za nasilnike“. Ukazuje i da je zaštitnik građana delovao brzo, ali konfuzno. „Zaštitnik već u naslovu saopštenja zaključuje da policija nije koristila prekomernu silu, a zatim da će pojedinačni slučajevi biti ispitani. Pitanje je kako je zaključio da nije bilo prekomerne sile, ako svi slučajevi nisu ispitani. Konfuziju povećava i njegova tvrdnja da su tri tima na terenu utvrdila da policijski službenici nisu prekoračili ovlašćenja, ali da su članovi tih istih timova bili `očevici prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika u nekoliko slučajeva`“, kaže Đorđević. Žalosno je da u 21. veku građani Srbije, za razliku od nasilnika, nemaju zaštitu u državnom sistemu od policije, tužilaštava, sudova pa ni zaštitnika građana. Mogu se samo osloniti na pojedine advokate, nevladine organizacije i opoziciju, koji nude pravnu pomoć.