Tragične posledice političkog upliva

Sve je u broju i meri - napisano je na zgradi astronomske opservatorije u Beogradu. Metrologija, nauka o merama i merilima, barata brojevima dobijenim pomoću merenja. U savremenoj nauci i tehnici, ona je, na neki način, sluškinja koja, diskretno, obavlja mnoštvo raznovrsnih poslova za druge, ali i gospodarica iz senke, koja neumoljivo određuje kako bi nešto trebalo učiniti da bi se ostvarili potrebni uslovi da se donese ispravan zaključak. Izgleda da je to ovog puta izostalo. Ne njenom zaslugom. Iako u svesti savremenog čoveka postoji veoma jasna predstava o značaju merenja, koje je za nauku ono što je krv za ljudsko biće, praktičan značaj ove aktivnosti kao da ostaje u senci, među stvarima o kojima se ne razmišlja. A danas, više nego ikad, važi ono što je Galilej rekao pre više od četiri veka: „Meriti ono što je merljivo, i učiniti merljivim ono što još nije“. Svet u kojem živimo - pa i svaka zaraza - počivaju na fizičkim zakonima. Da bi se dala neka prognoza toka pandemije u svetu, nekoj zemlji ili regionu, valja poći od fizičke osnove koja počiva na matematici, posebno na teoriji slučajnih procesa i teoriji verovatnoće. Međutim, tu se pojavljuje jedan problem. Da bi se primenili zakoni verovatnoće potreban je veliki broj uzoraka prikupljenih na određen, istovetan način. Sve zemlje su pogođene ovom zarazom i vode evidenciju o njoj, ali parametri koji se saopštavaju nisu jedinstveni, ni pouzdani. Dodatnu pometnju unose naknadne promene vrednosti. To je jednim delom posledica loše organizacije njihovog prikupljanja, neusaglašenih definicija kao i metodologije klasifikacije obolelih, ali i neuigrane procedure poslova rada sa numeričkim podacima. Pometnji doprinose i različite strategije pristupa borbi, koje se u hodu menjaju. A kada se ovome doda politika, situacija uglavnom postaje tragična. Pandemiju svakog dana kvantifikuju tri osnovna podatka - registrovani priraštaji broja zaraženih (identifikovanih novoobolelih), umrlih i prebolelih. NJihovim sukcesivnim sabiranjem dobijaju se: ukupni broj zaraženih, koji može da se posmatra kao mera obima pandemije; ukupan broj umrlih i ukupan broj prebolelih. Zbir dva poslednja predstavlja ukupan broj okončanih slučajeva, a broj bolesnih u bilo kojem trenutku dobija se kao razlika ukupnog broja zaraženih i ukupnog broja okončanih slučajeva. Broj zaraženih je, po prirodi stvari, neopadajuća funkcija vremena. Porast je u početku spor, novih slučajeva je malo, ali ih je svakog dana sve više pa je nagib krive sve strmiji. Posle nekog vremena dnevni priraštaj broja zaraženih počinje da se smanjuje. Ta tačka je kao planinski prevoj. Broj zaraženih nastavlja i dalje da raste, ali sve sporije, sve do trenutka kada prestanu da se pojavljuju novi slučajevi. Sa stanovišta sagledavanja kako će se pandemija odvijati, pogodniji parametar je broj bolesnih. Jer, dokle god ima bolesnih, postoji verovatnoća da će ukupan broj zaraženih da raste. Oblik krive broja bolesnih je karakterističan i u delu koji prikazuje širenje zaraze podseća na zvono. On je u teorijskoj fizici odavno poznat. Uspon je u početku lagan, ali svakog dana sve strmiji, sve do tačke koja predstavlja prevoj. Nakon toga porast počinje da se usporava do dostizanja vrha, što može da se posmatra kao kraj prve faze epidemije. Nakon toga broj bolesnih počinje da opada, opet u početku sporo, a potom sve brže do tačke „silaznog“ prevoja. Nakon toga opadanje postaje sve sporije i sporije. Zbog toga silazak traje znatno duže od uspona. Postoji značajna nesimetrija u trajanju uzlazne i silazne strane. U Kini je, na primer, trebalo 113 dana da broj novoobolelih padne ispod 0,1 odsto maksimalnog broja, koji je dostignut na vrhu pandemije. Ovaj model važi i za Hongkong, Tajvan, Novi Zeland, Švajcarsku i Austriju, a uskoro će im se najverovatnije pridružiti i Nemačka i Italija. I Srbija je bila na tom putu. Sve do juna. Pandemija se prati u 218 država i u nekima od njih postoje specifične varijacije polaznog modela. Na to „izobličavanje“ uticali su razni faktori, od objektivnih (klima, nadmorska visina, genetika...), preko subjektivnih (mentalitet), do posebnih (istorija i društveno uređenje). Malo je verovatno da će uticaj politike i biznisa biti obrađen srazmerno svom značaju i uticaju. To su stvari koje predstavljaju državnu i poslovnu tajnu. Kada je 15. marta uveden karantin, bila su samo dva nova potvrđena slučaja zaraze, a ukupno 48 zaraženih, od kojih 47 aktivnih. Metodologiju borbe sa pandemijom prvi su osetili domaći penzioneri i prinudni povratnici iz inostranstva. A to je bio samo početak „originalne strategije“, svedene na proglašavanje restriktivnih mera bez ikakve logističke podrške koja bi rešavala egzistencijalne probleme stanovništva. Zaštitnih maski i rukavica nije bilo osim na televiziji. Vojnici sa dugim cevima su špartali ulicama. Maksimalan broj od 445 potvrđenih novih slučajeva zaraze bio je 16. aprila – ukupno je do tada bilo 5.318 zaraženih, od kojih je u tom trenutku bilo 4.772 bolesnih. Kada je 6. maja karantin ukinut, intenzitet obolevanja se smanjio oko četiri puta (registrovano je 114 novozaraženih), ukupno se do tada zarazilo 9.791 lice, s tim što je tog dana bilo 7.617 bolesnih, a njihov broj se stalno smanjivao. Član Kriznog štaba konstatovao je 3. juna da je epidemija završena. Tog dana bilo je 69 novozaraženih, ukupno se do tada zarazilo 11.523, od kojih je bolesno bilo još 4.415 lica. Pet dana kasnije, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je najavio „da bi poslednji slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji trebalo da se zabeleži oko 9. ili 10. jula“. I zaista, jedno vreme bilo je prilično mirno. A onda je dnevni priraštaj broja zaraženih postao veći od sto i nastavio da raste, pa je baš 10. jula zvanično saopšteno da je u poslednja 24 sata u Srbiji od kovida-19 obolelo još 386 ljudi. Igra kolo naokolo. Iz grafikona napravljenog na osnovu zvaničnih podataka iz baze Zavoda za javno zdravlje, koja je ovih dana postala „javno dostupna“, može se uočiti da su podaci o broju bolesnih u Srbiji kompromitovani u noći između 5. i 6. juna, kada su odjednom izlečena 4.052 bolesnika. Šta je bilo sa tim srećnicima, nije poznato. Ni koliko je vremena bilo potrebno da se izdaju sve te otpusne liste, uredno popunjene, proverene i potpisane od strane odgovornog lica. Eksperimentalno je utvrđeno da je za to potrebno najmanje pet minuta po pacijentu. Dan i noć zajedno imaju 1.440 minuta. Podaci su, ipak, sačuvani. Naravno, ne u zvaničnoj arhivi. Ali neki tragovi i tamo postoje. U pandemiju Srbija je ušla u martu sa ukupno 900 obolelih, jun smo završili sa 3.152 novozaražena, a samo u prvih 14 dana jula otkriveno je novih 4.419 obolelih, dakle više nego u celom junu. S obzirom na to da broj zaraženih nastavlja da intenzivno raste, velike su šanse da će ih u julu biti više nego u maju i junu zajedno i da će biti dostignut rekord iz aprila. Svakakvih objašnjenja ima zašto je tako kako jeste - drugi pik prvog talasa, mutirani virus, novi virus... Na um pada rečenica iz filmova o Peri Detliću: „Svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao u policiju“. U Srbiji, međutim, nema više ni Narodne armije ni Narodne milicije. Ova profesionalna izlazi na ulice sa dugim cevima. To im je u opisu radnog mesta. NJegoš reče: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“! Na internetu se pojavila izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „ Kriv sam što sam išao u Moskvu i Brisel, trebalo je da ostanem i odmah uključim vojsku u Novom Pazaru“. Čime bi ta vojska bila opremljena, bazukama? Ili su pendreci, topovski udari i suzavac dovoljni? U prvim danima širenja zaraze kriva broja bolesnih pratila je krivu broja zaraženih, ali zaostajući sve više, dok nije došla do maksimuma. Nakon toga ona je počela da opada, a kriva ukupnog broja zaraženih je nastavila da raste. Tako je bilo sve do kraja prve nedelje juna, kada kriva bolesnih počinje opet da raste. Od polovine juna sve je bilo kao nekad - promene broja bolesnih takoreći direktno slede promene broja zaraženih (grafikon broj 3). Kompletni dijagrami broja zaraženih i broja bolesnih (grafikon broj 4), urađeni su na osnovu podataka koji se iz dana u dan prezentiraju na sajtu https://covid19.rs. Crveno zaokružene tačke označavaju dan kada je izvršen „kvantni skok“, a nakon toga sledi ono što predstavlja posledicu dešavanja u junu. Broj bolesnih, koji je odjednom smanjen, umesto da nastavi da opada, kao do tada, počeo je da raste sve većom brzinom. To je direktna posledica naglog rasta broja zaraženih (plava linija). Na grafikonu je zelenom bojom naznačeno šta bi, u skladu sa kineskim modelom, bilo da nije bilo ono što je bilo. Broj bolesnih bi ovih dana otprilike bio kao što jeste, ali bi broj zaraženih bio za oko 4.000 manji. To je oko 4.000 dodatnih osoba u tunelu. Za sada. A tamo - mrak. Metrologija je od davnina u poslovicama ovog naroda: „Dva puta meri, jednom seci“. Tako rade majstori. Metrolozi mere po tri puta.