Ima li pilota u helikopteru

Za samo tri meseca Srbija je prevalila golem put. Najavljujući paket podrške privredi, težak 5,2 milijarde evra, predsednik Aleksandar Vučić je 29. marta tvrdio da je država u mogućnosti da izdvoji toliko novca zbog toga što su „javne finansije u dobrom stanju i zato što postoji budžetska rezerva“. Tada se još nadao da Srbija u 2020. neće imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da će pre zime moći da poveća plate u javnom sektoru i penzije. Dve nedelje kasnije, promovišući paket podrške privredi, ministar finansija Siniša Mali ponovio je da su javne finansije „jake i snažne“, da „novca ima dovoljno“ i da je to „rezultat teških i odlučnih mera finansijske i fiskalne konsolidacije“. „Da ponovo vadimo iz ćupa i da dajemo? Teško. Nije reč da samo Srbija nema, već je to slučaj i sa drugim zemljama“, odgovorio je 3. jula Vučić na pitanje da li se planira novi paket pomoći posrnuloj privredi. Usput se pohvalio da MMF u maju jedino Srbiji nije korigovao naniže projektovani pad od tri odsto, navodeći da je i to dokaz da su „javne finansije stabilne, javni dug pod kontrolom, i da mogu da se isplaćuju plate i penzije“. Osim što je krajem marta tvrdio da para ima, a početkom jula da para nema, Vučić više ne pominje ni ranije obećavani rast plata i penzija. Očito je da su i on i Mali sada svesni da sa sve dubljom rupom u državnoj kasi za to para jednostavno neće biti. Ako ih bude i za neke mnogo važnije, neodložne potrebe, a pre svega za očuvanje zdravstvenog sistema u borbi sa kovidom-19. Tim pre što je već na kraju maja deficit budžeta dogurao do 236,4 milijarde dinara ili dve milijarde evra, a Fiskalni savet je saopštio da je sredinom jula minus dostigao 305 milijardi dinara ili skoro 2,6 milijardi evra. S obzirom na to da je rebalansom za 2020. planiran deficit od 3,24 milijarde evra, ubuduće će država mesečno moći da troši samo 100 miliona evra više od onoga što prikupi od poreza, akciza i drugih dažbina. To neće biti baš tako lako, jer je u aprilu minus bio 570 miliona evra, u maju rekordnih milijardu i 42 miliona evra, dok je u junu i prvoj polovini jula bio nešto podnošljiviji – za mesec i po dana oko 587 miliona evra. O razmerama problema svedoči i poređenje sa 2009, kada je svetska ekonomska kriza zapljusnula i Srbiju. Te godine deficit srpskog budžeta bio je 96,2 milijarde dinara, a samo u maju ove godine 122,4 milijarde dinara. Još jedan takav mesec bio bi dovoljan da se dostigne rekordni deficit iz 2014. od 246 milijardi dinara, kada je na mestu premijera Vučić nasledio Ivicu Dačića i nedugo potom krenuo u fiskalnu konsolidaciju. Uprkos tome, optimizam ne napušta Vučića i Malog, jer kažu da su 15. jula od PDV-a očekivali 45,5 milijardi, a da je uplaćeno 50,1 milijardu dinara. „To govori da privreda raste i da dobro radi u ovom trenutku“, rekao je Mali. Nije rekao koliko je već duboka rupa u budžetu. Uprkos tome, malo ko veruje da će jedan od prvih zadataka nove vlade biti novi rebalans budžeta. Ako ne bude novog paketa podrške privredi, deficit bi mogao da se održi na nivou od oko sedam odsto BDP-a, smatra Fiskalni savet, dok bi po računici Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, deficit sa 5,6 odsto, koliko je bio u prvom polugođu, do kraja godine mogao da se poveća na 7,5 odsto BDP-a ili oko 3,5 milijarde evra. „Veći deficit od plana je posledica produženja epidemije tokom leta, što povećava rashode države za zdravstvo, bezbednost i još neke namene, dok poreski prihodi dodatno opadaju zbog odlaganja oporavka privrede i masovnih otpuštanja, koja će početi od jeseni“, objašnjava Arsić za NIN. Ovakav razvoj događaja mogao se naslutiti još na početku pandemije. Dok se naša vlast hvalila rekordnim rastom BDP-a u prvom kvartalu od pet odsto, mnogi svetski ekonomisti najavljivali su najveću krizu još od Velike depresije. I ovih dana, nakon što je Eurostat objavio podatke za sve zemlje kandidate, Vučić i Mali građanima čestitaju sjajnu vest da je Srbija zemlja sa najvećim rastom BDP-a. Niko ne spori da je tako. Ali, niko ne može da ospori ni da se na sajtu MMF-a (World Economic Outlook Database iz aprila 2020) - u čije se podatke srpski zvaničnici kunu i pozivaju - može videti i da je prošle godine, kada je Srbija imala rast od 4,2 odsto, „jedan od najvećih u Evropi“, čak 55 zemalja imalo veći rast. I šta sam za sebe znači podatak da je „šampion rasta“ za 2019. bio Južni Sudan (rast od 11,3 odsto), a u prvih 10 su i Ruanda, Libija, Dominikanska Republika, Etiopija, Bangladeš, Jermenija, Tadžikistan, DŽibuti i Nepal. Daleko iza tih „rekordera“ je Srbija, na 57. mestu, dok su stopama rasta u rasponu od 0,6 do 1,6 odsto skoro za dno rang-liste prikovane Austrija na 132, Švajcarska na 155. i Nemačka na 160. mestu. Iako se srpski zvaničnici iz petnih žila trude da javnost ubede da Srbija, za razliku od ogromne većine zemalja, ove godine neće upasti u recesiju, po stanju u budžetu jasno je da stvari ne idu u dobrom pravcu. Fiskalni savet slaže se sa procenom MMF-a da će BDP biti za tri odsto manji nego lane, s tim što postoji i pesimistički scenario, po kome pad može biti i pet odsto, ako se u drugom polugođu zbog širenja pandemije rigorozno ograniči kretanje stanovništva i zabrani rad preduzećima iz određenih delatnosti, kao za vreme vanrednog stanja. Veći pad od projektovanog negativno bi se odrazio na javne finansije. Na to ukazuju i prihodi budžeta iz marta, aprila i maja, koji su bili za skoro 360 miliona evra manji nego u istom periodu 2019. Rashodi su, pak, povećani za više od 1,5 milijardi evra, delom i zbog podrške privredi. Arsić smatra da su isplata tri minimalca i tromesečno odlaganje plaćanja kredita i dela poreskih obaveza dobre fiskalne mere, mada bi bilo bolje da su malo više bile selektivne. Ipak, neka preduzeća odlučila su da normalno izmiruju poreske i kreditne obaveze, ne koristeći pravo za njihovo odlaganje i zbog toga su, kaže Arsić, povećani prihodi države i stvoren fiskalni prostor za dodatnu pomoć privredi tokom druge polovine godine. „Međutim, odluka da se punoletnim građanima isplati po 100 evra, a ukupno 620 milionima evra, fiskalno je neodgovorna, ekonomski neefikasna i društveno nepravična. Fiskalno je neodgovorna zato što se ne radi ni o kakvom `helikopterskom` novcu - nije ga odštampala Centralna banka, već se država za toliko zadužila, a taj dug će vraćati građani i to sa relativno visokom kamatnom stopom. Bilo bi pravičnije da je država polovinu te sume upotrebila za socijalnu pomoć siromašnim, uključujući i one koji će izgubiti posao, a da je isto toliko iskoristila za pomoć privredi u drugom polugođu. Umesto toga, Vlada je u kratkom periodu pred izbore potrošila mnogo novca i smanjila mogućnost da sada pomogne privredu. U uslovima neizvesnosti, racionalna strategija podrazumeva da država sprovodi politiku koje će biti adekvatna i u slučaju da se dogodi najgori scenario, kao što je neprekinuto trajanje epidemije tokom cele godine, a ne da politiku bazira na pretpostavci da će epidemija biti okončana za dva-tri meseca“, poručuje Arsić. Vlast se hvali i da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uspeva da javni dug drži pod kontrolom. Poslednjeg dana maja dug je dostigao 26,8 milijardi evra i ako se ima u vidu privredni pad od tri odsto on je već sada realno 59 a ne 57,2 odsto BDP-a, kako se zvanično prikazuje, pa će čak i bez dodatne pomoći privredi do kraja godine dostići 61-62 odsto BDP-a, ističe Arsić. Rast duga sa 52 na 62 odsto BDP-a u ovoj godini i nije tako strašan kao što se čini na prvi pogled. Tim pre što je samo u prvih pet meseci povećan za dve milijarde i 846 miliona evra - svakog dana rastao je za 18,7 miliona ili 780.153,5 evra na sat! Doduše, samo nešto sporije, od 1. januara do 15. jula raste i minus u državnoj kasi - za 549.000 evra na svaki sat. Zato i ne čudi što Arsić smatra da 2021. osnovni cilj fiskalne politike mora da bude usporavanje ili čak zaustavljanje rasta duga u odnosu na BDP. Za to je neophodno da se naglo smanji fiskalni deficit, a uslov za to je da se ograniči rast ili čak zamrznu zarade u javnom sektoru i penzije i temeljno preispitaju ostali javni rashodi, kategoričan je Arsić, koji podseća da je fiskalna pozicija Srbije pre pandemije bila solidna, ali ne izuzetno dobra, kao što to tvrde predstavnici vlasti. Javni dug u Srbiji na kraju prošle godine bio je 52, a u zemljama centralne i istočne Evrope u proseku 43,5 odsto BDP-a. Kao kuriozitet navodi i da je udeo duga u BDP-u i pre krize bio veći nego sredinom 2012. Baš nekako u ovo vreme, pre osam godina, 27. jula 2012. Ivica Dačić je kao premijer položio zakletvu i koalicija SNS-a i SPS-a je došla na vlast. Novu vladu Srbije, pre nego što bude i izabrana, već na stolu čekaju tri predloga Fiskalnog saveta – da u 2021. budžetski deficit sa ovogodišnjih sedam smanji na dva odsto BDP-a, da poveća izdvajanja za infrastrukturu, zamrzne plate u javnom sektoru i ne dozvoli nekontrolisani rast penzija. Zbog visokog deficita i rastućeg javnog duga smanjuje se i manevarski prostor za novi paket podrške privredi. Zato, ako ga uopšte i bude, on će morati da bude daleko manji od prvog, uz to i selektivan i privremen, smatra Fiskalni savet. Da je državi sada na raspolaganju 620 miliona evra, koji su potrošeni da bi svaki građanin dobio po 100 evra, drugi antikrizni paket mogao bi biti mnogo izdašniji i mogao bi imati veći uticaj na umanjenje nezaposlenosti i ublažavanje recesije, navodi Fiskalni savet, koji smatra da, čak i da ima dovoljno novca, pomoć više ne bi smela da se daje preduzećima koja zbog kovida-19 ne trpe velike gubitke, ali ni onim kojima ni državna infuzija ne bi pomogla da se oporave. „Čuvare“ državne kase posebno brine što u ovim kriznim vremenima sve više kasni isplata određenih vidova socijalne pomoći. Tim pre teško je objasniti zašto je odlazeća vlada u dva navrata iz budžetskih rezervi, koje bi trebalo da služe samo za neplanirane potrebe, izdvojila 1,2 milijarde dinara ili više od 10 miliona evra za gradnju Hrama Svetog Save. I to samo mesec i po dana nakon rebalansa, kojim je mogla novac za te namene izdvojiti kao posebnu stavku. Za Fiskalni savet to je bila samo potvrda da se nastavlja loša praksa da se budžetska rezerva koristi za rashode koji nisu vanredni, što je u ovoj zdravstvenoj krizi posebno problematično. Ovakvim odlukama fiskalna vlast gura prst i u oko privrednicima, koji smatraju da bi država trebalo da im još pomogne. I Arsić smatra da bi privredi i građanima trebalo pomoći, kako bi se ublažio pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti i stvorili povoljniji uslovi za oporavak privrede nakon završetka pandemije. „Mada fiskalni prostor nije veliki, ipak postoji mogućnost da se odobri dodatna pomoć od oko dva odsto BDP-a, a da se pri tome ne ugrozi fiskalna održivost. Ta pomoć bi trebalo da bude selektivna, da bude usmerena ka preduzećima koja su snažno pogođena krizom, a koja su pre krize solidno poslovala. Umesto isplate minimalca, zaposlenima u drugoj polovini godine će biti potrebna dodatna socijalna pomoć siromašnima, uključujući i ljude koji će tokom jeseni i zime izgubiti posao“, ističe Arsić. Iz Nemanjine 11 i sa Andrićevog venca im odgovaraju da para nema. Realno i nema, samo je pitanje da li je svaki dinar koji je potrošen u prethodna tri meseca mogao da se iskoristi pametnije. Sada je, međutim, kasno za pitanje ima li pilota u Vučićevom „helikopteru“. O tome je trebalo razmišljati pre nego što je napravljena nepopravljiva greška. Kao kada je vlada Mirka Cvetkovića u septembru 2008, dok se svet već borio sa finansijskom krizom, ispunila zahtev PUPS-a i povećala penzije jednokratno za 10 odsto, a onda je usledilo i redovno, oktobarsko povećanje. Uzalud je većina ekonomista upozoravala da se to ne radi i da će ta povišica najviše koštati penzionere. Tako je i bilo, jer su posle povećanja u dinarima pred kraj 2008. njihove penzije sa 215 evra već naredne godine pale na 185 evra. Očito tu lekciju još nismo savladali. Ili otac nacije misli da je ponavljanje majka učenja.