Izbori gotovi, trka se nastavlja

Čitalac iz Srbije do sada je razvio žestoku alergijsku reakciju na frazu „prvi put u novijoj istoriji“, ali za niz detalja parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji ta je sintagma opravdana. „Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) dobio je izbore prvi put posle osamnaest godina. Ne treba zaboraviti da su prethodne izbore izgubili, bez obzira na to što su napravili vladu. Isto tako, ovo je prvi poraz VMRO-DPMNE posle četrnaest godina. Prvi put u parlamentu imamo 32 poslanika albanske nacionalnosti, a istorijski je događaj i to što je makedonska partija – SDSM – uzela albansku u koaliciju. Najzad, prvi put su dve partije nastupile sa kandidatima za mesto premijera“, sumira za NIN Nano Ružin, rektor skopskog Američkog univerziteta u Evropi, profesor političkih nauka i nekadašnji ambasador Makedonije pri NATO. Za građane Srbije, koji su do sada zaboravili šta su neizvesni izbori, možda je najvažnije to što makedonska politička trka odavno nije bila uzbudljiva kao 15. jula. Generalni sekretar VMRO-DPMNE Igor Janušev sat vremena nakon zatvaranja biračkih mesta trijumfalno je objavio da njegova partija ubedljivo vodi u Prilepu i jednom skopskom naselju, ilustruje Ružin. Avaj, zec je još bio u šumi izbornih listića. Rezultati Državne izborne komisije u utorak su još bili nezvanični, ali nema sumnje da je najviše glasova osvojila koalicija „Možemo“, okupljena oko SDSM i doskorašnjeg premijera Zorana Zaeva. Po svoj prilici, toj će koaliciji pripasti 46 mandata od 120, dok će koalicija „Obnova“, čija je osovina VMRO-DPMNE, dobiti 44 poslanička mesta. Tri albanske partije imaće 28 poslanika, ne računajući četvoricu sa liste „Možemo“ – Demokratska unija za integraciju (DUI) 15, Alijansa za Albance (AA) 12, Demokratska partija Albanaca (DPA) jednog. Spisak narodnih poslanika upotpuniće dvojica predstavnika „Levice“. Koliko je to šarenilo u teoriji dobro za demokratiju, toliko je u praksi muka za sklapanje većine, pa se Nano Ružin potrudio da nam detaljno objasni mogućnosti. „Potreban je 61 poslanik da bi se formirala nestabilna vlada. Postoji opcija da SDSM zaključi dogovor sa DUI i DPA, pa i sa Alijansom za Albance. To međutim ne može ako DUI ne odustane od svog kandidata za premijera, a SDSM je pride izjavio da želi da DUI ode u opoziciju.“ To što SDSM želi da vidi leđa DUI, ne iznenađuje, jer je ta albanska partija u prethodnih 18 godina van vlasti provela svega dve. Vladala je i sa SDSM i sa VMRO-DPMNE, a neki izvori tvrde da su i sami Amerikanci tražili da se ta „do glave u korupciju zaglibljena partija“ otera u opoziciju. Šta onda ostaje Zaevu i SDSM? Jedna poštovana parlamentarna tradicija. „Sledeća opcija je da dođe neki preletač iz VMRO-DPMNE i da sa Alijansom naprave vladu od nekih 64 ili 65 poslanika“, nastavlja Ružin. Ako SDSM i Zoran Zaev ne uspeju, u kaubojskoj veštini hvatanja većine oprobaće se VMRO-DPMNE. Na raspolaganju su joj, smatra Ružin, slične mogućnosti – DUI i preletači, možda čak i „Levica“, mada ne i Alijansa. I glavni problem je isti – DUI hoće premijera, a šef VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski nije time oduševljen ništa više no Zoran Zaev. „Za vreme njihovog televizijskog nadmudrivanja, Zaev je rekao da to neće dozvoliti, a Mickoski je uzvratio istim“, podseća Ružin. Čini se da se Demokratska unija za integraciju ukopala preduboko, ali Ružin podvlači da je to bio najbolji potez kampanje, makar i preoštro izveden. „Vratili su albanske glasove koji su išli u pravcu socijaldemokrata. Izvanredna formula. Bacili su dosta novca, ali su našli dobar štos i privukli birače, barem u urbanim sredinama. Imam rezerve kada je reč o ruralnim jedinicama, jer nije normalno da broj glasača bude kao pod normalnim okolnostima“, dodaje Ružin. Kada već pominjemo izlaznost, recimo i da je, prema podacima Državne izborne komisije, glasalo 51,34 odsto birača, što sa jedne strane nije bogzna šta, a sa druge treba uvažiti divljanje zaraze i problematičan birački spisak, na kome je oko milion i osamsto hiljada ljudi, što bi, godinama tvrde demografi i analitičari, trebalo skresati za koju stotinu hiljada imena. Komisija je stigla i da već odbaci sve prigovore, 2.142 na broju, od kojih je 1.982 podnela „Levica“. O toj neobičnoj partiji malo više ćemo reći docnije. Kada je reč o Albancima, koji će na ovim izborima očigledno „proizvesti kralja“, što bi rekli Englezi i oni koji se Englezima prave, animozitet DUI i Alijanse ogroman je, ali njihove razlike nisu ideološke, već personalne, smatra Ružin. „Ohridskim sporazumom iz 2001. realizovan je veliki deo stremljenja Albanaca – jezik mogu da upotrebljavaju na celoj teritoriji, postoje fakulteti, postoje mediji, a u prethodnom sazivu Albanac je prvi put postao predsednik Sobranja. Bez obzir na romantizam u stranačkim programima, pre bi se reklo da Albanci sada imaju kulturološka stremljenja, koja bi se eventualno ostvarila u okviru Evropske unije, a ne teritorijalna. Alijansa je u kampanji podvlačila pokvarenost DUI, i dobila je 12 poslanika naspram tri sa prošlih izbora.“ Tamo gde je glavna razlika osoblje, a ne ideologija – dakle svugde, primetio bi cinik – moguća je bilo kakva trgovina tipa „tante za kukuriku“, pa je normalno u kalkulacije o skupštinskoj većini uračunati preletače, u množini. A tamo gde ozbiljna ideološka razlika postoji, nepoznanice su još veće. Makedonska „Levica“, na čijem je čelu Dimitar Apasijev, profesor prava, pridružila se nizu lokalnih uspeha levičarskih partija i koalicija, započetom u Sloveniji 2018, nastavljenom u Hrvatskoj ove godine. „Imali su kampanju koja je privukla deo glasačkog tela koje nije čvrsto povezano za političke partije. Povećao se broj ljudi koji u političarima gledaju samo zavisnike od vlasti, novca, moći, mladih koji žele da napuste zemlju, i oni su našli osveženje“, objašnjava Ružin. Ružin dodaje i da je „Levica“ još nov fenomen, jer je osnovana krajem 2015, i ovo joj je prvi ulazak u skupštinu, pa je teško reći kako će se razvijati. Izvesno je da „Levicu“ osnovni program borbe za radnička prava i napredak ka socijalizmu apriori diskvalifikuje kao poželjnog partnera bilo kome, a njenu saradnju sa SNSD onemogućuje i to što se zalaže za poništavanje Prespanskog sporazuma sa Grčkom, jer smatra da mu je jedina svrha bila približavanje NATO, kome se „Levica“ dakako i dalje protivi. Sa druge strane, protiv VMRO-DPMNE i autokratije Nikole Gruevskog „Levica“ se već borila, a kako joj ne manjka ni unutarstranačkih sukoba, teško je zamisliti je kako pruža podršku bilo kojoj vladi. No tu vladu će, po mišljenju Ružina, formirati Zoran Zaev i SNSD. „I SNSD i VMRO-DPMNE ostvarili su rezultate ispod svojih očekivanja, ali realno je da Zaev bude premijer. Pitanje je samo hoće li vlada biti stabilna. Ukoliko bude nestabilna, moguće je da će uz naredne lokalne izbore, 2021, biti održani i vanredni parlamentarni“, zaključuje Ružin. Za kraj treba dodati i to da Ružin celokupnu kampanju naziva „crnom“. VMRO-DPMNE je neprekidno podsećao na – i u Srbiji detaljno žvakanu – aferu „Reket“, u čijem su centru bili zabavljač Boki 13 i nekadašnja šefica specijalnog tužilaštva. SNSD je podsećao na – u Srbiji jednako poznatu – aferu prisluškivanja i mogućnost da se Gruevski iz budimpeštanskog egzila vrati u zemlju ako VMRO-DPMNE odnese pobedu. Izveštač iz Skoplja Harald Šenker zapisao je za Balkan insajt, projekat BIRN, da mu je čak i „inače uzdržani“ posmatrač OEBS rekao da je kampanju „obeležila negativna retorika nauštrb sadržajnih razmena mišljenja“. „Čovek je povremeno imao osećaj da dva glavna rivala, SDSM i VMRO-DPMNE nemaju šta da poruče osim da su oni drugi zlo“, napisao je Šenker. Ružin je saglasan da obe stranke nose težak teret. „VMRO-DPMNE nije uspeo da se oslobodi duha Gruevskog. Redovno ga posećuju u Budimpešti, meša se u politiku, a što je najtragičnije, njegovi saborci iz jedanaestogodišnjeg perioda hibridne demokratije i dalje su u prvim redovima stranke, uključući Mickovskog. Ako ne bude katarze, uvek će ostati partija koja navlači revolt javnosti.“ Kada je reč o SNSD, iako su okrivljeni u aferi „Reket“ postali i osuđeni, Ružin upozorava da je ta afera srušila poverenje u specijalno sudstvo – koje je napravljeno upravo zbog nepoverenja u redovne sudove. Makedonija u martu jeste dobila i članstvo u NATO i zeleno svetlo za pristupne pregovore sa Evropskom unijom, ali ni ta dva projekta sigurno ne okupljaju sve Makedonce. Izbori su gotovi, ali trka se nastavlja.