Soko zove orla

Ako je već Srbija u ratu, ima li išta logičnije od namere Aleksandra Vučića da kupi lovce-bombardere? Ako se kovid-19 prenosi vazduhom, zar ga ne bi trebalo udariti iz vazduha? A nema te cene koju ne vredi platiti da bi Aleksandar Vulin mogao da raportira svom vrhovnom komandantu ispred nove eskadrile. Zar to ne vredi 300-400 miliona evra? Ili 500-600 miliona, ako smo sedam ruskih helikoptera platili 132 miliona evra. Ni to ne bismo saznali da Republički zavod za statistiku nije objavio da je 2019. Srbija iz Rusije uvezla helikoptere za 132 miliona evra. Ali, izeš državu u kojoj zvanična statistika oda strogo čuvanu Vučićevu i Vulinovu državnu tajnu. Ako već merači avione, nije li onda logična i Vučićeva ideja da u Trebinju sagradi aerodrom? A opet, živo me zanima kako mu je, posle odluke da aerodrom u Beogradu da u koncesiju Francuzima, palo na pamet da ga gradi u Trebinju, a unapred zna da Srbija od te koncesije neće ništa da zaradi? Nisu, srećom, sve misli predsednika u oblacima. Obećao je i prugu Beograd - Niš, kojom će već 2023. vozovi juriti 200 na sat. Hm, a zar nije 2015. obećao da će se već 2018. od Beograda do Budimpešte stizati za tri sata? Pa šta što još ne možemo ni do Novog Sada? I ima li ko, osim budućeg ministra saobraćaja, spreman da se kladi da je veća šansa da 2025. do Niša vozovi voze 20 nego 200 kilometara na sat? I da će umesto sat i 20 minuta putovati skoro šest sati, koliko putuju danas, i to ako ne kasne? Dok čeka avione i vozove, Vučić razmišlja da na peticiju, koju je potpisalo 2.700 lekara, nezadovoljnih Kriznim štabom, odgovori 1.000 puta jače, brže, bolje. „Vi ste skupili 2.000, a ja mogu da nađem dva, tri miliona potpisa“, poručio je. Bože, zašto me to podsetilo na čiču iz filma Ko to tamo peva: „Ko je sirotinja? Daj mi pet karata! Pet ili nijednu“! Ma vozi Miško! Dok predsednik razmišlja o bombarderima, zamenik gradonačelnika Goran Vesić uspeo je da se izbori za neke mnogo prizemnije stvari. Ali, s obzirom na to koliko su Beograđane koštali novi džipovi za komunalnu miliciju, pravo je čudo kako za te pare „oko sokolovo“ ne može da leti kao pravi soko. Vesić tvrdi da je svaki od 18 novih lend rover diskaveri džipova koštao 29.000 evra, plus dodatnih 4.000 evra za nadogradnju delova za slikanje i obradu podataka o nepropisno parkiranim vozilima. Problem je, međutim, što on ni ovoga puta nije govorio istinu. A istina je da je Parking servis u septembru 2019. sklopio dva, 86,9 miliona dinara vredna ugovora o lizingu, tako da svaki džip košta 41.000 a ne 29.000 evra. Uz to su u svaki morali da se ugrade hardver i softver, a Parking servis je Sistem za automatsko prepoznavanje registarskih tablica vozila putem mobilnog video-nadzora novosadskom Prokomsoftu platio 75,23 miliona dinara. Ako se ta suma podeli na 18 džipova, ispada da je ta dodatna oprema za svako vozilo koštala skoro 4,18 miliona dinara ili više od 35.500 a ne 4.000 evra. Kada se saberu cene za džip i dodatnu opremu, jedno „oko sokolovo“ koštalo je 76.500 evra. Auh, skoro kao novogodišnja jelka. Ova priča postaje donekle jasnija ako se ima u vidu da su džipovi nabavljeni od konzorcijuma koji čine četiri firme, od kojih je jedna i Britiš motors, čiji je vlasnik Ostoja Mijailović, funkcioner i narodni poslanik SNS-a u bivšem sazivu i predsednik KK Partizan. A dodatna oprema nabavljena je od Prokomsofta, koji je na jednom od prethodnih tendera pobedio kao deo konzorcijuma, u kojem je bila i firma Prointer, za koju mnogi tvrde da je njen pravi vlasnik jedno vreme bio Slaviša Kokeza, iako se u APR-u kao formalni vlasnik od 2018. vodi izvesna Ivana Rajić. Kokeza je, takođe, član SNS-a, a uz to ne krije da je i lični prijatelj Aleksandra Vučića. To poznanstvo mu je, bez ikakve sumnje, pomoglo da proširi biznis, ali i da postane predsednik Fudbalskog saveza Srbije. S druge strane, Prokomsoft uglavnom posluje sa javno-komunalnim preduzećima, kojima rukovode ljudi bliski vladajućoj koaliciji. Skoro kao složna, da ne kažem napredna braća. Ne znam za vas, ali mene uopšte nije iznenadilo saznanje da Vesić ne govori istinu. Čak ni to što je Parking servis platio 6,4 miliona dinara da mu neko sa strane uradi strategiju razvoja do 2025. U stvari, iznenadiće me samo ako 2023. voz od Beograda do Niša bude zaista stizao za sat i 20 minuta.