Odmorite SE, ljudi

„Hajde, odmori malo“. „Idem da odmaram“. „Oni su juče ceo dan odmarali“. Takve rečenice naša čitateljka Veroslava Kuzmić čuje svakodnevno u govoru, na radiju, na televiziji, ali ne može da ih prihvati kao pravilne. „Konje i volove odmaramo“, ističe ona, „a mi SE odmaramo.“ Primedba je potpuno na mestu. Pročitavši ovo pismo, kao da sam se vratio u onu davnu godinu kad sam u Titovoj Jugoslaviji služio vojni rok, u kasarni na zagrebačkom Črnomercu. I za mene i za većinu mojih drugova to je bio prvi susret s neprelaznim glagolom „odmarati“. Podjednako neprelazan bio je i glagol „zanimati“. Starešine su nam objasnile da vojska pre podne ima „zanimanje“ (obuku, gađanje, vežbe u stroju i slično) dok po podne „odmara“. Možda je ovo prvo uticalo na drugo, jer regrut nema šta da se zanima, nije tu sebe radi, nego stiče znanja da bi, ako zatreba, branio domovinu. Po povratku u civilstvo, očigledno su mnogi muškarci nastavili da upotrebljavaju odmarati i odmoriti kao neprelazne glagole, bez „se“, pa se ta navika proširila. Rečnici potvrđuju ono što piše naša čitateljka. Ova dva glagola su prelazna, baš kao i njihovi antonimi umarati i umoriti: odmaram nekoga ili nešto (konja, vola, noge posle dugog pešačenja), a ako sam SE umorio, onda SE odmaram (povratni glagoli). „Odmori malo“ i „Danas sam dosta odmarao“ isto je tako pogrešno kao što bi bilo „Stani malo, umorio si“ ili „Kad sam bio mlađi, nisam tako lako umarao“. Ima u srpskom nekoliko glagola koji se javljaju i s povratnom zamenicom i bez nje, ne menjajući značenje: šetati (se), prošetati (se), žuriti (se), požuriti (se), mani taj posao i mani se tog posla. Za glagol brinuti se „Hrvatska školska gramatika“ tvrdi da je pravilan samo u tom, povratnom obliku, ne dopuštajući da se kaže „Brinem za njega“. Slično tome, i kod nas su konzervativniji gramatičari zabranjivali prelazno koristiti (nešto), dopuštajući samo povratni oblik koristiti se (nečim). Sumnjam, ipak, da bi ijedan Hrvat rekao „Pobrinuo sam za njega“, niti da bi ijednoj domaćici, umesto da kaže „Pri spremanju ovog jela koristim so, biber i mirođiju“, lepše zvučalo „Pri spremanju ovog jela koristim se solju, biberom i mirođijom“. Bitno je da se i naši i hrvatski gramatičari slažu da su glagoli odmarati se i odmoriti se uvek povratni, dakle da „Odmori malo“ i „Idem da odmaram“ ne znači ništa.