Berze drumom, ekonomija šumom

Kretanja na berzama tokom trajanja pandemije virusa korona, posebno u Sjedinjenim Državama, naizgled se protive logici. U situaciji kad je dramatični pad tražnje za sobom naniže povukao i investicije i zaposlenost, kako je moguće da se vrednost akcija na berzama održava? Što se više osnovne postavke ekonomije i kretanja na tržištu razilaze, to dublja ta misterija postaje, sve dok se u obzir ne uzmu moguća objašnjenja utemeljena na psihologiji mase, viralnosti ideja, te dinamici narativnih epidemija. Uostalom, berzanski tokovi najvećim delom zavise od toga kako investitori procenjuju evoluciju u reagovanjima drugih investitora na vesti, a ne od samog sadržaja vesti. To je tako zato što većina ljudi nema načina da proceni značaj ekonomskih ili naučnih vesti. Posebno u okolnostima kad je nepoverenje u tradicionalne medije visoko, oni teže tome da se oslanjaju na to kako na te vesti reaguju drugi ljudi koje poznaju. Ovaj proces procenjivanja zahteva vreme, što je razlog zbog koga berze na vesti ne reaguju naglo i u potpunosti, kao što bi to sugerisala konvencionalna teorija. Određena vest pokreće novi trend na tržištima, ali je u dovoljnoj meri ambivalentna da najveći deo pametno uloženog novca ima problem da se zahvaljujući njoj oplodi i donese profit. Naravno, teško je znati šta pokreće berzu, ali možemo makar da ex post nagađamo na osnovu raspoloživih informacija. Postoje tri zasebne faze ove zagonetke kad je reč o SAD: troprocentni rast S&P 500 indeksa od početka krize izazvane virusom korona, od 30. januara do 19. februara; pad od 34 odsto od 19. februara do 23. marta; te skok od 42 odsto od 23. marta do 7. jula. Svaka od ovih faza otkriva zagonetnu povezanost s vestima, gde je zakasnela reakcija tržišta prošla kroz filter investitora pre njihove reakcije. Prva faza počela je kada je SZO 30. januara proglasila globalnu opasnost po javno zdravlje zbog novog virusa. U narednih 20 dana S&P 500 je porastao za tri odsto i 19. februara dostigao istorijski rekord. Zašto bi investitori akcije vrednovali više nego ikad do tada baš nakon objave moguće globalne tragedije? Kamatne stope tokom ovog perioda nisu pale. Zašto berze nisu „predvidele“ nastupajuću recesiju padom cena akcija pre nego što je ekonomski sunovrat krenuo? Jedna moguća pretpostavka je da niko do tada nije imao iskustva s takvom pandemijom i da zato većina investitora početkom februara jednostavno nije verovala da drugi investitori i potrošači obraćaju pažnju na takve stvari - sve dok nisu videli snažniju reakciju na tu vest i kako se ona odražava na cene na tržištu. NJihov manjak iskustva s takvim događajima nakon pandemije španske groznice od 1918. do 1920. značio je da nije postojala nikakva statistička analiza o tome kakav bi uticaj ovakvi događaji mogli imati na tržišta. Uvođenje restriktivnih preventivnih mera u Kini krajem januara privuklo je minimalnu pažnju svetskih medija. Bolest koju novi virus izaziva nije čak imala ni ime sve do 11. februara, kada joj je SZO dala naziv kovid-19. U sedmicama nakon 19. februara je počela da slabi fokusiranost javnosti na dugoročne probleme poput globalnog zagrevanja, sekularne stagnacije ili prezaduženosti. Iako je proces impičmenta pokrenut protiv predsednika Donalda Trampa okončan 5. februara, u SAD je i dalje bio glavna tema, a mnogi političari su u to vreme još smatrali da bi bilo kontraproduktivno dizati uzbunu zbog hipotetičke tragedije ogromnih razmera u najavi. Druga faza započela je kada se S&P 500 od 19. februara do 23. marta strmoglavio 34 odsto, što je pad uporediv s onim u vreme kraha berze 1929, iako se do 19. februara u izveštajima, izvan Kine, i dalje pominjao zanemarljivo mali broj smrtnih slučajeva izazvanih kovidom-19. Ono što se promenilo je rezonovanje investitora, iako su neke od vesti iz tog perioda bile čista besmislica. Mediji su 17. februara prvi put izvestili o jurišu na kupovinu toalet papira u Hongkongu, što se pretvorilo u priču koja se velikom brzinom širila kao neka vrsta vica. Naravno, vest o širenju bolesti počela je da privlači međunarodnu pažnju. SZO je pandemiju proglasila 11. marta. Internet pretrage reči „pandemija“ naglo su skočile između 8. i 14. marta, a termina „virus korona“ od 15. do 21. marta. Čini se da su u toj drugoj fazi ljudi počeli da shvataju osnovne postavke ovog čudnog događaja. Većina nije mogla da odmah pojmi razmere onog što se zbivalo, još manje da zamisli da su to u stanju oni koji bi mogli imati uticaja na cene na tržištu. Kako je silazni trend na berzama pokrenut, počele su da se pojavljuju živopisne priče o problemima i poremećajima poslovanja zbog uvođenja restriktivnih mera. Bilo je izveštaja da su u uslovima totalne blokade neki ljudi u Kini bili primorani da se hrane inače nejestivim plodovima mora. U Italiji su se od zdravstvenih radnika u preopterećenim bolnicama mogle čuti priče da su bili prinuđeni da biraju koje će pacijente lečiti, a koje prepustiti sudbini. Narativi u kojima se situacija poredila s Velikom depresijom cvetali su na sve strane. Početak treće faze, kada je S&P 500 počeo snažan rast, obeležen je autentičnim vestima iz sfere fiskalne i monetarne politike. Nakon što su kamatne stope već svedene bukvalno na nulu, američke Federalne rezerve su 23. marta obelodanile agresivni program uvođenja inovativnih kreditnih instrumenata. Četiri dana kasnije, Tramp je potpisao 2.000 milijardi vredan paket mera za otklanjanje posledica pandemije (CARES), obećavajući agresivne fiskalne stimulanse. Ove i slične mere u drugim zemljama opisivane su kao slične onima koje su preduzete da bi sanirale posledice Velike recesije iz 2008-2009, posle koje je usledio postepeni, ali na kraju ogromni skok vrednosti akcija. S&P 500 je od 9. marta 2009, kada je bio na najnižem nivou, do 19. februara ove godine uvećao vrednost - pet puta. Većina ljudi nema pojma šta sadrži plan Federalnih rezervi ili CARES zakon, ali su zato investitori znali za jedan nedavni slučaj, kada su takve mere naizgled dale rezultate. Priče o manjim, ali i dalje značajnim kolapsima na berzama, te njihovim brzim oporavcima, od kojih su neki zabeleženi 2018, masovno su prizivani u sećanje. Žal zbog toga što se nije kupovalo kad se tržište sunovratilo tada, ili 2009, možda je stvorio utisak da su tržišta u 2020. već pretrpela dovoljno veliki pad. U tom trenutku, nastupio je FOMO (skraćeno od fear of missing out, odnosno strah od propuštanja prilike, prim.), jačajući uverenje investitora da je bezbedno vratiti se na tržište. U sve tri faze stanja na berzama tokom pandemije kovida-19 efekti autentičnih vesti su bili očigledni. Ali kretanje cena akcija nije neophodno brz, logičan odgovor na njih. Zapravo, retko kad to i jeste.