Svet demonskog viška

Bila bi šteta da se to dogodi, ali postoje barem dva značajna razloga zbog kojih serija Peni Dredful: Grad anđela možda neće igrati više od jednog leta. Prvi je bes ljubitelja originalnog Peni Dredfula koji su već nakon prve epizode shvatili da uz stil na granici kiča i preko nje, ovaj put neće dobiti pseudofilozofske dijaloške razmene te su gunđajući odustali od daljeg gledanja. Autor obe serije, DŽon Logan, čini se da je predvideo takav razvoj događaja te su na špici pilot epizode Peni Dredful i Grad anđela ispisani slovima jednake veličine, dok je u daljim epizodama Peni Dredful ispisano sitno, stidljivo i na drugom mestu po redosledu; svima je jasno – ko ostane, tu je zbog nečeg drugog. A to drugo je istraživanje širokog društveno-političkog spektra Los Anđelesa 1938. godine, nasuprot viktorijanskom Londonu koji je služio kao kulise u prvobitnoj seriji. Logan je, ipak, Amerikanac, i ovaj put mnogo bolje poznaje svet kroz koji njegovi junaci hodaju. No, to Grad anđela baca u arenu prezasićenu angažovanim televizijskim sadržajem. Svu vizuelnu lepotu na stranu, uvodna scena zapravo otkriva jedini veći problem serije. „Doći će vreme kada će svet biti spreman za mene, kada će nacije ratovati i rase se međusobno proždirati, kada će brat ubijati brata“, kaže Magda (Natali Dormer), demonska sestra Svete Smrti (Lorenca Izo, neprepoznatljiva u odnosu na ulogu u Bilo jednom u Holivudu), meksičkog pagansko-hrišćanskog božanstva kojem je osnovna delatnost praćenje duša u svet mrtvih. Sveta Smrt je, dakle, biće poretka, dok je Magda zver nemira koja, osećajući da je konačno došao čas kada ima smisla poraditi na stvaranju uslova za Strašni sud, svoje tri emanacije (sve ih, šmirantski ali zabavno, igra Dormer) taktički postavlja kao savetnicu uticajnog gradskog većnika (Majkl Gledis iz Momaka sa Medisona), članicu „pačuko“ meksičke bande te nemačku izbeglicu koja će postati ledi Magbet doktoru Peteru Kraftu (Rori Kinir, jedina glumačka veza sa originalnim Peni Dredfulom), predsedniku kalifornijskog odeljka pronacističke organizacije Nemačko-američka federacija. Međutim, nije li olakšavajuća okolnost za ljudski rod to što sva netrpeljivost poseduje demonsko poreklo? Oslobađa li to odgovornosti sve naše diktatore i despote koji bi, eto, bili pitome političke životinje da se u njihov štab nije ušunjala nekakva zla sestra Svete Smrti? Kako god, Magda ima sa većnikom Taunsendom velike planove, i na pitanja jedne političke protivnice: „Napravićeš od beskrupuloznog, rasističkog demagoga predsednika SAD? Ko će da glasa za njega?“, odgovara zabavnom antitrampovskom tiradom, „Svi besni muškarci i žene koji osećaju da ste ih vi i gospodin Ruzvelt izdali. O, vi ćete zadržati podršku Jevreja, obojenih, i svih onih ljudi ispunjenih vrednostima. Mi ćemo uzeti sve ostale, hvala lepo“. Ukoliko ste pomislili da se Logan najviše bavio takmičenjem sa kolegama televizijskim scenaristima u popularnoj igri „ko će najmaštovitije poniziti izabranog predstavnika građana“, radi se o ukrasu, neizbežnom za pominjanje. Grad anđela je, zapravo, najvećim delom policijska serija u kojoj naši junaci, detektivi Vega i Mišener (da, Meksikanac i Jevrejin – Nejtan Lejn kao Mišener je potporni stub serije), istražujući teatralno masovno ubistvo (iskusni gledalac na pola sezone počeće da žonglira pojmovima kao što su „megafin“ ili „crvena haringa“) dolaze u dodir sa verskim sektama, nacističkim građevinskim firmama koje na sumnjiv način dobijaju koncesije za kapitalne projekte, mladim fizičarima i prvim klicama ideje o nuklearnoj fisiji, jevrejskim organizovanim kriminalom... Zaista, Magda i Sveta Smrt mogle su bez brige da ostanu sa one strane materije. Dovoljni smo mi sami.